ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Archive for septembar 2017

Predstavljanje podataka u računaru

Posted by Ljiljana Stojanovic na 5. septembra 2017.

Zbog široke primene u komunikaciji sa računarom koriste se razni oblici podataka (tekst, brojevi, slika, zvuk, video, animacija…). Neophodno je podatke u računaru predstaviti na način koji je njemu (računaru) “razumljiv”, odnosno po formatu prilagođen načinu na koji su projektovani njegovi delovi (procesor, magistrala, memorija itd.).

Podatke (uopšte uzevši) je moguće podeliti na dve grupe:

  • numeričke (brojčane) podatke, i
  • nenumeričke (ostale) podatke.

Numerički (brojčani) podaci su podaci u računaru koji simbolišu neke veličine ili odnose, odnosno predstavljaju neke brojne vrednosti “iz života”.

Nenumerički podaci su podaci u računaru koji sadrže neku informaciju koja se u spoljnom svetu (van računara) ne može predstaviti brojevima. Primeri:

  • običan tekst,
  • slika,
  • video zapis,
  • audio zapis,

Svi podaci  i programi koje računar ima u sebi predstavljeni  su obliku brojeva. To su brojevi binarnog brojnog sistema 0 i 1 . Razlog zašto računari rade na binarnim principima  je u tome što je većina komponenata računara bazirana na elektronskim elementima koji mogu razlikovati dva stanja: da li ima struje ili ne.

Međutim podaci koje mi zadajemo na ulazu nisu u ovakvom obliku iz prostog razloga jer je čoveku lakše da komunicira preko znakova koje koristi u svakodnevnom životu. To su slova, brojevi, specijalni znaci.

Da bi računar prihvatio ovakve podatke oni se pri unosu kodiraju. Kodiranje znači pretvaranje jednog skupa simbola u drugi, a u našem slučaju pretvaranje podataka u niz 0 i 1.

Numerički podaci

Brojni sistem je sistem pomoću kojeg se predstavljaju brojevi.

Najpoznatiji brojni sistemi su:

  • Decimalni brojni sistem ima bazu 10 i sledeće cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9.
  • Oktalni brojni sistem ima bazu 8 i sledeće cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7.
  • Binarni brojni sistem ima bazu 2 i sledeće cifre 0, 1.
  • Hekasadekadni brojni sistem ima bazu 16 i sledeće cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E.

Navedena slova imaju sledeće vrednosti: A = 10, B = 11, C = 12, D = 13, E = 14F = 15

Ovi brojni sistemi spadaju u pozicione.

Pozicioni brojni sistemi su oni u kojima se težina cifre (njen udeo u celokupnoj vrednosti broja) određuje na osnovu njene pozicije u broju (što veća pozicija to je veći i udeo u vrednosti broja).

Primer: u broju 343 cifra 3 koja je na mestu jedinica daje vrednost 3 jedinice,
cifra 4 koja je na mestu desetica daje 40 a
cifra 3 koja je na mestu stotina daje vrednost 300
pa možemo zapisati
343=300+40+3=3*100+4*10+ 3*1=(ili preko stepena osnove 10)= 3*102 +4*101+3*100

Nepozicioni brojni sistemi su oni u kojima je vrednost cifre uvek ista, bez obzira na njenu poziciju u broju. Tipičan primer  je Rimski brojni sistem.

Konverzija binarnog broja u decimalni obavlja se na sledeći način:

00010011 )(osnova 2) = (19) (osnova 10)

027+026+025+124 + 023 + 022 + 121 + 120 = 0 + 0 + 0 + 16 + 0 + 0 + 2 + 1 = 19

Konverzija iz decimalnog u binarni zapis:

345:2 172 (1)
172:2 86 (0)
86:2 43 (0)
43:2 21 (1)
21:2 10 (1)
10:2 5 (0)
5:2 2 (1)
2:2 1 (0)
1:2 0 (1)

Binarni broj koji se dobije je 101011001.

♣ Igrica Cisco Binary Game je veoma zgodan način za učenje binarnih brojeva i konverzije iz decimalnog brojnog sistema u binarni i iz binarnog u decimalni brojni sistem. Probajte.

Alfanumerički podaci

Postavlja se pitanje koliko binarnih cifara je potrebno da bi se kodirali svi ulazni simboli (cifre, slova, specijalni znaci). Danas se najčešće koriste kodovi sa 8 binarnih cifara pomoću kojih se može predstaviti 28=256 različitih znakova.

Najpoznatiji kodovi su :

-EBCDIC-kod,   (Extended binary coded decimal),

-ASCII-kod,  (American Standard Code for Information Interchange – američki kod za razmenu informacija).

Primeri iz ASCII-koda:

Slovo A kodirano je sa 01000001,

slovo B kodirano je sa 01000010,

cifra 1 kodirana je sa 00110001 itd.

http://sr.wikipedia.org/wiki/ASCII

Zapis slike u memoriji

 Ubrzo nakon konstruisanja prvih računara postalo je jasno da nije dovoljan prikaz koji sadrži samo slova i znakove. Tako je razvijen prikaz slike kod koje možemo odrediti izgled svake pojedine tačke na slici. Obrada slike na računaru zahteva da se slika pretvori u računarski zapis, tj. sliku moramo pretvoriti u 0 i 1 i tako su se razvile dve tehnike vektorska i rasterska.

Za rasterski prikaz slike karakteristično je to što se slika deli na mrežu tačaka i svakoj tački slike dodeljuje se određeni binarni zapis. Ovakav oblik tačkaste slike naziva se bitmapa.

Vektorski prikaz slike koristi niz koordinata koje se povezuju linijama pa računar svaki put iznova iscrtava sliku.

Površina slike je podeljena linijama po horizontali i vertikali u mrežu kvadratića – piksela. Memorija koju zauzima slika zavisi od broja piksela i broja boja koje su na raspolaganju.  Broj piksela od kojih se sastoji  fotografija ili bilo koja slika u digitalnoj formi, naziva se  rezolucija, i označava se brojem  kolona i redova  u čijem  preseku se nalaze pikseli. Za štampače i skenere važi da se  rezolucija izražava u broju tačaka po inču:   dpi  ( dots  per  inch ).

Svaki piksel se u memoriji čuva posebno i pridružuje mu se jedan, 2, 3 ili 4 bajta, u zavisnosti od toga sa koliko se boja radi.

Ako je pikselu pridružen:

1 bajt →  28 = 256 boja
2 bajt →  216 = 65.536 boja
3 bajt →  224 = 16,7 miliona boja (high color)
4 bajt →  232 = 4,3 milijarde boja (true color)
Memorija koju zauzima slika = broj piksela x broj bajtova po pikselu.

Predstavljanje kontinualnih (analognih) informacija u računaru

Signali u realnom svetu su analogni (kontinualni): svetlost, zvuk… Da bi se obrađivali u računaru moraju se pretvoriti u digitalne signale, pomoću specijalnih elektronskih kola tzv. AD (analogno-digitalnih) konvertora. Pretvaranje analognih signala u digitalne (pogodne za čuvanje i obradu u računaru) naziva se A/D konverzija, koja se izvršava prema sledećim koracima:

  • diskretizacije signala po vremenu (tzv. odmeravanje) i
  • diskretizacije signala po trenutnim vrednostima (tzv. kvantovanje).
  • kodovanje, tj. predstavljanje diskretnih vrednosti signala grupom cifara (0 i 1), odnosno impulsa

Postupak diskretizacije je prikazan slikama:

 

Advertisements

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Cilj i zadaci predmeta Računarstvo i informatika

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembra 2017.

Cilj nastavnog predmeta računarstvo i informatika je sticanje znanja, ovladavanje veštinama i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatičke pismenosti neophodne za dalje školovanje, život i rad u savremenom društvu, kao i osposobljavanje učenika da efikanso i racionalno koriste računare na način koji ne ugrožava njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Zadaci nastave računarstvo i informatika su da učenici:
– razviju svest o neophodnosti korišćenja računara u svakodnevnom životu i radu i značaju informatike za funkcionisanje i razvoj društva;
– ovladaju korišćenjem programa za obradu teksta i tabelarnih podataka i kreiranje dokumenata u kome su integrisani tekst, slika i tabela;
– efikasno koriste programski jezik zasnovan na prozorima za rešavanje različitih problema u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom životu;
– steknu znanja potrebna za podešavanje parametara operativnog sistema na nivou korisničkog interfejsa, korišćenje mogućnosti operativnih sistema i sistema datoteka konkretnog operativnog sistema;
– razumeju principe funkcionisanja interneta, lokalnih mreža i osposobe se za korišćenje mrežnih resursa, internet servisa i sistema za elektronsko učenje;
– jačaju sposobnost za precizno i koncizno definisanje problema; upoznajuse sa algoritamskim načinom rešavanja problema i osnovnim algoritmima;
– razviju sposobnosti pisanja programa vođenih događajima i razumeju principe kreiranja modularnih i dobro struktuiranih programa;
– upoznaju osnovni koncept i principe Veb dizajna i Veb programiranja, razumeju logiku animacije i ovladaju njenom upotrebom u kreiranju sopstvenih Veb projekata;
– upoznaju principe predstavljanja i obrade crteža i slika na računaru i ovladaju tehnikama korišćenja jednog od grafičkih programa za obradu crteža i slika;
– upoznaju načine izrade prezentacija i osposobe se za izradu jednostavnijih prezentacija;
– upoznaju koncept baze podataka, njenu organizaciju, korišćenje upita za dobijanje traženih podataka iz baze, pravljenje izveštaja i distribuciju podataka;
– jačaju sposobnost rešavanja problema razvojem logičkog i kritičkog mišljenja;
– unaprede sposobnosti za brzo, efikasno i racionalno pronalaženje informacija korišćenjem računara, kao i njihovo kritičko analiziranje, skladištenje i prenošenje;
– razviju preciznost, racionalnost i kreativnost u radu sa računarom;
– unaprede strategije i tehnike samostalnog učenja koristeći mogućnosti računara i razviju spremnost za učenje tokom celog života;
– na adekvatan način koriste prednosti računara i društvenih mreža u udruživanju sa drugima i pokretanju akcija čiji je cilj širenje korisnih informacija ili pružanje pomoći i podrške onima kojima je to potrebno;
– primene stečena znanja i veštine u savladavanju programa drugih nastavnih predmeta;
– izgrade pravilne stavove prema korišćenju računara, bez zloupotrebe i preterivanja koje ugrožava njihov fizičko i mentalno zdravlje;
– upoznaju savremena ergonomska rešenja koja olakšavaju upotrebu računara i izgrade spremnost za praćenje novih rešenja u oblasti informatičke tehnologije.

Osnovi informatike

Među značajnijim pronalascima 20. veka svakako su mobilna telefonija, Internet, svetska mreža (WWW) i  video konferencije. Ove tehnologije su izmenile procese razvoja drugih proizvoda i način rada savremenog  čoveka. Tokom vremena  razvijan je širok spektar alata i tehnika –  od mehaničkih alata za računanje –Abacusa, preko mehaničkih i elektro‐mehaničkih kalkulatora do prvih elektronskih i savremenih mikroprocesorskih digitalnih računara

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

 
Mrzm smglsnk

Jelena Pavlović

Računarstvo i informatika

Sonja Vlahović-Nikolić, Gimnazija "Svetozar Marković" Niš

Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra | IT Blog Srbija

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка