ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Archive for the ‘Informatika I’ Category

Aplikativni softver. Verzije i modifikacije programa

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembar 2016.

Aplikativni softver. Verzije i modifikacije programa

 

To su programi za rešavanje različitih problema, npr. obradu teksta, rad sa tabelama, crtanje…

Programi za obradu teksta:

Oni služe za:

  • unošenje teksta u računar
  • modifikaciju  unetog  teksta i
  • oblikovanje teksta za štampanje

Unošenje teksta  je početno smišljanje i otkucavanje dokumenta. Modifikacija ili editovanje je svako menjanje sadržaja dokumenta. Oblikovanje ili formatiranje je priprema dokumenta da lepo izgleda kad bude odštampan.

Postoje dve vrste programa za obradu teksta. Kod jednih se tekst ukucava u običnom editoru, a između teksta se ukucavaju komande za procesor teksta To znači da korisnik prilikom kucanja ne vidi na ekranu izgled svog teksta. Ako želi da ga vidi mora da prekine kucanje, pokrene program za obradu i posle toga pokrene program za pregled. Ako nešto mora da promeni opet mora da se vrati u editor. Tipičan primer iz ove grupe programa jeste TEH. Kod savremenih programa za obradu teksta korisnik za vreme kucanja vidi na ekranu kako će dokument približno izgledati kad bude odštampan.

Programi za rad sa tabelama

Ovi programi imaju na ekranu prikazane tabele, podeljene na vrste i kolone. Okruženje u kome se odvija rad programa čine:

  • radne tabele za unošenje, računanje i analizu podataka
  • grafikoni za grafičko predstavljanje podataka
  • baze podataka za obradu velikog broja informacija
  • posebne mogućnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih izveštaja

Radne tabele se sastoje od ćelija u koje se unose podaci, koji mogu biti izvorni i izvedeni. Izvorni podaci se unose u ćeliju direktno, dok se izvedeni formiraju u ćeliji pomoću formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci. Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika.

Programi za upravljanje bazama podataka

Koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. Svaki logički skup podataka čini bazu podataka . Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi najosnovnije funkcije:

  • kreiranje baze podataka,
  • ponovni pristup podacima,
  • modifikaciju podataka,
  • sortiranje podataka,
  • kontrolu pristupa podacima i
  • formiranje izveštaja.

 

Programi za obradu crteža

Oni se primenjuju za predstavljanje crteža na vektorski način. Prema nameni, dele se na programe koji su više namenjeni dizajnu i na programe koji su prvenstveno namenjeni tehničkom crtanju.

Programi za obradu slika

Primenjuju se za predstavljanje slike u računaru na rasterski način. Koriste se za unošenje slike u računar pomoću odgovarajućeg uređaja i njihovu obadu.

Programi za animaciju

Oni omogućavaju stvaranje: pokretnih slika, filmskih sekvenci idt., zatim kombinovanje raznih tehnika, vizuelnih i zvučnih efekata. Koriste se u dizajnu, projektovanju, za pravljenje reklamnih spotova i mnoge druge primene.

Programi za obradu zvuka

Primenjuju se za obradu zvučnih zapisa na sličan način kao što se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. Oni omogućavaju komponovanje, unošenje u računar postojećih dela kao i različite naknadne obrade unetih zvučnih zapisa.

Programi za proračune u nauci i tehnici

Primenjuju se u različitim naučnotehničkim proračunima. Namenjeni su užem broju korisnika za koje je program predviđen.

Igre

Posebnu veliku grupu aplikativnih programa čine igre, koje predstavljaju znatan deo industrije softvera.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Programska podrška računara. Operativni sistem. Sistemski softver

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembar 2016.

Svi programi koji se nalaze u računaru čine softver. Softver se deli na:

–              operativni sistem

–              sistemski softver

–              aplikativne programe

Operativni sistem

Operativni sistem – kompleksan program sastavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje računara.

Četiri klasifikacije O.S.

untitled

1. Broj programa

Sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji:

–              monoprogramski

–              multiprogramski

Monoprogramski – omogućava da računar drži u memoriji i izvršava samo jedan program.

Multiprogramski – omogućava da se u centralnoj memoriji računara nalazi istovremeno više programa, od kojih u svakom trenutku može da radi samo jedan. Redosled i vreme izvršavanja svakog programa određuje operativni sistem. On tretira računar kao skup resursa i pokušava da dodeli ove resurse programima, tako da računar kao celina bude što efikasnije iskorišćen. Resursi računarskog sistema su procesor, memorija, datoteke na disku kao i ostali uređaji koji su priključeni na računar. Deljivi resursi su: centralna memorija, datoteke na disku. Nedeljivi resursi:procesor, periferne jedinice.

Operativni sistem dodeljuje ove resurse programima na određeno vreme i po završetku ih oduzima i dodeljuje drugom programu.

2. Broj korisnika

Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar:

– jednokorisnički

– višekorisnički

3. zadavanje komandi

Sa stanovišta načina zadavanja komandi:

–              operativni sistem komandnog                    tipa(DOS , UNIX)

–              grafički operativni sistem ( WINDOWS, LINUX )

4. Prenosivost

Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara na prenosive I neprenosive.

Razvoj operativnih sistema

Razvoj hardvera prati razvoj softvera

Prvi računari nisu imali operativni sistem

Prvi operativni sistemi su bili monoprogramski

70-tih godina nastaju prvi multiprogramski operativni sistemi (backgroun/foreground)

Kod PC računara prvi O.S bio je MS DOS

Funkcije O.S.

Glavne funkcije operativnog sistema su:

  • kontrola procesa
  • upravljanje memorijom
  • upravljanje jedinicom

Zadatak multiprogramskog o.s. je da se smanji ukupno utrošeno vreme rada računara na izvršavanje svih programa u odnosu na vreme koje bi bilo potrebno da se izvšavaju programi jedan po jedan.

Sistemski softver

Osim operativnog sistema za normalno korišćenje računara potrebni su i drugi programi koje koriste svi ili veći broj korisnika a nazivaju se sistemski softveri.

U sistemski softver ubrajamo:

  • programe prevodioce
  • veznike
  • usluzne programe

Programi prevodioci

untitled

Veznici (drajveri)

Programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uređaja

Svaki uređaj koji se priključi na računar mora da ima i odgovarajući program koji se zove drajver i koji komande date iz nekog programa prema nekom usvojenom standardu pretvara u komande koje uređaj razume.

Uslužni programi

Olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju. Ovi programi mogu biti dodatak operativnom sistemu ali ih i korisnici mogu sami pisati.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

WWW

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

WWW je skup web strana u elektronskom obliku. Web strane su hipermedijalni dokumenti smešteni na kompjuterima koji se zovu web serveri a nalaze se na raznim mestima širom sveta. One mogu da sadrže tekst, slike, video klipove, animacije, zvuk a mogu da budu interaktivne u smislu da na njima možete da ukucate i ostavite neke svoje podatke. Svaka strana ima jednoznačnu adresu koja se zove URL (Uniform Resource Locator), koja određuje njenu lokaciju na serveru.

Pojmovi:

Web strane  su elektronski dokumenti koji su pisani u kompjuterskom jeziku koji se zove HTML (Hypertext Markup Language).

Hipertekst (Hipertext) – Koncept na kojem se temelji WWW mrežni informacioni servis – tekst sa hiperlinkovima.

Hipermedija – (HiperMedia) – Hipertekst dokument koji osim teksta može da sadrži grafiku, video ili zvučni zapis.

Websajt (website) je jedna ili više web strana posvećenih jednoj istoj tematici, na primer jednoj osobi, poslu, organizaciji ili temi…

Prva strana se zove home page, koja ustvari predstavlja sadržaj sajta.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Elektronska pošta

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

Elektronska pošta

Slično kao što postoje pravila pisanja pisama i ostale poslovne i privatne prepiske, postoje i osnovna pravila za pisanje e-maila kojih bi se trebalo pridržavati. Iako je većina ovih pravila logična, iznenađujući je broj korisnika e-maila koji ih ignorišu.

Korisni linkovi : Osnove pisanja elektronske pošte – Microsoft,  Netiquette Guidelines, Pravila ponašanja i komunikacije na internetu

Osnove pisanja elektronske pošte

Tema (Subject)

Temu poruke (subject) će, uz e-mail adresu pošiljaoca, primaoc prvu pročitati i na osnovu nje oceniti hoće li dalje da čita ceo e-mail.

Pošiljalac (From)

 

Primalac ( To )

 

CC ( Carbon Copy – duplikat )

Polje koje mnogi ignorišu zato što ne znaju njegovu namenu – reč je o polju u koje se upisuju adrese ljudi koji će primiti duplikat e-maila, ali tako da primaoc dobija informaciju o osobama koje će taj e-mail primiti kao kopiju. Na primer: e-mail namenjen direktoru jednog odeljenja unutar kompanije je potrebno proslediti još i dvojici radnika koji su zaduženi za taj sektor kako bi znali o promenama koje se opisuju unutar e-maila; U polje primaoca će biti upisan direktor dok će e-mailovi dvoje radnika biti upisani u CC polje kako bi svo troje znalo da su obavešteni o ovom e-mailu .

BCC ( Blind Carbon Copy – ” slepi ” duplikat )

Ukoliko se e-mail adresa primalaca upisuju u ovo polje, oni će primiti taj e – mail ali niko neće videti trag o tome kome je e-mail još bio poslat.
Izbegavajte ovo polje osim ako stvarno nije potrebno, niko ne voli da se poruke za koje pretpostavljaju da se izmenjuju između poznatih osoba prosleđuju i drugima bez njihovog znanja . Primer kada bi ovo bilo dopustivo je recimo kad se kupcu od strane prodaje potvrđuje porudžbina i odmah se šalje preko BCC polja na e-mail radnika u odeljenju pakovanja robe – kupac osim prodajnog predstavnika ne mora znati unutrašnju strukturu kompanije niti će imati potrebu da komunicira direktno s odeljenjem pakovanja robe .

Prilog (Attachment)

Pre nego što u e-mailu pošaljete prilog pogledajte da li isti dokument već postoji negde na internetu dostupan za preuzimanje. Ako se radi o većem priloženom dokumentu, to može prouzrokovati   punjenje primaočevog poštanskog sandučeta i dugotrajno čekanje na preuzimanje e-maila  sa prilozima,  pa će primalac taj e-mail verovatno i vrlo brzo obrisati kako bi ostavio mesta za nove poruke. Stoga je postavljanje linka na lokaciju na internetu gde je dokument iz priloga moguće preuzeti bolje rešenje jer će link trajno ostati unutar e-maila a primalac sam može odabrati ukoliko dokument želi preuzeti ili ne. Ukoliko se radi o nekom dokumentu koji je za internu upotrebu i kojega drugi ne bi smeli videti – razmislite još jednom o njegovom slanju preko e-maila; e-mail se uopšteno smatra nesigurnim sredstvom komunikacije i može se dogoditi da bude pročitan od strane druge osobe.

Ulepšavanje e-maila (HTML e-mail)

 

Potvrda prijema (Deliveri Receipt)

 

Opšte napomene

Budite kratki

Zbog količine e-maila kojeg prosečni e-mail korisnik dnevno prima (čak i zanemarujući spam poruke), najverovatnije neće pažljivo pročitati duge e-mailove. Ukoliko se ne uspete izraziti unutar par redova, čitalac će samo da preleti pogledom e-mail i ispustiti važnije stvari. Ako vam je potrebno više teksta za objašnjavanje, dobra ideja je na početku e-maila u par reči sažeti najosnovnije i kasnije opširnije sve opisati te će na ovaj način biti smanjena mogućnost nesporazuma.

Odgovarajte na vreme

Iako e-mail nije namenjen kao sredstvo za brzu komunikaciju, nemojte dopustiti da e-mailovi koji zahtevaju odgovor dugo čekaju – uopšteno je pravilo da bi odgovor trebalo da bude poslat u okviru 1-2 radna dana. Ukoliko niste u mogućnosti da u tako kratkom vremenu napišete odgovor, dovoljno je napisati kratku poruku da će odgovor stići kasnije kako bi osoba koja vam je poslala početni e-mail bila obaveštena da ste poruku primili i razumeli.

Pravopis

Kao što, verovatno, pazite i kod pisane komunikacije tako je i unutar e-maila potrebno poštovati pravopisna pravila – većina e-mail klijentskih aplikacija (Outlook, Thunderbird) će vam pomoći automatskom proverom pravopisa prilikom pisanja e-maila. Ako i ne koristite automatsku proveru pravopisa, neće vam biti problem da poštujete barem osnovna pravila – velika početna slova rečenica i imena te znakove interpunkcije, a tako će i e-mail biti čitljiviji. Pisanje teksta isključivo velikim slovima je takođe loše jer upućuje na ljutiti ton teksta.

Iako nije pravopisno tačno, donekle je dopustivo ispustiti dijakritik i zameniti ih sličnim slovima (npr. Č -> c, š -> s, đ -> dj) zbog tehničkih razloga – budući da sve e-mail klijentske aplikacije ne podržavaju ova slova, može se dogoditi da se kod čitaoca pretvore u upitnike ili druge znakove što otežava čitanje. Ukoliko priroda e-maila nije u potpunosti neformalne prirode, slengu i skraćenicama uobičajenim u elektronskoj komunikaciji (LOL, BTV i sl.) nije mesto u e-mailu jer, osim što ove reči ne postoje u srpskom jeziku, postoji opasnost da čitalac neće znati protumačiti smisao.

Citiranje ( Quote )

Uz odgovor na e – mail dobro je ostaviti citat e-maila pošiljaoca jer će na taj način odgovor, kada stigne do osobe koja vam je poslala prvobitni e-mail, imati više smisla jer će sadržati i pitanja na koja odgovarate. Većina e – mail klijentskih programa će ovo odraditi za vas prilikom sastavljanja odgovora na e-mail već pritiskom na “Odgovori ” ( Reply ) taster – citat će najčešće biti označen ” > ” znakom na početku reda što će primaocu biti dovoljna naznaka da razlikuje vaš odgovor od teksta koji mu je prethodio.

Odgovor možete pisati iznad ili ispod citata iako je prihvatljiviji oblik napisati odgovor direktno iznad te će primalac moći pročitati odgovor odmah bez preskakanja teksta prethodnog e-maila .Takođe, u slučaju da je u prethodnom e-mailu bilo više pitanja, dopustivo je citirati samo bitno ili pisati odgovore ispod citata svakog od pitanja kako bi bilo jasnije na šta se koji odgovor odnosi, ali u ovom slučaju pazite da odvojite svaki od ovakvih delova pitanja i odgovora u obliku pasusa kako bi primalac lakše mogao pratiti e – mail.

Vicevi i lančana pisma

 

Dodatne preporuke

 

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Internet

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

 

Internet

(INTERnational NETwork)

je međunarodna (globalna) računarska mreža,  “mreža nad mrežama” , “mreža svih mreža” koja pruža odgovarajuće usluge (servise).

Internet servisi

su: WWW, Elektronska pošta , file transfer, chat (IRC),  VoIP….

Računari koji pružaju usluge na Internetu se zovu serveri. Ove mašine obezbeđuju rad Internet servisa (Web, E-mail, ftp ..).  Mašine koji koriste ove usluge (servise)  se zovu klijenti.

Princip rada klijent-servera je:

  1. Zahtev za sadržajem upućuje klijent /CLIENT/.
  2. Odgovor na zahtev za sadržajem šalje server /SERVER/.

 

preuzeto sa sajta: http://www.znanje.org/

Protokoli

Da bi Internet funkcionisao potrebno je da postoje pravila za formatiranje, predaju i prijem podataka na njemu. Ta pravila se još zovu i komunikaciona pravila ili PROTOKOLI.

Neki od najćešće korišćenih protokola na Internetu su:

  • TCP/IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol, osnovni protokol Interneta,  zadužen za prenos i prijem podataka na Internetu).
    • Podaci i fajlovi koji se šalju preko Interneta se dele na manje celine – pakete.
    • Za podelu podatka na pakete  i ponovo povezivanja  paketa u celinu nakon prijema na odredišnom računaru zadužen je TCP, a za slanje i prijem paketa podataka na ispravnu destinaciju (adresu) odgovoran je IP deo protokola.
    • Svaki od ovih paketa  sadrži i:
      • adresu računara koji ga šalje
      • adresu računara kome se šalje
      • ime fajla i redni broj paketa
      • koliko paketa ukupno ima.

      Paketi putuju kroz Internet nezavisno jedan od drugog. Prvi koji dođe na odredište obaveštava o ostalim paketima koji treba da dođu. Istovremeno se aktivira merač vremena za koje treba svi paketi da stignu. Ako za predviđeno vreme ne stignu svi paketi, upućuje se zahtev za ponovnim slanjem izgubljenih paketa.

    • Bez obizira na razlog gubljenja paketa ponavalja se slanje samo izgubljenog paketa.
    • Po uspešno obavljenom prenosu šalje se poruka pošiljaocu o uspešnom prijemu.
    • Animacija  koja prikazuje putovanje paketa preuzeta sa znanje.org
  • HTTP (eng. HyperText Transfer Protocol, protokol za komunikaciju između web servera i web klijenta)
  • SMTP (engl. Simple Mail Transfer Protocol, predstavlja osnovni protokol za slanje elektronske pošte)
  • POP3 ( eng. Post Office Protocol version 3, je standardni mail protokol koji se koristi za primanje email poruka sa udaljenog servera na lokalnog email klijenta. POP3 Vam dozvoljava da kompletno preuzmete email poruke na Vaš lokalni kompjuter i čitate ih i kada ste offline.
  • FTP (eng. File Transfer Protocol,  protokol za prenos fajlova – datoteka).

 Adrese na Internetu

IP adrese

Svaki računar ili grupa računara povezana na Internet ima svoju IP (Internet Protocol) adresu koja je jedinstvena i koja se koristi za lociranje i identifikaciju pojedinačnih kompjutera. Postoje dva tipa IP adresa, dinamička i statička. Kao što samo ime kaže, statička IP adresa se ne menja. Sa druge strane dinamičke IP adrese se privremeno dodeljuju svaki put kada se vaš računar poveže na mrežu, iz skupa IP adresa predviđenih za tu svrhu.

IP adresa je jedinstveni skup brojeva koji određuju vaš računar tako da može da šalje i da prima podatke sa drugih računara. Trenutno, većina IP adresa se sastoji od četiri dekadna broja u intervalu od 0 do 255, razdvojenih tačkama, npr: 192.168.1.42 

U stvari, može se reći da je IP adresa sastavljena od četiri bajta, odvojenih tačkama.

Web adrese

Web strane na Internetu se označavaju simboličkim, Web adresama. Web adresa počinje sa www.

Prva stranica Web sajta ili HOME PAGE ima naziv index.htm. Pošto se podrazumeva da je ovo početna strana, nema potrebe da se navodi u adresi.

Za sve ostale stranice i fajlove se mora navesti ime fajla i razdvojiti se kosom crtom (/) od imena domena odnosno direktorijuma (foldera). 

URL (engl. Uniform Resource Locator) je Web adresa određenog resursa na Internetu. Resurs na koji pokazuje URL adresa može biti HTML dokument (web stranica), slika, ili bilo koja datoteka koja nalazi na određenom web serveru.

E-mail adresa

E-mail adresa sadrži dva dela obavezno razdvojena znakom @, ovaj znak se izgovara et. Prvi deo adrese je ime korisnika a drugi je ime domena (vlasnika E-mail servera)

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Uvod u mrežne računarske tehnologije. Pojam računarske mreže

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

 

Pojam računarske mreže

Računarska mreža je pojam koji se odnosi na računare i druge uređaje koji su međusobno povezani kablovima ili na drugi način, a u svrhu međusobne komunikacije i deljenja podataka.

U najjednostavnijem obliku, mrežu čine dva računara koja su povezana kablom, što im omogućava da zajednički koriste podatke.

Za svaku mrežu neophodno je:

  1. Najmanje dva računara
  2. Na svakom računaru mrežna kartica.  Ova kartica se često naziva i NIC (Network Interface Card), ili mrežni adapter.
  3. Medijum (posrednik) za komunikaciju (kablovi, vazduh…).
  4. Pasivna i aktivna mrežna oprema (habovi, svičevi, ruteri…).
  5. Operativni sistemi koji podržavaju rad sa mrežama.

Kablovi u računarskim mrežama

Kabl je medijum kroz koji se prenose informacije između mrežnih uređaja i računara. Postoji nekoliko tipova kablova koji se upotrebljavaju u mrežama. Izbor kabla je vezan za topologiju mreže, protokol i veličinu mreže.

-Koaksijalni kabl

Koaksijalni kabl se sastoji od jednog  bakarnog provodnika u  sredini, metalnog žičanog oklopa  oko njega i plastike koja ih razdvaja.

KoakskablKoakskonektorNajčešći konektor u upotrebi kod koaksijalnog kabla (veoma rasprostranjen i u video tehnici ) je BNC konektor. Za BNC kabl postoje i T adapteri, terminatori …

-UTP kablUtpkabl

Unshielded Twisted Pair- Neoklopljen kabl sa upletenim paricama koji obično srećemo  u računarskim mrežama je sastavljen od četiri para žica (parica) unutar gumenog omotača.

UTPkonektorRJStandardni konektor za UTP kabl nosi oznaku RJ-45. On liči na konektor RJ-11 koji se primenjuje kod telefona.
RJ-11 je pravljen za kablove koji imaju dva para žica.

 

-Fiber optički kabl

Optički kablovi predstavljaju veoma pouzdan i brz način prenosa podataka. Oni su sačinjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim staklenim omotačem. Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva zaštitne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost. Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i najčešće čine osnovu tzv. kičmu (backbone)
telekomunikacione mreže. Kada se pravi računarska mreža, obično se između spratova fibre-optickablpolaže optički kabl (vertikalni razvod) zbog velikih rastojanja i većeg propusnog opsega. Kod polaganja ovog kabla potrebno je poštovati pravila o njegovom savijanju jer isuviše veliki ugao savijanja može sprečiti prostiranje svetlosti.

Postoje različiti tipovi konektora koji se montiraju na optičke kablove. Neki često korišćeni konektori nose oznake kao što su

ST: 39229-2503459ili  SC:sc-standard-simplex-combined

Aktivna mrežna oprema

-HUB

Hub spada u kategoriju zastarelih  uređaja koji ima vrlo jednostavnu ulogu a to je dasve što stigne od podataka na jedan od njegovih konektora (portova) prosledi svima

Loše karakteristike ovih uređaja su mala brzina (10Mbps) i podložnost koliziji podataka.

-SWITCH

Switch je uređaj čija je uloga da regulišu saobraćaj na mreži. Svi  računari se vezuju na switch, a može se vezati i switch na switch kao vid proširenja mreže. Razlika u odnosu na Hub, iako isto izgledaju, jeste da switch vodi računa o tome koji podatak kom računaru ili mrežnom uređaju prosleđuje. Switch je u stanju da razlikuje (indentifikuje) uređaje koji su povezani na njega.

-ROUTER

Router ili mrežni usmerivač  je računarski uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju – rutu kojom  taj paket treba da prođe.

-MODEM

Modem je uređaj koji se koristi za slanje i primanje digitalnih podataka preko telefonske linije ili preko linije kablovske televizije.  Reč modem potiče od kombinacije reči modulator (jer modem modulira digitalni signal kako bi ga učinio kompatibilnim sa telefonskom ili kablovskom linijom) i demodulator (jer se primljeni signal demodulira kako bi se preveo u digitalni format, razumljiv kompjuteru).

-ACCESS POINT

 

Access Point je uređaj koji omogućava  spajanje na bežičnu  WiFi mrežu.

home-wireless-network-design-computer-and-networks-wireless-router-home-area-network-diagram-1-768x705

Podela mreža

1. Računarske mreže su, prema svojoj veličini i funkcijama koje imaju, svrstane u dve osnovne grupe:

  • Lokalna računarska mreža (Local Area Network, LAN)
  • Regionalna računarska mreža (Wide Area Network, WAN)

2. Po hijerarhiji (važnosti)

  • peer to peer (isti s istim) ili mreže računara istog prioriteta
  • client- server ili mreže sa centralizovanim podacima na serveru koje koriste ostali klijenti na mreži

3. Po topologiji (prostornom rasporedu)

  • Magistrala
  • Zvezda
  • Prsten

magistrala

Topologija magistrale. Bila je u upotrebi kada i koaksijalni kablovi za prenos podataka. Sada se koristi jedino u situacijama kada je moguće sprovesti samo jedan kabl kroz instituciju.

ZvezdaH

Topologija “zvezda” sa HUBom

ZvezdaS

Topologije “zvezda” sa SWITCHem

Prsten

Topologija prstena i njena TokenRing implementacija. Mreži se obraća samo računar koji poseduje fiktivni žeton (engl. token)

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Ostali uredjaji

Posted by Ljiljana Stojanovic na 22. oktobar 2015.

Ostali uređaji

Skeneri su uređaji koji prenose sliku u računar u obliku rastera (bitmapa). Pojavljuju se u različitim oblicima: kao ručni, automatski ili kao skeneri velikog formata. Skener prelazi postepeno preko slike. Iz svetlosnog izvora emituje svetlost koja se reflektuje od slike i prima optičkim delom uređaja koji registruje intezitet i boju odgovarajućeg piksela na slici.

Ploteri su specijalizovani uređaji za crtanje kvalitetnijih crteža i/ili crteža većih dimenzija. Prema načinu rada, ploteri se mogu podeliti na vektorske i rasterske. Vektorski ploteri su ploteri sa perima, a rasterski su fotoploteri, elektrostatički i termalni.

Digitajzeri i grafički tableti su u suštini isti uređaji, razlika je jedino u veličini. Koriste se za unošenje podataka (koordinata) sa crteža. Pored toga, mogu da se koriste i za zadavanje komandi u nekim programima pokazivanjem na komande iz menija koji se postavi na grafički tablet.

ploter i digitajzer

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Izlazne jedinice

Posted by Ljiljana Stojanovic na 22. oktobar 2015.

Izlazne jedinice

Monitor je važan deo PC računara jer se preko njega vrši komunikacija korisnika sa računarom. On daje na uvid korisniku šta računar radi. Kada korisnik unosi podatke, oni se prikazuju na ekranu. Isto tako, rezultati rada računara, kao i eventualne programske poruke prikazuju se na monitoru.

Monitori se mogu klasifikovati prema korišćenoj tehnologiji na:

  • CRT (Cathode Ray Tube) – monitori sa katodnom cevi. Kod njih slika nastaje udarom elektronskog mlaza u fosforescentni zaslon ekrana tako da tačka koja je udarena zasvetli. Brzim kretanjem elektronskog mlaza i čestim obnavljanjem njegovog prelaza preko ekrana dobija se slika.
  • LCD (Liquid Crystal Display) – monitori se tečnim kristalom. Tečni kristal je želatinozna masa, koja je smeštena između prozirnih elektroda. Pod delovanjem upravljačkog napona na elektrode, čestice kristala se orijentišu u određenom smeru propuštajući samo određeni deo svetlosnog spektra. Propuštanjem željenog dela spektra i blokiranjem neželjenog određuje se intenzitet i boja svetlosnog elementa (piksela).
  • LED (Light Emitting Diode) – monitori sa svetlosnim diodama. Diode su poređane u obliku mreže (svaka dioda je jedan piksel). U zavisnosti od primljenog signala, svaka dioda zasvetli odgovarajućim intezitetom svetla čime se formira slika na ekranu.
  • GPD (Gas Plasma Display) – monitori sa gasnom plazmom. Sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom, poslaganih u mrežu između dve staklene ploče.

monitor

Takođe, monitori se dele na:

  • monohromatske monitore (cela površina ekrana je u jednoj boji, a slova, crteži ili slike u različitim intezitetima druge boje) i
  • monitore u boji – kolor monitore (svaki piksel se sastoji iz tri osnovna piksela boja RGB. Kombinacijom inteziteta i nijansi tri piksela boja dobija se boja koja odgovara toj kombinaciji osnovnih boja. Broj boja koje se mogu prikazati zavise od grfičke kartice).

Monitori se razlikuju i po njihovoj veličini, koja se meri, kao i kod televizijskih prijemnika, dijagonalom ekrana (ova veličina se izražava u inčima 1“ = 2,56cm): 15“, 17“, 19“, 21“, 22“…

Štampači (printeri) su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i grafičkih dokumenata. Zasnovani su na tri osnovne tehnologije i dele se na:

  • matrične,
  • laserske, i
  • štampače sa mlaznicama (ink-jet).

Matrični štampači su najstariji. Rade na istom principu kao i pisaće mašine. Glava štampača udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu udarca. Glava za štampanje sastoji se od udarnih iglica (pin) koje su tako složene da mogu nacrtati bilo koji znak pomeranjem glave nalevo ili nadesno. Postoje tri vrste glava za matrične štampače sa: 9, 18 i 24 iglice. Pošto je veličina svakog znaka određena, jasno je da veći broj iglica daje kvalitetniji otisak. Brzina štampanja ovih štampača izražava se u broju znakova u sekundi (cps – characters per second) i zavisi kako od štampača, tako i od kvaliteta otiska koji se želi dobiti. Prednosti ovih štampača su relativna jednostavnost, niska cena štampača i potrošnog materijala. Nedostaci su mala brzina štampanja, bučnost, a karakter grafike ograničen je na nivo informativnog. Padom cena laserskih i štampača sa mlaznicama skoro su potpuno potisnuti iz upotrebe.

matricni

Laserski štampači imaju izvor laserskih zraka koji menja intezitet u zavisnosti od dobijenog signala. Laserski zrak se odbija od obrtnog ogledala i osvetljava fotosenzitivni valjak koji je pokriven jednakim nabojem. Kada je valjak izložen laserskom zraku, naboj na valjku se menja, što deluje na toner. Toner se prenosi na papir i tako nastaje slika. Način rada ovih štampača sličan je radu mašina za fotokopiranje. Brzina štampanja izražava se brojem strana u minutu (najčešće 12 do 16). Prednosti su najveća brzina štampanja, dobra rezolucija i najbolji kontrast. Ovi štampači pored teksta omogućavaju i kvalitetno štampanje crteža i slika. Za štampanje u boji koriste se posebni laserski kolor štampači.

laserski

Štampači sa mlaznicama rade slično matričnim, samo što nemaju traku, a umesto glave za štampanje imaju cevčice kroz koje pod pritiskom izbacuje zagrejano mastilo. Prilikom dodira sa papirom, mastilo se hladi i stvrdnjava. Broj mlaznica određuje kvalitet otiska. Tipičan štampač ima 48 mlaznica. Prednosti ovih štampača su velika rezolucija, dobar kontrast, tišina pri radu, brzina veća od matričnih, ali manja od laserskih, znatno bolji izgled grafike i relativno niska cena samog štampača i mogućnost štampanja u boji.

All in one uređaji su kombinacija skenera, uređaja za kopiranje i štampača u jednom uređaju. Mogu biti manji za kućne primene i male kancelarije i veliki za poslovne primene.

samlaznicama

 

 

 

 

 

laserski

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Ulazne jedinice

Posted by Ljiljana Stojanovic na 22. oktobar 2015.

 

Ulazne jedinice

Ulazni uređaji su svi oni uređaji (tastatura, miš, trekbol, tačped, džojstik, grafička tabla, skener, mikrofon, kamera, fotoaparat itd.) koji omogućuju unos podataka ili programa iz okoline u računar. Podaci mogu biti zvuk, slika, pokret, temperatura, gotovo uvek su u obliku nepogodnom za direktan unos u računar. Te podatke treba odgovarajućim konvertorima i sklopovima pretvoriti u električne signale prihvatljive računaru.

Tastatura je primarni uređaj za unošenje podataka u računar. Broj tastera zavisi od vrste i namene tastature (84-101). Osnovne grupe tastera su: alfanumerički, numerički, za pomeranje kursora, funkcionalni i kontrolni tasteri (Esc, Ctrl, Shift, Tab). Kod pojedinih modela postoje dodatne grupe tastera koji se koriste za uobičajene zadatke karakteristične za operativni sistem kome je namenjena tastatura (zoom fotografija, upravljanje multimedijalnim sadržajem).

Miš je uređaj za pokazivanje i izbor objekata na ekranu. Sa donje strane se nalazi mehanizam za registrovanje pomaka po radnoj površini. Nekada je mehanizam bio mehaničko – elektronski, dok se u današnje vreme zasniva na optici (LED ili laserski) i ne sadrži pokretne delove. Sa gornje strane se nalaze komandni tasteri. Njihov broj se povećavao u skladu sa zahtevima i mogućnostima operativnog sistema koji je korišćen. Nekada je to bio samo jedan, dok je danas minimum tri (dva plus točkić sa funkcijom tastera).

tastatura

 

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Centralna jedinica

Posted by Ljiljana Stojanovic na 22. oktobar 2015.

 

Centralna jedinica

Centralna jedinica sastoji se od kućišta u kome se nalaze:

  • osnovna (ili matična) ploča (system board, mother board),
  • kontroleri,
  • portovi,
  • diskete i diskovi,
  • grafička kartica i
  • izvor napajanja.

Pored ovih delova unutar kućišta postoji i određen broj praznih utičnica (“slotova“) na koje se mogu uključiti i druge kartice kao, na primer, faks/modem i mrežna kartica.

Na osnovnoj ploči nalaze se priključna mesta za procesor, memoriju, magistrala, skup čipova koji kontroliče rad računara i priključci (slotovi) za dodatne kartice. Pored toga, na osnovnoj ploči mogu se nalaziti i kontroleri za diskove i disketne jedinice i priključci za povezivanje računara sa drugim uređajima (portovi).

ploca

Procesor je osnovna jedinica svakog računara. U njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju komande koje su zadate programom. Karakteristike procesora su određene njegovom arhitekturom, a to su: brzina procesora, dužina procesorske reči, radni takt i interni keš.

procesor

Brzina procesora izražava se u milionima operacija koje procesor može da obradi u jednoj sekundi – MIPS-ovima (Miollion Instruction Per Second) ili MFLOPS-ima (Million Floating Point Per Second). Procesor nije sastavni deo osnovne ploče, nego se na osnovnoj ploči samo nalaze konektori za njegovo priključivanje. Zbog velike brzine rada dolazi do velikog zagrevanja procesora pa se na njega montira dodatni ventilator koji ga hladi.

Poznato je da su podaci uskladišteni u računaru u registrima koji se sastoje od određenog broja bitova (8, 16, 32, 64, 128… bita). Dužina procesorske reči je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora.

Radni takt je učestalost impulsa koje generiše sat – specijalno elektronsko kolo kojima se iniciraju operacije procesora. Meri se u GHz.

Memorija računara sastoji se od osmobitnih registara (bajtova). Na osnovnoj ploči nalaze se tri tipa memorije: keš (cache), ROM i RAM. Kapacitet memorije izražava se brojem bajtova, odnosno većim jedinicama: kilo i megabajtima.

memorija

 

Keš (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (interni keš) ili uz njega (eksterni keš). Ova memorija ima višestruko brže vreme pristupa od obične memorije. Zbog toga se u njoj drže podaci koji se često koriste. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz glavne memorije (RAM) u keš. Kada su sledeći put potrebni isti podaci, procesor ih prvo potraži u ovoj memoriji. Ako su podaci tu, procesor im pristupa mnogo brže.

ROM (Read Only Memory) predstavlja statički deo memorije koji može samo da se čita. Njen sadržaj se ne gubi po isključenju računara. Koristi se za uskladištavanje programa i podataka koji su često potrebni, na primer, za instrukcije za pokretanje računara pri uključivanju.

RAM (Random Access Memory) predstavlja najveći deo memorije i u nju korisnik može da upisuje sadržaj i da ga čita. U njoj se za vreme rada računara nalaze program i podaci sa kojima računar radi. Po isključenju računara sadržaj ove memorije se gubi. Važna karakteristika memorije je i vreme pristupa, tj. vreme koje protekne između zahteva memoriji za podatkom i dobijanja podatka iz memorije. RAM memorija nije sastavni deo osnovne ploče, nego se na osnovnoj ploči nalaze konektori na koje se ona priključuje. Baferi (buffers) su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju za svoje potrebe. Na primer, ako računar ne može dovoljno brzo da obrađuje podatke koji mu se dostavljaju, oni se privremeno deponuju u bafer dok ne stignu na obradu, da se ne bi prekidao proces unošenja. Slično, pri štampanju, ako štampač na može dovoljno brzo da odštampa podatke, oni se šalju u bafer, gde čekaju u redu za štampu.

Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom računara. Ona određuje koja je naredba sledeća na redu za izvršavanje, uzima je iz memorije, interpretira, i izdaje odgovarajuće naredbe procesoru i kontroliše njihovo izvršenje. Kontrolna jedinica je realizovana na osnovnoj ploči setom čipova koji imaju odgovarajuće uloge.

Magistrala (bus) je komunikacioni put sastavljen iz električnih kola pomoću kojih se razmenjuju informacije među komponentama. Koncept magistrale je relativno jednostavan. Ili sve komponente povezati međusobno provodnicima, ili sve komponente povezati na magistralu. U računaru postoje tri ključne magistrale:

  • magistrala podataka (data bus) – koristi se za razmenu podataka između procesora i memorijskih lokacija,
  • adresna magistrala (address bus) – prenosi adrese koje generiše procesor, kojima se specificiraju memorijske lokacije na koje se upisuju podaci ili sa kojih se čitaju podaci radi obrade,
  • kontrolna magistrala (control bus) – služi za prenos upravljačkih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obrnuto.

Priključci (slotovi) služe za priključivanje dodatnih uređaja. Sastoje se od utičnica na koje se priključuju kontroleri različitih jedinica ili same jedinice (kartice), npr.zvučna kartica.

Za priključivanja bilo kog uređaja na računar potrebno je da budu ispunjena dva uslova. Prvi je da priključenje bude korektno u pogledu elektrotehnike, tj. da ne dođe do varničenja i pregorevanja računara ili nekog njegovog dela i/ili uređaja koji se priključuje. Ovaj problem se obično rešava priključivanjem na standardne priključke (portove) ili pomoću posebnog elementa, koji se, sa jedne strane standardno ugrađuje u računar, a sa druge strane ima priključak na koji se priključuje uređaj. Ovaj element za povezivanje naziva se kontroler. Drugi uslov je postojanje posebnog programa (veznika – drajvera) koji će omogućiti prepoznavanje komandi koje stignu u kontroler i njihovo izvršavanje na priključenom uređaju.

Portovi su priključna mesta koja služe za povezivanje ostalih uređaja koji imaju standardizovane priključke. Postoje serijski i paralelni portovi. Kod serijskih portova bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan. A kod paralelnih portova svi bitovi jednog bajta izlaze istovremeno paralelnim putem. Zbog naznačene osobine paralelni portovi su brži od serijskih.

USB port (Universal Serial Bus) je serijski port namenjen za povezivanje perifernih uređaja.

prikljucci

Disketa (engl. Floppy Disk) je medijum za skladištenje podataka koji je bio glavni prenosivi medijum do pojave CD-a, kasnije i DVD uređaja i medija. Sastoji se od savitljive (engl.floppy-savitljiv) tanke okrugle ploče presvučene tankim slojem namagnetisane materije koja se nalazi unutar jednog plastičnog omota kvadratnog oblika. Danas su u upotrebi diskete veličine 3,5 inča (1 inč = 25,4 mm). Disk je smešten u košuljicu koja ga štiti od oštećenja. Unutrašnjost košuljice presvučena je posebnom materijom koja štiti disk od trenja koje nastaje u dodiru sa košuljicom.

CD ROM diskovi su principijelno slični disketama. Razlika je u tehnologiji realizacije i kapacitetu. Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na metalnu površinu. Pošto se ovim postupkom površina diska trajno oštećuje, jednom upisani podaci ne mogu se više menjati nego samo očitavati. U CD uređaju se, opet primenom laserskog zraka, detektuju neravnine na površini i očitavaju zapisani podaci.

DVD (Digital Video Disk) je standard koji je prvobitno nastao zbog potrebe snimanja dugometražnih filmova na CD. Isti DVD diskovi mogu da se koriste i za snimanje podataka. U poslednje vreme razvijeni su diskovi na koje može da se snima sa obe strane.

Grafička kartica je uređaj koji podatke uskladištene u računaru u digitalnom obliku pretvara u odgovarajuće analogne signale koji kontrolišu prikazivanje slike na ekranu. S obzirom na to da su ekrani koji se koriste za personalne računare, za prikazivanje slike na ekranu koristi se tehnika poznata pod imenom bitmapiranje (bit mapping). Kod ove tehnike svakom pikselu na ekranu pridružuje se jedan bit ili više bitova u memoriji. Tko je, na primer, kod monohromatskih monitora dovoljno svakom pikselu ekrana pridružiti jedan bit u kom se memoriše jedinica, ako je piksel osvetljen, ili nula, ako nije. Kod monitora u boji broj bitova koji se pridružuju jednom pikselu zavisi od broja boja koje se žele prikazati na ekranu. Ako se jednom pikselu pridruži 8 bitova, on može da prikaže 28 (ili 256) različitih boja. Sa pridruženih 16 bitova jedan piksel može da prikaže 216 (ili 65.536) različitih boja (High Color), a sa pridruženih 24 bita jedan piksel može da prikaže 224 (ili 16,777 miliona) različitih boja (True Color). Da se za ove svrhe ne bi trošila memorija računara, grafička kartica ima sopstvenu memoriju. Kapacitet ove memorije zavisi od proizvoda broja piksela na koji je podeljen ekran (rezolucije) i broja boja po pikselu koji se želi prikazati.

Izvor napajanja je važan deo kućišta. On obezbeđuje električnu energiju za napajanje svih komponenti unutar kućišta i zbog toga mora da ima dovoljan kapacitet da omogući napajanje postojećih komponenata i eventualnih kasnijih proširenja. Pored toga na njemu se nalaze i ventilator koji pokreće strujanje vazduha unutar kućišta i hlađenje komponenata u njemu.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

 
Mrzm smglsnk

Jelena Pavlović

Računarstvo i informatika

Gimnazija "Svetozar Marković" Niš

Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Blogdan

Here unreal things and unreal people get a real shape. And vice versa.

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra | IT Blog Srbija

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка