ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Archive for the ‘Informatika I’ Category

Predstavljanje podataka u računaru

Posted by Ljiljana Stojanovic na 5. septembra 2017.

Zbog široke primene u komunikaciji sa računarom koriste se razni oblici podataka (tekst, brojevi, slika, zvuk, video, animacija…). Neophodno je podatke u računaru predstaviti na način koji je njemu (računaru) “razumljiv”, odnosno po formatu prilagođen načinu na koji su projektovani njegovi delovi (procesor, magistrala, memorija itd.).

Podatke (uopšte uzevši) je moguće podeliti na dve grupe:

  • numeričke (brojčane) podatke, i
  • nenumeričke (ostale) podatke.

Numerički (brojčani) podaci su podaci u računaru koji simbolišu neke veličine ili odnose, odnosno predstavljaju neke brojne vrednosti “iz života”.

Nenumerički podaci su podaci u računaru koji sadrže neku informaciju koja se u spoljnom svetu (van računara) ne može predstaviti brojevima. Primeri:

  • običan tekst,
  • slika,
  • video zapis,
  • audio zapis,

Svi podaci  i programi koje računar ima u sebi predstavljeni  su obliku brojeva. To su brojevi binarnog brojnog sistema 0 i 1 . Razlog zašto računari rade na binarnim principima  je u tome što je većina komponenata računara bazirana na elektronskim elementima koji mogu razlikovati dva stanja: da li ima struje ili ne.

Međutim podaci koje mi zadajemo na ulazu nisu u ovakvom obliku iz prostog razloga jer je čoveku lakše da komunicira preko znakova koje koristi u svakodnevnom životu. To su slova, brojevi, specijalni znaci.

Da bi računar prihvatio ovakve podatke oni se pri unosu kodiraju. Kodiranje znači pretvaranje jednog skupa simbola u drugi, a u našem slučaju pretvaranje podataka u niz 0 i 1.

Numerički podaci

Brojni sistem je sistem pomoću kojeg se predstavljaju brojevi.

Najpoznatiji brojni sistemi su:

  • Decimalni brojni sistem ima bazu 10 i sledeće cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9.
  • Oktalni brojni sistem ima bazu 8 i sledeće cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7.
  • Binarni brojni sistem ima bazu 2 i sledeće cifre 0, 1.
  • Hekasadekadni brojni sistem ima bazu 16 i sledeće cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E.

Navedena slova imaju sledeće vrednosti: A = 10, B = 11, C = 12, D = 13, E = 14F = 15

Ovi brojni sistemi spadaju u pozicione.

Pozicioni brojni sistemi su oni u kojima se težina cifre (njen udeo u celokupnoj vrednosti broja) određuje na osnovu njene pozicije u broju (što veća pozicija to je veći i udeo u vrednosti broja).

Primer: u broju 343 cifra 3 koja je na mestu jedinica daje vrednost 3 jedinice,
cifra 4 koja je na mestu desetica daje 40 a
cifra 3 koja je na mestu stotina daje vrednost 300
pa možemo zapisati
343=300+40+3=3*100+4*10+ 3*1=(ili preko stepena osnove 10)= 3*102 +4*101+3*100

Nepozicioni brojni sistemi su oni u kojima je vrednost cifre uvek ista, bez obzira na njenu poziciju u broju. Tipičan primer  je Rimski brojni sistem.

Konverzija binarnog broja u decimalni obavlja se na sledeći način:

00010011 )(osnova 2) = (19) (osnova 10)

027+026+025+124 + 023 + 022 + 121 + 120 = 0 + 0 + 0 + 16 + 0 + 0 + 2 + 1 = 19

Konverzija iz decimalnog u binarni zapis:

345:2 172 (1)
172:2 86 (0)
86:2 43 (0)
43:2 21 (1)
21:2 10 (1)
10:2 5 (0)
5:2 2 (1)
2:2 1 (0)
1:2 0 (1)

Binarni broj koji se dobije je 101011001.

♣ Igrica Cisco Binary Game je veoma zgodan način za učenje binarnih brojeva i konverzije iz decimalnog brojnog sistema u binarni i iz binarnog u decimalni brojni sistem. Probajte.

Alfanumerički podaci

Postavlja se pitanje koliko binarnih cifara je potrebno da bi se kodirali svi ulazni simboli (cifre, slova, specijalni znaci). Danas se najčešće koriste kodovi sa 8 binarnih cifara pomoću kojih se može predstaviti 28=256 različitih znakova.

Najpoznatiji kodovi su :

-EBCDIC-kod,   (Extended binary coded decimal),

-ASCII-kod,  (American Standard Code for Information Interchange – američki kod za razmenu informacija).

Primeri iz ASCII-koda:

Slovo A kodirano je sa 01000001,

slovo B kodirano je sa 01000010,

cifra 1 kodirana je sa 00110001 itd.

http://sr.wikipedia.org/wiki/ASCII

Zapis slike u memoriji

 Ubrzo nakon konstruisanja prvih računara postalo je jasno da nije dovoljan prikaz koji sadrži samo slova i znakove. Tako je razvijen prikaz slike kod koje možemo odrediti izgled svake pojedine tačke na slici. Obrada slike na računaru zahteva da se slika pretvori u računarski zapis, tj. sliku moramo pretvoriti u 0 i 1 i tako su se razvile dve tehnike vektorska i rasterska.

Za rasterski prikaz slike karakteristično je to što se slika deli na mrežu tačaka i svakoj tački slike dodeljuje se određeni binarni zapis. Ovakav oblik tačkaste slike naziva se bitmapa.

Vektorski prikaz slike koristi niz koordinata koje se povezuju linijama pa računar svaki put iznova iscrtava sliku.

Površina slike je podeljena linijama po horizontali i vertikali u mrežu kvadratića – piksela. Memorija koju zauzima slika zavisi od broja piksela i broja boja koje su na raspolaganju.  Broj piksela od kojih se sastoji  fotografija ili bilo koja slika u digitalnoj formi, naziva se  rezolucija, i označava se brojem  kolona i redova  u čijem  preseku se nalaze pikseli. Za štampače i skenere važi da se  rezolucija izražava u broju tačaka po inču:   dpi  ( dots  per  inch ).

Svaki piksel se u memoriji čuva posebno i pridružuje mu se jedan, 2, 3 ili 4 bajta, u zavisnosti od toga sa koliko se boja radi.

Ako je pikselu pridružen:

1 bajt →  28 = 256 boja
2 bajt →  216 = 65.536 boja
3 bajt →  224 = 16,7 miliona boja (high color)
4 bajt →  232 = 4,3 milijarde boja (true color)
Memorija koju zauzima slika = broj piksela x broj bajtova po pikselu.

Predstavljanje kontinualnih (analognih) informacija u računaru

Signali u realnom svetu su analogni (kontinualni): svetlost, zvuk… Da bi se obrađivali u računaru moraju se pretvoriti u digitalne signale, pomoću specijalnih elektronskih kola tzv. AD (analogno-digitalnih) konvertora. Pretvaranje analognih signala u digitalne (pogodne za čuvanje i obradu u računaru) naziva se A/D konverzija, koja se izvršava prema sledećim koracima:

  • diskretizacije signala po vremenu (tzv. odmeravanje) i
  • diskretizacije signala po trenutnim vrednostima (tzv. kvantovanje).
  • kodovanje, tj. predstavljanje diskretnih vrednosti signala grupom cifara (0 i 1), odnosno impulsa

Postupak diskretizacije je prikazan slikama:

 

Advertisements

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Cilj i zadaci predmeta Računarstvo i informatika

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembra 2017.

Cilj nastavnog predmeta računarstvo i informatika je sticanje znanja, ovladavanje veštinama i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatičke pismenosti neophodne za dalje školovanje, život i rad u savremenom društvu, kao i osposobljavanje učenika da efikanso i racionalno koriste računare na način koji ne ugrožava njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Zadaci nastave računarstvo i informatika su da učenici:
– razviju svest o neophodnosti korišćenja računara u svakodnevnom životu i radu i značaju informatike za funkcionisanje i razvoj društva;
– ovladaju korišćenjem programa za obradu teksta i tabelarnih podataka i kreiranje dokumenata u kome su integrisani tekst, slika i tabela;
– efikasno koriste programski jezik zasnovan na prozorima za rešavanje različitih problema u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom životu;
– steknu znanja potrebna za podešavanje parametara operativnog sistema na nivou korisničkog interfejsa, korišćenje mogućnosti operativnih sistema i sistema datoteka konkretnog operativnog sistema;
– razumeju principe funkcionisanja interneta, lokalnih mreža i osposobe se za korišćenje mrežnih resursa, internet servisa i sistema za elektronsko učenje;
– jačaju sposobnost za precizno i koncizno definisanje problema; upoznajuse sa algoritamskim načinom rešavanja problema i osnovnim algoritmima;
– razviju sposobnosti pisanja programa vođenih događajima i razumeju principe kreiranja modularnih i dobro struktuiranih programa;
– upoznaju osnovni koncept i principe Veb dizajna i Veb programiranja, razumeju logiku animacije i ovladaju njenom upotrebom u kreiranju sopstvenih Veb projekata;
– upoznaju principe predstavljanja i obrade crteža i slika na računaru i ovladaju tehnikama korišćenja jednog od grafičkih programa za obradu crteža i slika;
– upoznaju načine izrade prezentacija i osposobe se za izradu jednostavnijih prezentacija;
– upoznaju koncept baze podataka, njenu organizaciju, korišćenje upita za dobijanje traženih podataka iz baze, pravljenje izveštaja i distribuciju podataka;
– jačaju sposobnost rešavanja problema razvojem logičkog i kritičkog mišljenja;
– unaprede sposobnosti za brzo, efikasno i racionalno pronalaženje informacija korišćenjem računara, kao i njihovo kritičko analiziranje, skladištenje i prenošenje;
– razviju preciznost, racionalnost i kreativnost u radu sa računarom;
– unaprede strategije i tehnike samostalnog učenja koristeći mogućnosti računara i razviju spremnost za učenje tokom celog života;
– na adekvatan način koriste prednosti računara i društvenih mreža u udruživanju sa drugima i pokretanju akcija čiji je cilj širenje korisnih informacija ili pružanje pomoći i podrške onima kojima je to potrebno;
– primene stečena znanja i veštine u savladavanju programa drugih nastavnih predmeta;
– izgrade pravilne stavove prema korišćenju računara, bez zloupotrebe i preterivanja koje ugrožava njihov fizičko i mentalno zdravlje;
– upoznaju savremena ergonomska rešenja koja olakšavaju upotrebu računara i izgrade spremnost za praćenje novih rešenja u oblasti informatičke tehnologije.

Osnovi informatike

Među značajnijim pronalascima 20. veka svakako su mobilna telefonija, Internet, svetska mreža (WWW) i  video konferencije. Ove tehnologije su izmenile procese razvoja drugih proizvoda i način rada savremenog  čoveka. Tokom vremena  razvijan je širok spektar alata i tehnika –  od mehaničkih alata za računanje –Abacusa, preko mehaničkih i elektro‐mehaničkih kalkulatora do prvih elektronskih i savremenih mikroprocesorskih digitalnih računara

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Aplikativni softver. Verzije i modifikacije programa

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembra 2016.

Aplikativni softver. Verzije i modifikacije programa

 

To su programi za rešavanje različitih problema, npr. obradu teksta, rad sa tabelama, crtanje…

Programi za obradu teksta:

Oni služe za:

  • unošenje teksta u računar
  • modifikaciju  unetog  teksta i
  • oblikovanje teksta za štampanje

Unošenje teksta  je početno smišljanje i otkucavanje dokumenta. Modifikacija ili editovanje je svako menjanje sadržaja dokumenta. Oblikovanje ili formatiranje je priprema dokumenta da lepo izgleda kad bude odštampan.

Postoje dve vrste programa za obradu teksta. Kod jednih se tekst ukucava u običnom editoru, a između teksta se ukucavaju komande za procesor teksta To znači da korisnik prilikom kucanja ne vidi na ekranu izgled svog teksta. Ako želi da ga vidi mora da prekine kucanje, pokrene program za obradu i posle toga pokrene program za pregled. Ako nešto mora da promeni opet mora da se vrati u editor. Tipičan primer iz ove grupe programa jeste TEH. Kod savremenih programa za obradu teksta korisnik za vreme kucanja vidi na ekranu kako će dokument približno izgledati kad bude odštampan.

Programi za rad sa tabelama

Ovi programi imaju na ekranu prikazane tabele, podeljene na vrste i kolone. Okruženje u kome se odvija rad programa čine:

  • radne tabele za unošenje, računanje i analizu podataka
  • grafikoni za grafičko predstavljanje podataka
  • baze podataka za obradu velikog broja informacija
  • posebne mogućnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih izveštaja

Radne tabele se sastoje od ćelija u koje se unose podaci, koji mogu biti izvorni i izvedeni. Izvorni podaci se unose u ćeliju direktno, dok se izvedeni formiraju u ćeliji pomoću formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci. Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika.

Programi za upravljanje bazama podataka

Koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. Svaki logički skup podataka čini bazu podataka . Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi najosnovnije funkcije:

  • kreiranje baze podataka,
  • ponovni pristup podacima,
  • modifikaciju podataka,
  • sortiranje podataka,
  • kontrolu pristupa podacima i
  • formiranje izveštaja.

 

Programi za obradu crteža

Oni se primenjuju za predstavljanje crteža na vektorski način. Prema nameni, dele se na programe koji su više namenjeni dizajnu i na programe koji su prvenstveno namenjeni tehničkom crtanju.

Programi za obradu slika

Primenjuju se za predstavljanje slike u računaru na rasterski način. Koriste se za unošenje slike u računar pomoću odgovarajućeg uređaja i njihovu obadu.

Programi za animaciju

Oni omogućavaju stvaranje: pokretnih slika, filmskih sekvenci idt., zatim kombinovanje raznih tehnika, vizuelnih i zvučnih efekata. Koriste se u dizajnu, projektovanju, za pravljenje reklamnih spotova i mnoge druge primene.

Programi za obradu zvuka

Primenjuju se za obradu zvučnih zapisa na sličan način kao što se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. Oni omogućavaju komponovanje, unošenje u računar postojećih dela kao i različite naknadne obrade unetih zvučnih zapisa.

Programi za proračune u nauci i tehnici

Primenjuju se u različitim naučnotehničkim proračunima. Namenjeni su užem broju korisnika za koje je program predviđen.

Igre

Posebnu veliku grupu aplikativnih programa čine igre, koje predstavljaju znatan deo industrije softvera.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Programska podrška računara. Operativni sistem. Sistemski softver

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembra 2016.

Svi programi koji se nalaze u računaru čine softver. Softver se deli na:

–              operativni sistem

–              sistemski softver

–              aplikativne programe

Operativni sistem

Operativni sistem – kompleksan program sastavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje računara.

Četiri klasifikacije O.S.

untitled

1. Broj programa

Sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji:

–              monoprogramski

–              multiprogramski

Monoprogramski – omogućava da računar drži u memoriji i izvršava samo jedan program.

Multiprogramski – omogućava da se u centralnoj memoriji računara nalazi istovremeno više programa, od kojih u svakom trenutku može da radi samo jedan. Redosled i vreme izvršavanja svakog programa određuje operativni sistem. On tretira računar kao skup resursa i pokušava da dodeli ove resurse programima, tako da računar kao celina bude što efikasnije iskorišćen. Resursi računarskog sistema su procesor, memorija, datoteke na disku kao i ostali uređaji koji su priključeni na računar. Deljivi resursi su: centralna memorija, datoteke na disku. Nedeljivi resursi:procesor, periferne jedinice.

Operativni sistem dodeljuje ove resurse programima na određeno vreme i po završetku ih oduzima i dodeljuje drugom programu.

2. Broj korisnika

Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar:

– jednokorisnički

– višekorisnički

3. zadavanje komandi

Sa stanovišta načina zadavanja komandi:

–              operativni sistem komandnog                    tipa(DOS , UNIX)

–              grafički operativni sistem ( WINDOWS, LINUX )

4. Prenosivost

Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara na prenosive I neprenosive.

Razvoj operativnih sistema

Razvoj hardvera prati razvoj softvera

Prvi računari nisu imali operativni sistem

Prvi operativni sistemi su bili monoprogramski

70-tih godina nastaju prvi multiprogramski operativni sistemi (backgroun/foreground)

Kod PC računara prvi O.S bio je MS DOS

Funkcije O.S.

Glavne funkcije operativnog sistema su:

  • kontrola procesa
  • upravljanje memorijom
  • upravljanje jedinicom

Zadatak multiprogramskog o.s. je da se smanji ukupno utrošeno vreme rada računara na izvršavanje svih programa u odnosu na vreme koje bi bilo potrebno da se izvšavaju programi jedan po jedan.

Sistemski softver

Osim operativnog sistema za normalno korišćenje računara potrebni su i drugi programi koje koriste svi ili veći broj korisnika a nazivaju se sistemski softveri.

U sistemski softver ubrajamo:

  • programe prevodioce
  • veznike
  • usluzne programe

Programi prevodioci

untitled

Veznici (drajveri)

Programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uređaja

Svaki uređaj koji se priključi na računar mora da ima i odgovarajući program koji se zove drajver i koji komande date iz nekog programa prema nekom usvojenom standardu pretvara u komande koje uređaj razume.

Uslužni programi

Olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju. Ovi programi mogu biti dodatak operativnom sistemu ali ih i korisnici mogu sami pisati.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

WWW

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. marta 2016.

WWW je skup web strana u elektronskom obliku. Web strane su hipermedijalni dokumenti smešteni na kompjuterima koji se zovu web serveri a nalaze se na raznim mestima širom sveta. One mogu da sadrže tekst, slike, video klipove, animacije, zvuk a mogu da budu interaktivne u smislu da na njima možete da ukucate i ostavite neke svoje podatke. Svaka strana ima jednoznačnu adresu koja se zove URL (Uniform Resource Locator), koja određuje njenu lokaciju na serveru.

Pojmovi:

Web strane  su elektronski dokumenti koji su pisani u kompjuterskom jeziku koji se zove HTML (Hypertext Markup Language).

Hipertekst (Hipertext) – Koncept na kojem se temelji WWW mrežni informacioni servis – tekst sa hiperlinkovima.

Hipermedija – (HiperMedia) – Hipertekst dokument koji osim teksta može da sadrži grafiku, video ili zvučni zapis.

Websajt (website) je jedna ili više web strana posvećenih jednoj istoj tematici, na primer jednoj osobi, poslu, organizaciji ili temi…

Prva strana se zove home page, koja ustvari predstavlja sadržaj sajta.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Elektronska pošta

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. marta 2016.

Elektronska pošta

Slično kao što postoje pravila pisanja pisama i ostale poslovne i privatne prepiske, postoje i osnovna pravila za pisanje e-maila kojih bi se trebalo pridržavati. Iako je većina ovih pravila logična, iznenađujući je broj korisnika e-maila koji ih ignorišu.

Korisni linkovi : Osnove pisanja elektronske pošte – Microsoft,  Netiquette Guidelines, Pravila ponašanja i komunikacije na internetu

Osnove pisanja elektronske pošte

Tema (Subject)

Temu poruke (subject) će, uz e-mail adresu pošiljaoca, primaoc prvu pročitati i na osnovu nje oceniti hoće li dalje da čita ceo e-mail.

Pošiljalac (From)

 

Primalac ( To )

 

CC ( Carbon Copy – duplikat )

Polje koje mnogi ignorišu zato što ne znaju njegovu namenu – reč je o polju u koje se upisuju adrese ljudi koji će primiti duplikat e-maila, ali tako da primaoc dobija informaciju o osobama koje će taj e-mail primiti kao kopiju. Na primer: e-mail namenjen direktoru jednog odeljenja unutar kompanije je potrebno proslediti još i dvojici radnika koji su zaduženi za taj sektor kako bi znali o promenama koje se opisuju unutar e-maila; U polje primaoca će biti upisan direktor dok će e-mailovi dvoje radnika biti upisani u CC polje kako bi svo troje znalo da su obavešteni o ovom e-mailu .

BCC ( Blind Carbon Copy – ” slepi ” duplikat )

Ukoliko se e-mail adresa primalaca upisuju u ovo polje, oni će primiti taj e – mail ali niko neće videti trag o tome kome je e-mail još bio poslat.
Izbegavajte ovo polje osim ako stvarno nije potrebno, niko ne voli da se poruke za koje pretpostavljaju da se izmenjuju između poznatih osoba prosleđuju i drugima bez njihovog znanja . Primer kada bi ovo bilo dopustivo je recimo kad se kupcu od strane prodaje potvrđuje porudžbina i odmah se šalje preko BCC polja na e-mail radnika u odeljenju pakovanja robe – kupac osim prodajnog predstavnika ne mora znati unutrašnju strukturu kompanije niti će imati potrebu da komunicira direktno s odeljenjem pakovanja robe .

Prilog (Attachment)

Pre nego što u e-mailu pošaljete prilog pogledajte da li isti dokument već postoji negde na internetu dostupan za preuzimanje. Ako se radi o većem priloženom dokumentu, to može prouzrokovati   punjenje primaočevog poštanskog sandučeta i dugotrajno čekanje na preuzimanje e-maila  sa prilozima,  pa će primalac taj e-mail verovatno i vrlo brzo obrisati kako bi ostavio mesta za nove poruke. Stoga je postavljanje linka na lokaciju na internetu gde je dokument iz priloga moguće preuzeti bolje rešenje jer će link trajno ostati unutar e-maila a primalac sam može odabrati ukoliko dokument želi preuzeti ili ne. Ukoliko se radi o nekom dokumentu koji je za internu upotrebu i kojega drugi ne bi smeli videti – razmislite još jednom o njegovom slanju preko e-maila; e-mail se uopšteno smatra nesigurnim sredstvom komunikacije i može se dogoditi da bude pročitan od strane druge osobe.

Ulepšavanje e-maila (HTML e-mail)

 

Potvrda prijema (Deliveri Receipt)

 

Opšte napomene

Budite kratki

Zbog količine e-maila kojeg prosečni e-mail korisnik dnevno prima (čak i zanemarujući spam poruke), najverovatnije neće pažljivo pročitati duge e-mailove. Ukoliko se ne uspete izraziti unutar par redova, čitalac će samo da preleti pogledom e-mail i ispustiti važnije stvari. Ako vam je potrebno više teksta za objašnjavanje, dobra ideja je na početku e-maila u par reči sažeti najosnovnije i kasnije opširnije sve opisati te će na ovaj način biti smanjena mogućnost nesporazuma.

Odgovarajte na vreme

Iako e-mail nije namenjen kao sredstvo za brzu komunikaciju, nemojte dopustiti da e-mailovi koji zahtevaju odgovor dugo čekaju – uopšteno je pravilo da bi odgovor trebalo da bude poslat u okviru 1-2 radna dana. Ukoliko niste u mogućnosti da u tako kratkom vremenu napišete odgovor, dovoljno je napisati kratku poruku da će odgovor stići kasnije kako bi osoba koja vam je poslala početni e-mail bila obaveštena da ste poruku primili i razumeli.

Pravopis

Kao što, verovatno, pazite i kod pisane komunikacije tako je i unutar e-maila potrebno poštovati pravopisna pravila – većina e-mail klijentskih aplikacija (Outlook, Thunderbird) će vam pomoći automatskom proverom pravopisa prilikom pisanja e-maila. Ako i ne koristite automatsku proveru pravopisa, neće vam biti problem da poštujete barem osnovna pravila – velika početna slova rečenica i imena te znakove interpunkcije, a tako će i e-mail biti čitljiviji. Pisanje teksta isključivo velikim slovima je takođe loše jer upućuje na ljutiti ton teksta.

Iako nije pravopisno tačno, donekle je dopustivo ispustiti dijakritik i zameniti ih sličnim slovima (npr. Č -> c, š -> s, đ -> dj) zbog tehničkih razloga – budući da sve e-mail klijentske aplikacije ne podržavaju ova slova, može se dogoditi da se kod čitaoca pretvore u upitnike ili druge znakove što otežava čitanje. Ukoliko priroda e-maila nije u potpunosti neformalne prirode, slengu i skraćenicama uobičajenim u elektronskoj komunikaciji (LOL, BTV i sl.) nije mesto u e-mailu jer, osim što ove reči ne postoje u srpskom jeziku, postoji opasnost da čitalac neće znati protumačiti smisao.

Citiranje ( Quote )

Uz odgovor na e – mail dobro je ostaviti citat e-maila pošiljaoca jer će na taj način odgovor, kada stigne do osobe koja vam je poslala prvobitni e-mail, imati više smisla jer će sadržati i pitanja na koja odgovarate. Većina e – mail klijentskih programa će ovo odraditi za vas prilikom sastavljanja odgovora na e-mail već pritiskom na “Odgovori ” ( Reply ) taster – citat će najčešće biti označen ” > ” znakom na početku reda što će primaocu biti dovoljna naznaka da razlikuje vaš odgovor od teksta koji mu je prethodio.

Odgovor možete pisati iznad ili ispod citata iako je prihvatljiviji oblik napisati odgovor direktno iznad te će primalac moći pročitati odgovor odmah bez preskakanja teksta prethodnog e-maila .Takođe, u slučaju da je u prethodnom e-mailu bilo više pitanja, dopustivo je citirati samo bitno ili pisati odgovore ispod citata svakog od pitanja kako bi bilo jasnije na šta se koji odgovor odnosi, ali u ovom slučaju pazite da odvojite svaki od ovakvih delova pitanja i odgovora u obliku pasusa kako bi primalac lakše mogao pratiti e – mail.

Vicevi i lančana pisma

 

Dodatne preporuke

 

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Internet

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. marta 2016.

 

Internet

(INTERnational NETwork)

je međunarodna (globalna) računarska mreža,  “mreža nad mrežama” , “mreža svih mreža” koja pruža odgovarajuće usluge (servise).

Internet servisi

su: WWW, Elektronska pošta , file transfer, chat (IRC),  VoIP….

Računari koji pružaju usluge na Internetu se zovu serveri. Ove mašine obezbeđuju rad Internet servisa (Web, E-mail, ftp ..).  Mašine koji koriste ove usluge (servise)  se zovu klijenti.

Princip rada klijent-servera je:

  1. Zahtev za sadržajem upućuje klijent /CLIENT/.
  2. Odgovor na zahtev za sadržajem šalje server /SERVER/.

 

preuzeto sa sajta: http://www.znanje.org/

Protokoli

Da bi Internet funkcionisao potrebno je da postoje pravila za formatiranje, predaju i prijem podataka na njemu. Ta pravila se još zovu i komunikaciona pravila ili PROTOKOLI.

Neki od najćešće korišćenih protokola na Internetu su:

  • TCP/IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol, osnovni protokol Interneta,  zadužen za prenos i prijem podataka na Internetu).
    • Podaci i fajlovi koji se šalju preko Interneta se dele na manje celine – pakete.
    • Za podelu podatka na pakete  i ponovo povezivanja  paketa u celinu nakon prijema na odredišnom računaru zadužen je TCP, a za slanje i prijem paketa podataka na ispravnu destinaciju (adresu) odgovoran je IP deo protokola.
    • Svaki od ovih paketa  sadrži i:
      • adresu računara koji ga šalje
      • adresu računara kome se šalje
      • ime fajla i redni broj paketa
      • koliko paketa ukupno ima.

      Paketi putuju kroz Internet nezavisno jedan od drugog. Prvi koji dođe na odredište obaveštava o ostalim paketima koji treba da dođu. Istovremeno se aktivira merač vremena za koje treba svi paketi da stignu. Ako za predviđeno vreme ne stignu svi paketi, upućuje se zahtev za ponovnim slanjem izgubljenih paketa.

    • Bez obizira na razlog gubljenja paketa ponavalja se slanje samo izgubljenog paketa.
    • Po uspešno obavljenom prenosu šalje se poruka pošiljaocu o uspešnom prijemu.
    • Animacija  koja prikazuje putovanje paketa preuzeta sa znanje.org
  • HTTP (eng. HyperText Transfer Protocol, protokol za komunikaciju između web servera i web klijenta)
  • SMTP (engl. Simple Mail Transfer Protocol, predstavlja osnovni protokol za slanje elektronske pošte)
  • POP3 ( eng. Post Office Protocol version 3, je standardni mail protokol koji se koristi za primanje email poruka sa udaljenog servera na lokalnog email klijenta. POP3 Vam dozvoljava da kompletno preuzmete email poruke na Vaš lokalni kompjuter i čitate ih i kada ste offline.
  • FTP (eng. File Transfer Protocol,  protokol za prenos fajlova – datoteka).

 Adrese na Internetu

IP adrese

Svaki računar ili grupa računara povezana na Internet ima svoju IP (Internet Protocol) adresu koja je jedinstvena i koja se koristi za lociranje i identifikaciju pojedinačnih kompjutera. Postoje dva tipa IP adresa, dinamička i statička. Kao što samo ime kaže, statička IP adresa se ne menja. Sa druge strane dinamičke IP adrese se privremeno dodeljuju svaki put kada se vaš računar poveže na mrežu, iz skupa IP adresa predviđenih za tu svrhu.

IP adresa je jedinstveni skup brojeva koji određuju vaš računar tako da može da šalje i da prima podatke sa drugih računara. Trenutno, većina IP adresa se sastoji od četiri dekadna broja u intervalu od 0 do 255, razdvojenih tačkama, npr: 192.168.1.42 

U stvari, može se reći da je IP adresa sastavljena od četiri bajta, odvojenih tačkama.

Web adrese

Web strane na Internetu se označavaju simboličkim, Web adresama. Web adresa počinje sa www.

Prva stranica Web sajta ili HOME PAGE ima naziv index.htm. Pošto se podrazumeva da je ovo početna strana, nema potrebe da se navodi u adresi.

Za sve ostale stranice i fajlove se mora navesti ime fajla i razdvojiti se kosom crtom (/) od imena domena odnosno direktorijuma (foldera). 

URL (engl. Uniform Resource Locator) je Web adresa određenog resursa na Internetu. Resurs na koji pokazuje URL adresa može biti HTML dokument (web stranica), slika, ili bilo koja datoteka koja nalazi na određenom web serveru.

E-mail adresa

E-mail adresa sadrži dva dela obavezno razdvojena znakom @, ovaj znak se izgovara et. Prvi deo adrese je ime korisnika a drugi je ime domena (vlasnika E-mail servera)

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Uvod u mrežne računarske tehnologije. Pojam računarske mreže

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. marta 2016.

 

Pojam računarske mreže

Računarska mreža je pojam koji se odnosi na računare i druge uređaje koji su međusobno povezani kablovima ili na drugi način, a u svrhu međusobne komunikacije i deljenja podataka.

U najjednostavnijem obliku, mrežu čine dva računara koja su povezana kablom, što im omogućava da zajednički koriste podatke.

Za svaku mrežu neophodno je:

  1. Najmanje dva računara
  2. Na svakom računaru mrežna kartica.  Ova kartica se često naziva i NIC (Network Interface Card), ili mrežni adapter.
  3. Medijum (posrednik) za komunikaciju (kablovi, vazduh…).
  4. Pasivna i aktivna mrežna oprema (habovi, svičevi, ruteri…).
  5. Operativni sistemi koji podržavaju rad sa mrežama.

Kablovi u računarskim mrežama

Kabl je medijum kroz koji se prenose informacije između mrežnih uređaja i računara. Postoji nekoliko tipova kablova koji se upotrebljavaju u mrežama. Izbor kabla je vezan za topologiju mreže, protokol i veličinu mreže.

-Koaksijalni kabl

Koaksijalni kabl se sastoji od jednog  bakarnog provodnika u  sredini, metalnog žičanog oklopa  oko njega i plastike koja ih razdvaja.

KoakskablKoakskonektorNajčešći konektor u upotrebi kod koaksijalnog kabla (veoma rasprostranjen i u video tehnici ) je BNC konektor. Za BNC kabl postoje i T adapteri, terminatori …

-UTP kablUtpkabl

Unshielded Twisted Pair- Neoklopljen kabl sa upletenim paricama koji obično srećemo  u računarskim mrežama je sastavljen od četiri para žica (parica) unutar gumenog omotača.

UTPkonektorRJStandardni konektor za UTP kabl nosi oznaku RJ-45. On liči na konektor RJ-11 koji se primenjuje kod telefona.
RJ-11 je pravljen za kablove koji imaju dva para žica.

 

-Fiber optički kabl

Optički kablovi predstavljaju veoma pouzdan i brz način prenosa podataka. Oni su sačinjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim staklenim omotačem. Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva zaštitne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost. Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i najčešće čine osnovu tzv. kičmu (backbone)
telekomunikacione mreže. Kada se pravi računarska mreža, obično se između spratova fibre-optickablpolaže optički kabl (vertikalni razvod) zbog velikih rastojanja i većeg propusnog opsega. Kod polaganja ovog kabla potrebno je poštovati pravila o njegovom savijanju jer isuviše veliki ugao savijanja može sprečiti prostiranje svetlosti.

Postoje različiti tipovi konektora koji se montiraju na optičke kablove. Neki često korišćeni konektori nose oznake kao što su

ST: 39229-2503459ili  SC:sc-standard-simplex-combined

Aktivna mrežna oprema

-HUB

Hub spada u kategoriju zastarelih  uređaja koji ima vrlo jednostavnu ulogu a to je dasve što stigne od podataka na jedan od njegovih konektora (portova) prosledi svima

Loše karakteristike ovih uređaja su mala brzina (10Mbps) i podložnost koliziji podataka.

-SWITCH

Switch je uređaj čija je uloga da regulišu saobraćaj na mreži. Svi  računari se vezuju na switch, a može se vezati i switch na switch kao vid proširenja mreže. Razlika u odnosu na Hub, iako isto izgledaju, jeste da switch vodi računa o tome koji podatak kom računaru ili mrežnom uređaju prosleđuje. Switch je u stanju da razlikuje (indentifikuje) uređaje koji su povezani na njega.

-ROUTER

Router ili mrežni usmerivač  je računarski uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju – rutu kojom  taj paket treba da prođe.

-MODEM

Modem je uređaj koji se koristi za slanje i primanje digitalnih podataka preko telefonske linije ili preko linije kablovske televizije.  Reč modem potiče od kombinacije reči modulator (jer modem modulira digitalni signal kako bi ga učinio kompatibilnim sa telefonskom ili kablovskom linijom) i demodulator (jer se primljeni signal demodulira kako bi se preveo u digitalni format, razumljiv kompjuteru).

-ACCESS POINT

 

Access Point je uređaj koji omogućava  spajanje na bežičnu  WiFi mrežu.

home-wireless-network-design-computer-and-networks-wireless-router-home-area-network-diagram-1-768x705

Podela mreža

1. Računarske mreže su, prema svojoj veličini i funkcijama koje imaju, svrstane u dve osnovne grupe:

  • Lokalna računarska mreža (Local Area Network, LAN)
  • Regionalna računarska mreža (Wide Area Network, WAN)

2. Po hijerarhiji (važnosti)

  • peer to peer (isti s istim) ili mreže računara istog prioriteta
  • client- server ili mreže sa centralizovanim podacima na serveru koje koriste ostali klijenti na mreži

3. Po topologiji (prostornom rasporedu)

  • Magistrala
  • Zvezda
  • Prsten

magistrala

Topologija magistrale. Bila je u upotrebi kada i koaksijalni kablovi za prenos podataka. Sada se koristi jedino u situacijama kada je moguće sprovesti samo jedan kabl kroz instituciju.

ZvezdaH

Topologija “zvezda” sa HUBom

ZvezdaS

Topologije “zvezda” sa SWITCHem

Prsten

Topologija prstena i njena TokenRing implementacija. Mreži se obraća samo računar koji poseduje fiktivni žeton (engl. token)

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Ostali uredjaji

Posted by Ljiljana Stojanovic na 22. oktobra 2015.

Ostali uređaji

Skeneri su uređaji koji prenose sliku u računar u obliku rastera (bitmapa). Pojavljuju se u različitim oblicima: kao ručni, automatski ili kao skeneri velikog formata. Skener prelazi postepeno preko slike. Iz svetlosnog izvora emituje svetlost koja se reflektuje od slike i prima optičkim delom uređaja koji registruje intezitet i boju odgovarajućeg piksela na slici.

Ploteri su specijalizovani uređaji za crtanje kvalitetnijih crteža i/ili crteža većih dimenzija. Prema načinu rada, ploteri se mogu podeliti na vektorske i rasterske. Vektorski ploteri su ploteri sa perima, a rasterski su fotoploteri, elektrostatički i termalni.

Digitajzeri i grafički tableti su u suštini isti uređaji, razlika je jedino u veličini. Koriste se za unošenje podataka (koordinata) sa crteža. Pored toga, mogu da se koriste i za zadavanje komandi u nekim programima pokazivanjem na komande iz menija koji se postavi na grafički tablet.

ploter i digitajzer

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Izlazne jedinice

Posted by Ljiljana Stojanovic na 22. oktobra 2015.

Izlazne jedinice

Monitor je važan deo PC računara jer se preko njega vrši komunikacija korisnika sa računarom. On daje na uvid korisniku šta računar radi. Kada korisnik unosi podatke, oni se prikazuju na ekranu. Isto tako, rezultati rada računara, kao i eventualne programske poruke prikazuju se na monitoru.

Monitori se mogu klasifikovati prema korišćenoj tehnologiji na:

  • CRT (Cathode Ray Tube) – monitori sa katodnom cevi. Kod njih slika nastaje udarom elektronskog mlaza u fosforescentni zaslon ekrana tako da tačka koja je udarena zasvetli. Brzim kretanjem elektronskog mlaza i čestim obnavljanjem njegovog prelaza preko ekrana dobija se slika.
  • LCD (Liquid Crystal Display) – monitori se tečnim kristalom. Tečni kristal je želatinozna masa, koja je smeštena između prozirnih elektroda. Pod delovanjem upravljačkog napona na elektrode, čestice kristala se orijentišu u određenom smeru propuštajući samo određeni deo svetlosnog spektra. Propuštanjem željenog dela spektra i blokiranjem neželjenog određuje se intenzitet i boja svetlosnog elementa (piksela).
  • LED (Light Emitting Diode) – monitori sa svetlosnim diodama. Diode su poređane u obliku mreže (svaka dioda je jedan piksel). U zavisnosti od primljenog signala, svaka dioda zasvetli odgovarajućim intezitetom svetla čime se formira slika na ekranu.
  • GPD (Gas Plasma Display) – monitori sa gasnom plazmom. Sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom, poslaganih u mrežu između dve staklene ploče.

monitor

Takođe, monitori se dele na:

  • monohromatske monitore (cela površina ekrana je u jednoj boji, a slova, crteži ili slike u različitim intezitetima druge boje) i
  • monitore u boji – kolor monitore (svaki piksel se sastoji iz tri osnovna piksela boja RGB. Kombinacijom inteziteta i nijansi tri piksela boja dobija se boja koja odgovara toj kombinaciji osnovnih boja. Broj boja koje se mogu prikazati zavise od grfičke kartice).

Monitori se razlikuju i po njihovoj veličini, koja se meri, kao i kod televizijskih prijemnika, dijagonalom ekrana (ova veličina se izražava u inčima 1“ = 2,56cm): 15“, 17“, 19“, 21“, 22“…

Štampači (printeri) su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i grafičkih dokumenata. Zasnovani su na tri osnovne tehnologije i dele se na:

  • matrične,
  • laserske, i
  • štampače sa mlaznicama (ink-jet).

Matrični štampači su najstariji. Rade na istom principu kao i pisaće mašine. Glava štampača udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu udarca. Glava za štampanje sastoji se od udarnih iglica (pin) koje su tako složene da mogu nacrtati bilo koji znak pomeranjem glave nalevo ili nadesno. Postoje tri vrste glava za matrične štampače sa: 9, 18 i 24 iglice. Pošto je veličina svakog znaka određena, jasno je da veći broj iglica daje kvalitetniji otisak. Brzina štampanja ovih štampača izražava se u broju znakova u sekundi (cps – characters per second) i zavisi kako od štampača, tako i od kvaliteta otiska koji se želi dobiti. Prednosti ovih štampača su relativna jednostavnost, niska cena štampača i potrošnog materijala. Nedostaci su mala brzina štampanja, bučnost, a karakter grafike ograničen je na nivo informativnog. Padom cena laserskih i štampača sa mlaznicama skoro su potpuno potisnuti iz upotrebe.

matricni

Laserski štampači imaju izvor laserskih zraka koji menja intezitet u zavisnosti od dobijenog signala. Laserski zrak se odbija od obrtnog ogledala i osvetljava fotosenzitivni valjak koji je pokriven jednakim nabojem. Kada je valjak izložen laserskom zraku, naboj na valjku se menja, što deluje na toner. Toner se prenosi na papir i tako nastaje slika. Način rada ovih štampača sličan je radu mašina za fotokopiranje. Brzina štampanja izražava se brojem strana u minutu (najčešće 12 do 16). Prednosti su najveća brzina štampanja, dobra rezolucija i najbolji kontrast. Ovi štampači pored teksta omogućavaju i kvalitetno štampanje crteža i slika. Za štampanje u boji koriste se posebni laserski kolor štampači.

laserski

Štampači sa mlaznicama rade slično matričnim, samo što nemaju traku, a umesto glave za štampanje imaju cevčice kroz koje pod pritiskom izbacuje zagrejano mastilo. Prilikom dodira sa papirom, mastilo se hladi i stvrdnjava. Broj mlaznica određuje kvalitet otiska. Tipičan štampač ima 48 mlaznica. Prednosti ovih štampača su velika rezolucija, dobar kontrast, tišina pri radu, brzina veća od matričnih, ali manja od laserskih, znatno bolji izgled grafike i relativno niska cena samog štampača i mogućnost štampanja u boji.

All in one uređaji su kombinacija skenera, uređaja za kopiranje i štampača u jednom uređaju. Mogu biti manji za kućne primene i male kancelarije i veliki za poslovne primene.

samlaznicama

 

 

 

 

 

laserski

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

 
Mrzm smglsnk

Jelena Pavlović

Računarstvo i informatika

Sonja Vlahović-Nikolić, Gimnazija "Svetozar Marković" Niš

Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra | IT Blog Srbija

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка