ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

  • Kategorije

  • Arhive

  • Kalendar

    decembar 2018.
    P U S Č P S N
    « okt    
     12
    3456789
    10111213141516
    17181920212223
    24252627282930
    31  
  • Skorašnji članci

  • Advertisements

Archive for the ‘Informatika I’ Category

Software

Posted by Ljiljana Stojanovic na 25. oktobra 2018.

Softver

Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućm programima koji će njime da upravljaju. Ova komponenta računarskog sistema zove se softver (software).

Softver se može podeliti u tri kategorije:

  • Operativni sistemi,
  • Sistemski softver,
  • Aplikativni softver.

Postoje različiti pristupi za klasifikaciju softvera. Neki autori smatraju da su operativni sistemi deo sistemskog softvera. Ovdje je operativni sistem, zbog svoje važnosti i jedinstvenosti među drugim programskim proizvodima, izdvojen kao posebna kategorija.

Operativni sistem operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji treba da obezbijedi lako i efikasno korišćenje računara. Operativni sistem objedinjuje u jedinstvenu funkcionalnu cjelinu hardver (delove računara) i softver ( programe na računaru) i predstavlja vezu (posrednika) između korisnika računara i samih računarskih komponenti – hardvera. Osnovne funkcije OS su:
1) upravljanje perifernim jedinicama,memorijom, procesorom
2) upravljanje podacima i programima,
3) kontrola funkcionisanja računarskog sistema (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka).

Operativni sistemi mogu se podeliti na osnovu:

  • broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji (monoprogramski i multiprogramski)
  • broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar (jednokorisnički i višekorisnički npr. serverski OS win nt, win 2000)
  • načina zadavanja komandi (operativni sistemi komandnog tipa – sistemski prompt,dos, unix, i os grafičkog tipa)
  • prenosivosti na različite arhitekture (prenosivi i neprenosivi (vlasnički) – projektovani da rade na samo jednom računaru)

Tipičan operativni sistem se sastoji od sledećih komponenata:  mikrokoda (microcode), jezgra (kernel) i   ljuske (omotača, skoljke – shell).
Mikrokod je skup programa specifičan za određeni hardver računara. Da bi operativni sistem mogao da funkcioniše na različitim hardverskim platformama, ovaj skup je grupisan u jedan modul, koji se naziva BIOS (Basic Input Output Sistem). Skup programa je grupisan u ROM memoriju, na čipu koji se nalazi u sastavu osnovne ploče, tako da je njegovo pisanje obavlja proizvođač osnovne ploče.
Jezgro je skup programa operativnog sistema koji kontroliše pristup računaru, organizaciju memorije, organizaciju datoteka, raspored rada procesa i raspored sistemskih resursa. Ovi programi rade u posebnom režimu rada, hardverski zaštićeno od mogućih uticaja korisnika.
Ljuska je komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika ili njihovih programa i aktivira odgovarajuće sistemske programe koji čine jezgro sistema.

Sistemski softver čine programi koji su osim operativnog sistema neophodni za normalno korišćenje računara.Ovoj kategoriji pripadaju:  programi prevodioci (kompajleri), veznici (drajveri, programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uredjaja) i različiti uslužni programi (programi za bekap, kompresiju podataka itd) .

Aplikativni softver čine programi koji korisniku omogućavaju da riješi različite probleme, obavi određene poslove, obavlja komunikaciju ili se zabavlja putem računara. Npr. Programi za rad sa tekstom, tabelama, slikama, zvukom, animacijama,  programi za crtanje, programi za rad  sa bazama podataka, programi za različite proračune, igrice, itd… Bez njih računar može da radi i instaliraju se prema korisničkim potrebama.

Advertisements

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Procesor

Posted by Ljiljana Stojanovic na 25. oktobra 2018.

Procesor

Picture

intel procesor posljednje generacije

Procesor  definiše tip PC računara. U njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju  komande koje su zadate programom. Karakteristike procesora su: brzina procesora, dužina procesorske reči, radni takt  i interni keš.

·         Brzina procesora je broj operacija koje procesor može da obradi u 1 sek. Izražava se u MIPS (Milion Instruction Per Second) ili u MFLOPS(Milion Floating Point Operations Per Second).

·         Dužina procesorske reči je broj bitova koji se istovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora. Danas se koriste 32-bitni i 64-bitni procesori a ranije su postojali i 8-bitni i 16-bitni procesori. Podaci sa kojima procesor trenutno obavlja operaciju se nalaze u registima. Dužina registra (broj bitova) mora da bude stepen od 2  odnosno  8, 16, 32, 64. Pošto se u procesor odjednom prenosi onoliko bitova koliko je dužina registra, a isto toliko se odjednom i obrađuje u procesoru, dužina procesorske reči odgovara dužini registra procesora.

·         Radni takt je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Procesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobija takt signal (pravougaone impulse određene učestanosti). Radni takt se mjeri u GHz.

·         Interni keš je keš memorija koja se nalazi u samom procesoru.Omogućava veću brzinu procesora pa se sve češće GHz upotrebljava kao mjerna jedinica za brzinu procesora.

Procesor se postavlja u odgovarajuće podnožje za priključenje procesora na matičnoj ploči, a preko procesora se stavlja hladnjak sa ventilatorom koji ga hladi.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Memorija

Posted by Ljiljana Stojanovic na 25. oktobra 2018.

Centralna memorija

 -Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe koje se nalaze u programima. Programi i podaci koji se obrađuju čuvaju se u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola koja mogu imati dva stanja, koja se obično obeležavaju sa 0 i 1 (0-nema napona i 1-ima napona).Ova kola se zovu bit (binary digit). Ova količina memorije je veoma mala pa sa bitovi u memoriji udružuju u grupe (registre), koji su kod personalnih računara obično dužine 8 bita. Ovakva grupa bitova zove se bajt (byte). Jedan bajt ima 8 bitova i on može imati 28 (256) različitih kombinacija nula i jedinica. Svaki bajt u memoriji računara ima svoju adresu na kojoj se nalazi, koja se koristi prilikom upisa ili čitanja podataka.

-Centralna memorija se deli na tri tipa memorije: RAM, ROM i keš (cache). Kapacitet memorije izražavamo u bajtovima, oznaka B (sastoje se od 8 bita) , odnosno većim jedinicama: kilobajt (KB), megabajtima (MB), gigabajitma (GB) i terabajtima (TB). Odnos između ovih jedinica je sljedeći:
1KB = 1024B
1MB = 1024KB
1GB = 1024MB
1TB = 1024GB
RAM ( Random Access Memory ) predstavlja najveći deo memorije.Osobina RAM memorije je da se svakom njenom bajtu može slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write) i očitavati (read) iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadržaj se automatski gubi.Druga važna osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadržava (čuva) samo dok postoji napajanja na njoj. Čim nestane  napajanja, kompletan sadržaj memorije se gubi i prilikom ponovnog dolaska napajanja (pri sledećem uključenju računara) ona je potuno prazna. Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za izvršavanje programa i obradu podataka. Zato se programi i podaci učitavaju u RAM memoriju (obično sa hard diska) i tu ih koristi mikroprocesor izvršavajući učitane programe i njima obrađuje dobijene podatke. On to može da radi samo u ovoj memoriji pa se zato RAM memorija obično naziva i radna memorija. Brzina rada računara je direktno proporcionalna s količinom RAM memorije. Povećanjem RAM memorije znatno ćemo ubrzati rad računara.
ROM ( Read Only Memory) koristi se za čuvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje računara pri uključivanju. Najvažnije osobine su:
sadržaj ove memorije možemo samo čitati i ona ne gubi sadržaj po isključivanju računara.
Keš memorija (cache memory) – sastavni je dio procesora, koristi se za ubrzavanje pristupa ram memoriji, a samim tim ubrzava se i rad čitavog računara.  Kapacitet ove memorije znatno je manji od ram-a, znatno je brže vrijeme pristupa i skuplja od ram memorije. U keš memoriji nalaze se oni podaci iz ram memorije, kojima se najčešće pristupa.

Picture

RAM memorija

Picture

ROM na matičnoj ploči

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Struktura računarskog sistema

Posted by Ljiljana Stojanovic na 24. oktobra 2017.

RAČUNARSKI SISTEM predstavlja skup mašina i pridruženih programa organizovanih radi vršenja automatske obrade podataka.
PROGRAM je niz instrukcija napisanih za računar pomoću kojih se vrši željena obrada podataka.
Imajući u vidu da je računarski sistem samo mašina koja radi po određenom programu, može se reći da se svaki računarski sistem sastoji od dvije komponente:
·         same mašine – računarskog hardvera
·         programa po kojima računar radi – računarskog softvera.
Izraz hardver (hardware) označava fizičke uređaje računarskog sistema, odnosno sve one delove koji se vide i mogu da se dotaknu. Ovaj izraz je nastao zbog veličine prvog računara ENIAC, koji je bio težak, kabast i glomazan. Sa razvojem informacionih tehnologija značenje ovog izraza je prošireno i na sve druge komponente informacionih tehnologija u vezi s računarima (razni priključni uređaji, komponente računarskih mreža itd.). S obzirom na to da je računar bez programa potpuno beskoristan, ova druga komponenta računarskog sistema dobila je ime softver (software).Organizacija računarskog sistema podrazumijeva funkcionalnu strukturu sistema, tj. podjelu na sastavne djelove prema njihovoj ulozi.
Tipičan računarski sistem sastoji se od sledećih funkcionalnih jedinica:

  • Ulazne jedinice(služi za unošenje programa i podataka),
  • aritmetičko logičke jedinice (izvođenje aritmetičkih operacija – sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja – i logičkih operacija – upoređivanja dve vrednosti da bi se odredila veća i određivanja da li je izraz istinit ili nije.),
  • kontrolne ili upravljačke jedinice (kontroliše rad cjelokupnog sistema, kontroliše izvršavanje programa, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i naređuje odgovarajuće akcije drugim jedinicama, započinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje),
  • unutrašnje, operativne, centralne memorije (privremeno čuvanje podataka i instrukcija tokom izvršavanja programa),
  • izlazne jedinice (prikaz rezultata obrade podataka) i
  • spoljne memorije (čuvanje programa i podataka kada računar nije u upotrebi, tj trajno čuvanje)

Kontrolna jedinica (CU – Control Unit) i Aritmetičko-logička jedinica (ALU – Arithmetical Logical Unit) zajedno čine CENTRALNI PROCESOR RAČUNARA (CPU – Central Processing Unit).
CPU i Centralna memorija su centralni dio računara, dok ulazne, izlazne i jednice spoljne memorije čine periferni dio računara ili periferije.

Picture

Fon-Nojmanova šema

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Ulazne jedinice

Posted by Ljiljana Stojanovic na 24. oktobra 2017.

Ulazne jedinice
Uređaji koji se koriste za unos informacija u računar nazivaju se ulazne jedinice. Najčešće se za unos programa i podataka koristi tastatura. Osim tastature kao ulazne jedinice koriste se i miš, skener, digitalni foto aparat, digitalna kamera, mikrofon, digitajzer (grafička tabla), čitač bar koda.

Tastatura

Tasatura je ulazni uređaj  i koristi se za unos teksta, brojeva i naredbi. Pored tastera sa znakovima, postoje i funkcionalni tasteri, koji određene funkcije u nekim programima. Tasteri na tastaturi su uglavnom podeljeni na 5 grupa:

  • tekstuelni deo (u kome se nalaze tasteri za kucanje znakova),
  • funkcijsi deo (u kome se nalaze tasteri F1-F12),
  • deo za navigaciju ( u kome se nalaze tasteri sa strelicama, Home, End, Page UP, Page Down,…),
  • numerički deo ( u kome se nalaze tasteri sa brojevima i računskim operacijama i
  • deo sa tasterima za multimediju.

Miš

Miš je ulazni uređaj i koristi se za izbor objekata na ekranu. Postoje dve vrste miševa: optički i mehanički. Mehanički miš ima kuglicu koja se rotira pri pomeranju miša. Dva senzora registruju rotaciju kuglice i kodiraju to u električni signal koji se prenosi do računara. Kod optičkog miša postoji laser koji evidentira pomeranje miša u odnosu na podlogu i to pomeranje miša kodira u električne signale kji se prenose do računara. Miš se priključuje na PS/2 ili USB port.

Veza sa računarom stvaruje se pomoću kabla ili bežičnim putem.

Skener

Skeneri su ulazni uređaji. Oni prenose sliku sa papira u digitalni oblik. Svetlosni izvor prelazi preko papira i emituje svetlost koja se reflektuje od slike i dolazi do optičkog senzora koji registruje intenzitet i boju odgovarajućeg piksela na papiru. Ovu informaciju pretvara u digitalni oblik i prenosi u računar. Slika se u računaru dobija u obliku rastera, a posebnim programima može da se obrađuje ili pretvara u znakovne ili numeričke podatke i kasnije štampa. Kvalitet skeniranja se izražava u DPI ( dot per inch) – broju skeniranih tačaka po kvadratnom inču

Za više pogledajte link…

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Procesor i memorija računara

Posted by Ljiljana Stojanovic na 24. oktobra 2017.

PROCESOR

– Centralna procesorska jedinica – PORCESOR, osnovna je komponenta računarskog sistema i ona se danas obično nalazi u obliku jednog čipa – MIKROPROCESOR.

– Procesor sadrži: određeni broj registara, aritmetičko-logičku jedinicu i kontrolnu jedinicu.

– Zadatak aritmetičko-logičke jedinice je da izvršava aritmetičke i logičke instrukcije. (Koje aritmetičke i logičke operacije  poznajete?)

– Zadatak kontrolne jedinice procesora je da obezbedi čitanje i izvršavanje instrukcija programa. Na taj način se kontroliše rad čitavog računara.

– Ranije su procesori imali samo jednu aritmetičko-logičku jedinicu i mogli su u datom trenutku da izvršavaju samo jednu instrukciju.

– Danas procesori na jednom čipu objedinjuju više nezavisnih procesorskih jedinica, tzv. jezgara (eng. core). Uobičajeno je da procesori imaju 2, 4 ili 8 jezgara.

– Procesori su najčešće sinhroni tj. izvršavaju instrukcije u pravilnim vremenskim intervalima određenim internim satom procesora.

– Učestalost otkucaja sata naziva se radni takt tj. frekvencija procesora i meri se u hercima (Hz = 1/s) Uobičajene vrednosti se izražavaju u gigahercima (GHz)

– Brzina procesora zavisi od frekvencije, ali i od mnogih drugih faktora.

– Procesor podržava mehanizam prekida (eng. interrupt) i može privremeno da prekine izvršavanje programa i obradi neki hitan događaj.

Picture

intel procesor posljednje generacije

Procesor  definiše tip PC računara. U njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju  komande koje su zadate programom. Karakteristike procesora su: brzina procesora, dužina procesorske reči, radni takt  i interni keš.·         Brzina procesora je broj operacija koje procesor može da obradi u 1 sek. Izražava se u MIPS (Milion Instruction Per Second) ili u MFLOPS(Milion Floating Point Operations Per Second).

·         Dužina procesorske reči je broj bitova koji se istovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora. Danas se koriste 32-bitni i 64-bitni procesori a ranije su postojali i 8-bitni i 16-bitni procesori. Podaci sa kojima procesor trenutno obavlja operaciju se nalaze u registima. Dužina registra (broj bitova) mora da bude stepen od 2  odnosno  8, 16, 32, 64. Pošto se u procesor odjednom prenosi onoliko bitova koliko je dužina registra, a isto toliko se odjednom i obrađuje u procesoru, dužina procesorske reči odgovara dužini registra procesora.

 

·         Radni takt je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Procesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobija takt signal (pravougaone impulse određene učestanosti). Radni takt se mjeri u GHz.

·         Interni keš je keš memorija koja se nalazi u samom procesoru.Omogućava veću brzinu procesora pa se sve češće GHz upotrebljava kao mjerna jedinica za brzinu procesora.

Procesor se postavlja u odgovarajuće podnožje za priključenje procesora na matičnoj ploči, a preko procesora se stavlja hladnjak sa ventilatorom koji ga hladi.

MEMORIJA

– Svaki računar Fon Nojmanove arhitekture ima glavnu memoriju u kojoj se skladište podaci i programi.

– Uz glavnu memoriju, u savremenim računarskim sistemima, postoje i druge memorije koje služe da unaprede funkcionisanje sistema.

– Memorije neposredno vezane za procesor koje se koriste isključivo dok je računar uključen nazivaju se unutrašnje memorije, dok se memorije koje se koriste za skladištenje podataka u trenucima kada računar nije uključen nazivaju spoljne memorije.

– Spoljašnje memorije su znatno sporije od unutrašnjih.

– Unutrašnje memorije: registri procesora, keš-memorija i glevna memorija.

– Spoljašnje memorije: diskovi, SSD uređaji i prenosne memorije (USB fleš-memorije, CD, DVD)

– Memorije se mogu klasifikovati na osnovu nekoliko parametara:

  • trajnost
  • promenljivost
  • pristup
  • kapacitet
  • brzina
  • tehnologija izrade
  • cena

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Predstavljanje podataka u računaru

Posted by Ljiljana Stojanovic na 5. septembra 2017.

Zbog široke primene u komunikaciji sa računarom koriste se razni oblici podataka (tekst, brojevi, slika, zvuk, video, animacija…). Neophodno je podatke u računaru predstaviti na način koji je njemu (računaru) “razumljiv”, odnosno po formatu prilagođen načinu na koji su projektovani njegovi delovi (procesor, magistrala, memorija itd.).

Podatke (uopšte uzevši) je moguće podeliti na dve grupe:

  • numeričke (brojčane) podatke, i
  • nenumeričke (ostale) podatke.

Numerički (brojčani) podaci su podaci u računaru koji simbolišu neke veličine ili odnose, odnosno predstavljaju neke brojne vrednosti “iz života”.

Nenumerički podaci su podaci u računaru koji sadrže neku informaciju koja se u spoljnom svetu (van računara) ne može predstaviti brojevima. Primeri:

  • običan tekst,
  • slika,
  • video zapis,
  • audio zapis,

Svi podaci  i programi koje računar ima u sebi predstavljeni  su obliku brojeva. To su brojevi binarnog brojnog sistema 0 i 1 . Razlog zašto računari rade na binarnim principima  je u tome što je većina komponenata računara bazirana na elektronskim elementima koji mogu razlikovati dva stanja: da li ima struje ili ne.

Međutim podaci koje mi zadajemo na ulazu nisu u ovakvom obliku iz prostog razloga jer je čoveku lakše da komunicira preko znakova koje koristi u svakodnevnom životu. To su slova, brojevi, specijalni znaci.

Da bi računar prihvatio ovakve podatke oni se pri unosu kodiraju. Kodiranje znači pretvaranje jednog skupa simbola u drugi, a u našem slučaju pretvaranje podataka u niz 0 i 1.

Numerički podaci

Brojni sistem je sistem pomoću kojeg se predstavljaju brojevi.

Najpoznatiji brojni sistemi su:

  • Decimalni brojni sistem ima bazu 10 i sledeće cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9.
  • Oktalni brojni sistem ima bazu 8 i sledeće cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7.
  • Binarni brojni sistem ima bazu 2 i sledeće cifre 0, 1.
  • Hekasadekadni brojni sistem ima bazu 16 i sledeće cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E.

Navedena slova imaju sledeće vrednosti: A = 10, B = 11, C = 12, D = 13, E = 14F = 15

Ovi brojni sistemi spadaju u pozicione.

Pozicioni brojni sistemi su oni u kojima se težina cifre (njen udeo u celokupnoj vrednosti broja) određuje na osnovu njene pozicije u broju (što veća pozicija to je veći i udeo u vrednosti broja).

Primer: u broju 343 cifra 3 koja je na mestu jedinica daje vrednost 3 jedinice,
cifra 4 koja je na mestu desetica daje 40 a
cifra 3 koja je na mestu stotina daje vrednost 300
pa možemo zapisati
343=300+40+3=3*100+4*10+ 3*1=(ili preko stepena osnove 10)= 3*102 +4*101+3*100

Nepozicioni brojni sistemi su oni u kojima je vrednost cifre uvek ista, bez obzira na njenu poziciju u broju. Tipičan primer  je Rimski brojni sistem.

Konverzija binarnog broja u decimalni obavlja se na sledeći način:

00010011 )(osnova 2) = (19) (osnova 10)

027+026+025+124 + 023 + 022 + 121 + 120 = 0 + 0 + 0 + 16 + 0 + 0 + 2 + 1 = 19

Konverzija iz decimalnog u binarni zapis:

345:2 172 (1)
172:2 86 (0)
86:2 43 (0)
43:2 21 (1)
21:2 10 (1)
10:2 5 (0)
5:2 2 (1)
2:2 1 (0)
1:2 0 (1)

Binarni broj koji se dobije je 101011001.

♣ Igrica Cisco Binary Game je veoma zgodan način za učenje binarnih brojeva i konverzije iz decimalnog brojnog sistema u binarni i iz binarnog u decimalni brojni sistem. Probajte.

Alfanumerički podaci

Postavlja se pitanje koliko binarnih cifara je potrebno da bi se kodirali svi ulazni simboli (cifre, slova, specijalni znaci). Danas se najčešće koriste kodovi sa 8 binarnih cifara pomoću kojih se može predstaviti 28=256 različitih znakova.

Najpoznatiji kodovi su :

-EBCDIC-kod,   (Extended binary coded decimal),

-ASCII-kod,  (American Standard Code for Information Interchange – američki kod za razmenu informacija).

Primeri iz ASCII-koda:

Slovo A kodirano je sa 01000001,

slovo B kodirano je sa 01000010,

cifra 1 kodirana je sa 00110001 itd.

http://sr.wikipedia.org/wiki/ASCII

Zapis slike u memoriji

 Ubrzo nakon konstruisanja prvih računara postalo je jasno da nije dovoljan prikaz koji sadrži samo slova i znakove. Tako je razvijen prikaz slike kod koje možemo odrediti izgled svake pojedine tačke na slici. Obrada slike na računaru zahteva da se slika pretvori u računarski zapis, tj. sliku moramo pretvoriti u 0 i 1 i tako su se razvile dve tehnike vektorska i rasterska.

Za rasterski prikaz slike karakteristično je to što se slika deli na mrežu tačaka i svakoj tački slike dodeljuje se određeni binarni zapis. Ovakav oblik tačkaste slike naziva se bitmapa.

Vektorski prikaz slike koristi niz koordinata koje se povezuju linijama pa računar svaki put iznova iscrtava sliku.

Površina slike je podeljena linijama po horizontali i vertikali u mrežu kvadratića – piksela. Memorija koju zauzima slika zavisi od broja piksela i broja boja koje su na raspolaganju.  Broj piksela od kojih se sastoji  fotografija ili bilo koja slika u digitalnoj formi, naziva se  rezolucija, i označava se brojem  kolona i redova  u čijem  preseku se nalaze pikseli. Za štampače i skenere važi da se  rezolucija izražava u broju tačaka po inču:   dpi  ( dots  per  inch ).

Svaki piksel se u memoriji čuva posebno i pridružuje mu se jedan, 2, 3 ili 4 bajta, u zavisnosti od toga sa koliko se boja radi.

Ako je pikselu pridružen:

1 bajt →  28 = 256 boja
2 bajt →  216 = 65.536 boja
3 bajt →  224 = 16,7 miliona boja (high color)
4 bajt →  232 = 4,3 milijarde boja (true color)
Memorija koju zauzima slika = broj piksela x broj bajtova po pikselu.

Predstavljanje kontinualnih (analognih) informacija u računaru

Signali u realnom svetu su analogni (kontinualni): svetlost, zvuk… Da bi se obrađivali u računaru moraju se pretvoriti u digitalne signale, pomoću specijalnih elektronskih kola tzv. AD (analogno-digitalnih) konvertora. Pretvaranje analognih signala u digitalne (pogodne za čuvanje i obradu u računaru) naziva se A/D konverzija, koja se izvršava prema sledećim koracima:

  • diskretizacije signala po vremenu (tzv. odmeravanje) i
  • diskretizacije signala po trenutnim vrednostima (tzv. kvantovanje).
  • kodovanje, tj. predstavljanje diskretnih vrednosti signala grupom cifara (0 i 1), odnosno impulsa

Postupak diskretizacije je prikazan slikama:

 

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Cilj i zadaci predmeta Računarstvo i informatika

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembra 2017.

Cilj nastavnog predmeta računarstvo i informatika je sticanje znanja, ovladavanje veštinama i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatičke pismenosti neophodne za dalje školovanje, život i rad u savremenom društvu, kao i osposobljavanje učenika da efikanso i racionalno koriste računare na način koji ne ugrožava njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Zadaci nastave računarstvo i informatika su da učenici:
– razviju svest o neophodnosti korišćenja računara u svakodnevnom životu i radu i značaju informatike za funkcionisanje i razvoj društva;
– ovladaju korišćenjem programa za obradu teksta i tabelarnih podataka i kreiranje dokumenata u kome su integrisani tekst, slika i tabela;
– efikasno koriste programski jezik zasnovan na prozorima za rešavanje različitih problema u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom životu;
– steknu znanja potrebna za podešavanje parametara operativnog sistema na nivou korisničkog interfejsa, korišćenje mogućnosti operativnih sistema i sistema datoteka konkretnog operativnog sistema;
– razumeju principe funkcionisanja interneta, lokalnih mreža i osposobe se za korišćenje mrežnih resursa, internet servisa i sistema za elektronsko učenje;
– jačaju sposobnost za precizno i koncizno definisanje problema; upoznajuse sa algoritamskim načinom rešavanja problema i osnovnim algoritmima;
– razviju sposobnosti pisanja programa vođenih događajima i razumeju principe kreiranja modularnih i dobro struktuiranih programa;
– upoznaju osnovni koncept i principe Veb dizajna i Veb programiranja, razumeju logiku animacije i ovladaju njenom upotrebom u kreiranju sopstvenih Veb projekata;
– upoznaju principe predstavljanja i obrade crteža i slika na računaru i ovladaju tehnikama korišćenja jednog od grafičkih programa za obradu crteža i slika;
– upoznaju načine izrade prezentacija i osposobe se za izradu jednostavnijih prezentacija;
– upoznaju koncept baze podataka, njenu organizaciju, korišćenje upita za dobijanje traženih podataka iz baze, pravljenje izveštaja i distribuciju podataka;
– jačaju sposobnost rešavanja problema razvojem logičkog i kritičkog mišljenja;
– unaprede sposobnosti za brzo, efikasno i racionalno pronalaženje informacija korišćenjem računara, kao i njihovo kritičko analiziranje, skladištenje i prenošenje;
– razviju preciznost, racionalnost i kreativnost u radu sa računarom;
– unaprede strategije i tehnike samostalnog učenja koristeći mogućnosti računara i razviju spremnost za učenje tokom celog života;
– na adekvatan način koriste prednosti računara i društvenih mreža u udruživanju sa drugima i pokretanju akcija čiji je cilj širenje korisnih informacija ili pružanje pomoći i podrške onima kojima je to potrebno;
– primene stečena znanja i veštine u savladavanju programa drugih nastavnih predmeta;
– izgrade pravilne stavove prema korišćenju računara, bez zloupotrebe i preterivanja koje ugrožava njihov fizičko i mentalno zdravlje;
– upoznaju savremena ergonomska rešenja koja olakšavaju upotrebu računara i izgrade spremnost za praćenje novih rešenja u oblasti informatičke tehnologije.

Osnovi informatike

Među značajnijim pronalascima 20. veka svakako su mobilna telefonija, Internet, svetska mreža (WWW) i  video konferencije. Ove tehnologije su izmenile procese razvoja drugih proizvoda i način rada savremenog  čoveka. Tokom vremena  razvijan je širok spektar alata i tehnika –  od mehaničkih alata za računanje –Abacusa, preko mehaničkih i elektro‐mehaničkih kalkulatora do prvih elektronskih i savremenih mikroprocesorskih digitalnih računara

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Aplikativni softver. Verzije i modifikacije programa

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembra 2016.

Aplikativni softver. Verzije i modifikacije programa

 

To su programi za rešavanje različitih problema, npr. obradu teksta, rad sa tabelama, crtanje…

Programi za obradu teksta:

Oni služe za:

  • unošenje teksta u računar
  • modifikaciju  unetog  teksta i
  • oblikovanje teksta za štampanje

Unošenje teksta  je početno smišljanje i otkucavanje dokumenta. Modifikacija ili editovanje je svako menjanje sadržaja dokumenta. Oblikovanje ili formatiranje je priprema dokumenta da lepo izgleda kad bude odštampan.

Postoje dve vrste programa za obradu teksta. Kod jednih se tekst ukucava u običnom editoru, a između teksta se ukucavaju komande za procesor teksta To znači da korisnik prilikom kucanja ne vidi na ekranu izgled svog teksta. Ako želi da ga vidi mora da prekine kucanje, pokrene program za obradu i posle toga pokrene program za pregled. Ako nešto mora da promeni opet mora da se vrati u editor. Tipičan primer iz ove grupe programa jeste TEH. Kod savremenih programa za obradu teksta korisnik za vreme kucanja vidi na ekranu kako će dokument približno izgledati kad bude odštampan.

Programi za rad sa tabelama

Ovi programi imaju na ekranu prikazane tabele, podeljene na vrste i kolone. Okruženje u kome se odvija rad programa čine:

  • radne tabele za unošenje, računanje i analizu podataka
  • grafikoni za grafičko predstavljanje podataka
  • baze podataka za obradu velikog broja informacija
  • posebne mogućnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih izveštaja

Radne tabele se sastoje od ćelija u koje se unose podaci, koji mogu biti izvorni i izvedeni. Izvorni podaci se unose u ćeliju direktno, dok se izvedeni formiraju u ćeliji pomoću formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci. Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika.

Programi za upravljanje bazama podataka

Koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. Svaki logički skup podataka čini bazu podataka . Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi najosnovnije funkcije:

  • kreiranje baze podataka,
  • ponovni pristup podacima,
  • modifikaciju podataka,
  • sortiranje podataka,
  • kontrolu pristupa podacima i
  • formiranje izveštaja.

 

Programi za obradu crteža

Oni se primenjuju za predstavljanje crteža na vektorski način. Prema nameni, dele se na programe koji su više namenjeni dizajnu i na programe koji su prvenstveno namenjeni tehničkom crtanju.

Programi za obradu slika

Primenjuju se za predstavljanje slike u računaru na rasterski način. Koriste se za unošenje slike u računar pomoću odgovarajućeg uređaja i njihovu obadu.

Programi za animaciju

Oni omogućavaju stvaranje: pokretnih slika, filmskih sekvenci idt., zatim kombinovanje raznih tehnika, vizuelnih i zvučnih efekata. Koriste se u dizajnu, projektovanju, za pravljenje reklamnih spotova i mnoge druge primene.

Programi za obradu zvuka

Primenjuju se za obradu zvučnih zapisa na sličan način kao što se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. Oni omogućavaju komponovanje, unošenje u računar postojećih dela kao i različite naknadne obrade unetih zvučnih zapisa.

Programi za proračune u nauci i tehnici

Primenjuju se u različitim naučnotehničkim proračunima. Namenjeni su užem broju korisnika za koje je program predviđen.

Igre

Posebnu veliku grupu aplikativnih programa čine igre, koje predstavljaju znatan deo industrije softvera.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Programska podrška računara. Operativni sistem. Sistemski softver

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembra 2016.

Svi programi koji se nalaze u računaru čine softver. Softver se deli na:

–              operativni sistem

–              sistemski softver

–              aplikativne programe

Operativni sistem

Operativni sistem – kompleksan program sastavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje računara.

Četiri klasifikacije O.S.

untitled

1. Broj programa

Sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji:

–              monoprogramski

–              multiprogramski

Monoprogramski – omogućava da računar drži u memoriji i izvršava samo jedan program.

Multiprogramski – omogućava da se u centralnoj memoriji računara nalazi istovremeno više programa, od kojih u svakom trenutku može da radi samo jedan. Redosled i vreme izvršavanja svakog programa određuje operativni sistem. On tretira računar kao skup resursa i pokušava da dodeli ove resurse programima, tako da računar kao celina bude što efikasnije iskorišćen. Resursi računarskog sistema su procesor, memorija, datoteke na disku kao i ostali uređaji koji su priključeni na računar. Deljivi resursi su: centralna memorija, datoteke na disku. Nedeljivi resursi:procesor, periferne jedinice.

Operativni sistem dodeljuje ove resurse programima na određeno vreme i po završetku ih oduzima i dodeljuje drugom programu.

2. Broj korisnika

Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar:

– jednokorisnički

– višekorisnički

3. zadavanje komandi

Sa stanovišta načina zadavanja komandi:

–              operativni sistem komandnog                    tipa(DOS , UNIX)

–              grafički operativni sistem ( WINDOWS, LINUX )

4. Prenosivost

Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara na prenosive I neprenosive.

Razvoj operativnih sistema

Razvoj hardvera prati razvoj softvera

Prvi računari nisu imali operativni sistem

Prvi operativni sistemi su bili monoprogramski

70-tih godina nastaju prvi multiprogramski operativni sistemi (backgroun/foreground)

Kod PC računara prvi O.S bio je MS DOS

Funkcije O.S.

Glavne funkcije operativnog sistema su:

  • kontrola procesa
  • upravljanje memorijom
  • upravljanje jedinicom

Zadatak multiprogramskog o.s. je da se smanji ukupno utrošeno vreme rada računara na izvršavanje svih programa u odnosu na vreme koje bi bilo potrebno da se izvšavaju programi jedan po jedan.

Sistemski softver

Osim operativnog sistema za normalno korišćenje računara potrebni su i drugi programi koje koriste svi ili veći broj korisnika a nazivaju se sistemski softveri.

U sistemski softver ubrajamo:

  • programe prevodioce
  • veznike
  • usluzne programe

Programi prevodioci

untitled

Veznici (drajveri)

Programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uređaja

Svaki uređaj koji se priključi na računar mora da ima i odgovarajući program koji se zove drajver i koji komande date iz nekog programa prema nekom usvojenom standardu pretvara u komande koje uređaj razume.

Uslužni programi

Olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju. Ovi programi mogu biti dodatak operativnom sistemu ali ih i korisnici mogu sami pisati.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

 
Mrzm smglsnk

Jelena Pavlović

Računarstvo i informatika

Sonja Vlahović-Nikolić, Gimnazija "Svetozar Marković" Niš

Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra | IT Blog Srbija

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка