ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Archive for the ‘Informatika III’ Category

Tipovi podataka u C#

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. oktobra 2017.

Rešenje zadatka sa bloka:

*Uneti broj . Za negativan broj ispisati njegovu recipročnu vrednost, a za pozitivan ispisati zbir njegvog kvadrata i korena.

namespace zadatak
{
class Program
{
public static void Main(string[] args)
{
Console.WriteLine(„unesi broj“);

int x=Convert.ToInt32(Console.ReadLine());
if (x<0)
{
Console.WriteLine(1.0/x);  //drugi nacin Console.Write(1/(double)x);
}
else
{
double zbir=Math.Sqrt(x)+Math.Pow(x,2);
Console.WriteLine(zbir);
Console.WriteLine(zbir.ToString(„F“));//ovaj red ispisuje isto sto i prthodni samo na dve decimale zaokruzeno
}
Console.Write(„pritisni bilo koji taster….“);
Console.ReadKey(true);
}
}
}

TIPOVI PODATAKA U C#

*VREDNOSNI TIPOVI

*REFERENTNI TIPOVI

Promenljive vrednosnog tipa u okviru svog memorijskog prostora čuvaju vrednost te promenljive, dok promenljive referentnog tipa čuvaju adresu (referencu) memorijskog prostora na koji pokazuju.

VREDNOSNI tipovi:

-numerički (int, uint, long, ulong, double, float…)

-znakovni char

-logički bool, Boolean

-enumeracije enum

-strukture struct

REFERENTNI tipovi:

-stringovi

-nizovi (svih vrsta)

-klase

Između nekih tipova su moguće konverzije. Konverzija podataka mogu biti IMPLICITNE i EKSPLICITNE. Implicitne su automatske i kod njih nije potrebno navoditi dodatne komande. Eksplicitna konverzija se vrši ili kastovanjem (cast* – u zagradi ispred promenljive ili itraza navedemo tip npr (double)x) ili konverzionim metodama. Svi tipovi u c# se mogu konvertovati u string.

*U programerskom smislu – konvertovanje jedne vrednosti podataka u drugu.

NUMERIČKI TIPOVI

Što se tiče celobrojnih tipova najčešće su u upotrebi 32 bitni označeni (int), neoznačeni (uint) i 64 bitni long i ulong.

Podrazumevani realni tip je double. Ako želite da koristite tip float iza konstante se naodi slovo f ili F.

double a=10.5;    podrazumeva se da je konstanta 10.5 double

float b=10.5F;    bez F bi bila prijavljena greška , jer bi se konstanta posmatrala kao double

int i=12;

Bilo koji celobrojni tip se može dodeliti realnoj promenljivoj, jer se vrši implicitna konverzija. Obrnuto ne važi, mora se navesti kast operator:

 a=i;   ali ne i i=a; ispravno je i=(int)a;

pr:

using System;
namespace TypeConversionApplication 
{
   class ExplicitConversion 
   {
      static void Main(string[] args) 
      {
         double d = 5673.74; 
         int i;
         
         // cast double to int.
         i = (int)d;
         Console.WriteLine(i);
         Console.ReadKey();
      }
   }
}

Sledeći primer pokazuje kako se različiti tipovi konvertuju u string:

using System;
namespace TypeConversionApplication 
{
   class StringConversion
   {
      static void Main(string[] args)
      {
         int i = 75;
         float f = 53.005f;
         double d = 2345.7652;
         bool b = true;

         Console.WriteLine(i.ToString());
         Console.WriteLine(f.ToString());
         Console.WriteLine(d.ToString());
         Console.WriteLine(b.ToString());
         Console.ReadKey();
            
      }
   }
}

nakon izvršenja videćemo sledeće:

75
53.005
2345.7652
True
Zaključujemo:svaki tip se može prevesti u string;

int x=2;
Console.Writeline(1/x);   //stampace ceo deo od  1/2, dakle 0.
Cosole.Writeline(1/(double)x)  /x kastovano u realan broj , pa ce biti ispisano 0.5

primer:
 double x=4.67532;
 Console.Write(x.ToString("N2"));
ispisuje vrednost broja x kao 4.67 u numerickom formatu na dve decimale, "N3" na 3 decimale i td...dakle odseca deo broja

primer:
 double x=4.67532;
 Console.Write(x.ToString("N"));
ispisuje 4.68, dakle u standardnom numerickom formatu zaokruzeno na dve decimale.
"N0"  zaokruzuje na ceo broj, pa ce biti ispisano 5....
"F" zaokruzuje na dve decimale, pa ce biti ispisano 4.68...
primer:
 double x=4.67572;
 Console.Write((int)x); //ispisuje 4
Console.Writwriteline(x.ToString( "0.0"); //ispisuje 4.6
Console.Writwriteline(x.ToString( "00.0"); //ispisuje 04.6

Advertisements

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

VI BLOK-Delphi

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembra 2016.

FOR NAREDBA

ZADATAK1: Sastavi aplikaciju koja računa proizvod prvih n prirodnih brojeva.

ZADATAK 2: Sastavi aplikaciju koja će izračunati zbir recipročnih vrednosti brojeva u intervalu od m do n.

ZADATAK 3. Sastavi aplikaciju koja će ispisati sve parne brojeve u intervalu od 1 do n

ZADATAK 4. Sastavi aplikaciju koja će prebrojati koliko ima brojeva deljivih sa 3  u intervalu od 1 do n

Zadaci za vežbu: Kreirati aplikaciju za:

1)izračunavanje zbira brojeva u intervalu od n do m.

2) izračunavanje sume parnih brojeva u intervalu od n do m.

3) izračunavanje sume (zbira) kvadrata brojeva od 1 do m.

4)izračunavanje i sumu korena brojeva od n do m.

5) izračunavanje faktorijela unetog broja n (n!).

 

Primer 1.Sastaviti aplikaciju koja  će računati  zbir prvih n prirodnih brojeva.

npr. za uneto n=3 računa se s=1+2+3

image38

Procedure…

Var n,s,i:integer;

BEGIN

n:=strtoint(edit1.text)

S:=0; {S uzima vrednost nula. To je početna vrednost koja se upisuje u memorijsku lokaciju na adresi s, da bi donji izraz S:=S+i imao smisla u prvom koraku kada je i=1}

FOR i:=1 TO n DO

S:=S+i; {Na staru vrednost promenljive s dodaje se trenutna vrednost kontrolne promenljive i }

edit2.text:=inttostr(s);

END.

 

 

Zadaci za vežbu(razni zadaci):

  1. Promenljivoj max dodeliti vrednost većeg od dva uneta broja.
  2. Promenljivoj max dodeliti vrednost većeg od tri uneta broja.
  3. Od tri uneta imena štampati ono koje je prvo po abecedom redosledu.

poredak

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var a,b,c,prvo:string;
begin
a:=Edit1.Text;
b:=Edit2.Text;
c:=Edit3.Text;
prvo:=a;
if b<prvo then prvo:=b;
if c<prvo then prvo:=c;
Edit4.Text:=prvo;
end;

  1. Uneti dužine tri duži. Ako je od njih moguće napraviti trougao, štampati njegovu površinu, u suprotnom štampati da je nemoguće napravi trougao.

trougao

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var a,b,c:integer;
s,p:real;

begin
a:=StrToInt(Edit1.Text);
b:=StrToInt(Edit2.Text);
c:=StrToInt(Edit3.Text);

if (a<(b+c))and (a> abs(b-c))  then   begin
s:=(a+b+c)/2;
p:=sqrt(s*(s-a)*(s-b)*(s-c)) ;
Edit4.Text:=’povrsina je’+FloatToStr(p);   end

else
Edit4.Text:=’ne moze se formirati trougao’;

end;

  1. Kreiraj aplikaciju koja testira da li je unet broj paran
  2. Kreiraj aplikaciju koja testira da li je unet broj deljiv sa 5
  3. Kreiraj aplikaciju koja testira da li je unet broj negativan
  4. Dat je trocifren broj.Odrediti najveću cifru.

najveca

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var a,b,c,max,x:integer;
begin
x:=StrToInt(Edit1.Text);
a:=x div 100;
b:=(x mod 100)div 10;
c:=x mod 10;
max:=a;
if b>max then max:=b;
if c>max then max:=c;
Edit4.Text:=IntToStr(max);
end;

  1. Dat je trocifren broj. Odrediti zbir cifara datog broja.
  2. Dat je trocifren broj. Napisati isti broj ali u inverznom poretku.

inverz

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var a,b,c,x,y:integer;
begin
x:=StrToInt(Edit1.Text);
a:=x div 100;
b:=(x mod 100)div 10;
c:=x mod 10;
y:=c*100+b*10+a;
Edit2.Text:=IntToStr(y);
end;

Zadatak:Na formu staviti jednu kontejnersku komonentu po izboru  i na nju tri RadioButton dugmeta. Klikom na dugme uz odgovarajući izbor prikazati rezultat.

memo1

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var s:string; n,i,k,p:integer;
begin
if RadioButton1.Checked then
begin
s:=Memo1.Text;
n:=Length(s);
Edit1.Text:=IntToSTr(n);
end;

if RadioButton2.Checked then
begin
s:=Memo1.Text;
n:=Length(s);
k:=0;
for  i:=1 to n do
if s[i]=’a’ then k:=k+1 ;
Edit1.Text:=IntToStr(k);
end;
if RadioButton3.Checked then
begin
s:=Memo1.Text;
n:=Length(s);
p:=0;
for  i:=1  to  n do
if s[i]=’  ‘ then p:=p+1 ;
Edit1.Text:=IntToStr(p);

end;
end;  {kraj procedure}

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

V BLOK

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembra 2016.

V blok vežbi

RadioGoup kmponeta

Zadatak 1 (naredba CASE): Napisati program koji na osnovu unetog rednog broja planete, zavisno od udaljenosti od Sunca (1-Merkur, 2-Venera, 3-Zemlja, 4-Mars, 5-Jupiter, 6-Saturn, 7-Uran, 8-Neptun, 9-Pluton), ispisuje ime te planete

planete

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var x:integer;
begin
x:=StrToInt(Edit1.Text);
case x of
1: Edit2.Text:=’Merkur’;
2: Edit2.Text:=’Venera’;
3: Edit2.Text:=’Zemlja’;
4: Edit2.Text:=’Mars’;
5: Edit2.Text:=’Jupiter’;
6: Edit2.Text:=’Saturn’;
7: Edit2.Text:=’Uran’;
8: Edit2.Text:=’Neptun’;

end;
end;

Zadatak2. (naredba CASE) Napisati program koji na osnovu zadatog broja meseca ispisuje njegov naziv planete.

meseci

procedure TForm1.RadioGroup1Click(Sender: TObject);
begin
case RadioGroup1.ItemIndex of
0: Edit1.Text:=’januar’;
1: Edit1.Text:=’februar’;
2: Edit1.Text:=’mart’;
3: Edit1.Text:=’april’;
4: Edit1.Text:=’maj’;
5: Edit1.Text:=’jun’;
6: Edit1.Text:=’jul’;
7: Edit1.Text:=’avgust’;
8: Edit1.Text:=’septembar’;
9: Edit1.Text:=’oktobar’;
10: Edit1.Text:=’novembar’;
11: Edit1.Text:=’decembar’;
end;
end;

Zadatak3. (naredba Case)Napisati program koji na osnovu ocene od 1 do 5, određuje opisnu ocenu koja može biti ‘nedovoljan’, ‘dovoljan’, ‘dobar’, ‘vrlo dobar’ ili ‘odličan’.

Zadatak 4 : Napisati program u kojem se kao ulazna vrednost unosi rimski broj kao veliko slovo (I, V, X, L, C, D, M), a zatim se kao izlazni rezultat ispisuje njegova dekadna vrednost.

rimski

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
begin
case RadioGroup1.ItemIndex of
0: Edit1.Text:=’1′;
1: Edit1.Text:=’5′;
2: Edit1.Text:=’10’;
3: Edit1.Text:=’50’;
4: Edit1.Text:=’100′;
5: Edit1.Text:=’500′;
6: Edit1.Text:=’1000′;

end;

end;

Zadatak5. (naredba Case) Napisati program u kojem treba uneti cenu proizvoda, količinu kupljenog proizvoda, kao i način plaćanja (1-gotovina 2-kredit 3-čekovi). Izračunati ukupan iznos za plaćanje (ako se uzima na kredit tada se iznos uvećava za 6%, a za gotovinu se iznos umanjuje za 5%). Kao rezultat ispisati koliki iznos treba platiti.

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var kol,cena,suma:real;
begin
kol:=StrToFloat(Edit2.Text);
cena:=StrToFloat(Edit1.Text);

case RadioGroup1.ItemIndex of
0:  begin
suma:=kol*cena*0.95;
Edit3.Text:=FloatToStr(suma);
end;
1:  begin
suma:=kol*cena*1.06;
Edit3.Text:=FloatToStr(suma);end;
2:  begin
suma:=kol*cena;
Edit3.Text:=FloatToStr(suma);
end;
end;

end;

kupovina

Zadatak6 Napisati program u kojem treba uneti dva cela broja, u RadioGroup komonenti izabrati operaciju(+,-,*,/), a rezultat ispisati u Edit komonenti.

kalkulator

procedure TForm1.RadioGroup1Click(Sender: TObject);
var x,y,z:real;
begin
x:=StrToInt(Edit1.Text);
y:=STrToInt(Edit2.Text);
case RadioGroup1.ItemIndex of
0: begin z:=x+y;  Edit3.Text:= FloatToStr(z); end;
1: begin z:=x-y;  Edit3.Text:= FloatToStr(z); end;
2: begin z:=x*y;  Edit3.Text:= FloatToStr(z); end;
3: begin z:=x/y;  Edit3.Text:= FloatToStr(z); end;
end;
end;

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Tacno vreme-timer komponenta

Posted by Ljiljana Stojanovic na 9. novembra 2016.

Zadatak: prikazati tacno vreme koristeci timer komponentu.

vreme

Na formu postaviti timer komponentu. Ona je nevizuelna, dakle, ne vidi se u toku izvrsenja fome…..

procedure TForm1.Timer1Timer(Sender: TObject);
begin
Label1.Caption:=TimetoStr(Time);
end;

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Kvadrat koji menja boju-timer komponenta

Posted by Ljiljana Stojanovic na 9. novembra 2016.

Zadatak: na formu postaviti timer, button i shape komponente. Obezbediti da  klikom na dugme radi kvadrat menja boje(naizmenicno crvena i bela).

forma1

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
begin
Timer2.Enabled:=true;
end;

procedure TForm1.Timer1Timer(Sender: TObject);
begin
if Shape1.Brush.Color = clRed then Shape1.Brush.Color:= clWhite else Shape1.Brush.Color:= clRed;
end;

procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);
begin
Timer1.Enabled:=false;
end;

Domaci zadatak: Uraditi zadatak koji simulira rad semafora.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

delphi-kretanje auta-timer komponenta

Posted by Ljiljana Stojanovic na 9. novembra 2016.

Zadatak: na formu postaviti timer, image, button(2)komponente/ Obezbediti da se klikom na dugme kreni, auto pokrece, a klikom na dugme stani zaustavlja.

Forma treba da izgleda ovako:

forma

 

zadatak

procedure TForm1.Timer1Timer(Sender: TObject);
begin
Image1.Left:= Image1.Left-1;
end;

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
begin
Timer1.Enabled:=true;
end;

procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);
begin
Timer1.Enabled:=false;
end;

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Zadaci,elementarni-linijska struktura

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembra 2016.

Linijska struktura

  1. NAIP koji će ispisati tvoje ime, prezime i adresu.
  2. NAIP koji će učitati ceo broj i ispisati njegov kvadrat i koren na 3 decimale.
  3. NAIP koji će učitati dva realna broja i ispisati rezultate svih računskih operacija.
  4. Učitati realan broj i ispisati odvojeno ceo i razlomljeni  deo tog broja.
  5. Unose se dva cela broja x i y. Ispisati ostatak pri deljenju broja x sa brojem y.
  6. Dati su broj sati, cena sata i porez u procentima. NAIP koji izračunava bruto i neto zaradu. (Bruto zarada se dobija kada se pomnoži broj sati i cena sata a neto kada se od bruto zarade oduzme iznos poreza)
  7. Data su 4 broja. NAIP koji izračunava koren aritmetičke sredine njihovih apsoltnih vrednosti.
  8. Date su koordinate dve tačke u ravni. NAIP koji izračunava rastojanje između njih.
  9. Data je površina jednakostraničnog trougla. NAIP koji će izračunati obin kruga opisanog oko trougla.
  10. NAIP kojim se vrši pretvaranje galona u litre ako se zna da je 1 galon=4,54 litara.
  11. NAIP koji za dat otpor i napon računa vrednost struje.
  12. Dati su broj sati, cena sata i porez u procentima. NAIP koji izračunava bruto i neto zaradu. (Bruto zarada se dobija kada se pomnoži broj sati i cena sata a neto kada se od bruto zarade oduzme iznos poreza)
  13. Data su 4 broja. NAIP koji izračunava koren aritmetičke sredine njihovih apsoltnih vrednosti.
  14. Date su koordinate dve tačke u ravni. NAIP koji izračunava rastojanje između njih.
  15. Data je površina jednakostraničnog trougla. NAIP koji će izračunati obin kruga opisanog oko trougla.
  16. NAIP kojim se vrši pretvaranje galona u litre ako se zna da je 1 galon=4,54 litara.
  17. NAIP koji za dat otpor i napon računa vrednost struje.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Linijske strukture

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembra 2016.

LINIJSKE STRUKTURE

Kod proste linijske algoritamske strukture naredbe se izvršavaju jedna iza druge onim redom kako su napisane, bez grananja, ponavljanja itd.

Primer1. Napisati algoritam i program koji će sabrati 2 uneta broja.

Plan:

Ulazne (poznate vrednosti) – 2 broja npr. a,b.

Obrazac za računanje:     c=a+b

Izlazna vrednost: c

Program sabiranje;

VAR a,b,c:integer;

BEGIN

writeln(‘sabiranje’);

writeln(‘unesi dva broja’);

readln(a,b);

c:=a+b;

writeln(‘c=’,c);

END.

 

Primer2. Napisati algoritam i program koji će izračunati prosečnu ocenu ako se  unose  ocene sa pismenog zadatka, kontrolne vežbe i usmenog odgovora iz matematike

Program prosek;

VAR pz,kv,uo:integer;

BEGIN

writeln(‘prosečna ocena iz matematike’);

writeln(‘unesi ocenu sa pismenog zadatka’);

readln(pz);

writeln(‘unesi ocenu sa kontrolne vezbe’);

readln(kv);

writeln(‘unesi ocenu sa usmenog odgovora’);

readln(uo);

po:=(pz+kv+uo)/3

writeln(‘po=’,po);

END.

 

Možete primetiti da je struktura algoritma u oba primera ista. Suština je da u problemu uočite ulazne (poznate) vrednosti,  obrazac za izračunavanje i izlazne vrednosti.

Primer3. Data je površina pravougaonika i stranica a.  Izračunati obim i dijagonalu.

U ovom primeru, pre izračunavanja izlaznih vrednosti potrebno je izračunati  stranicu b koja nam je potrebna za izračunavanje  dijagonale i obima pravougaonika.

Program pravougaonik;

VAR      p,a,o:integer;   d:real;

BEGIN

writeln(‘pravougaonik ’);

writeln(‘Unesi površinu i stranicu a’);

readln(p,a);

b:=p/a;

O:=2*a+2*b;

d:=sqrt(sqr(a)+sqr(b));

writeln(‘O=’,O);

writeln(‘d=’,d:5:2);

end.

Očigledno je da je  redosled izvršavanja operacija  bitan. Stranica b mora da se izračuna pre obima i dijagonale jer se koristi za njihovo izračunavanje.

Pascal ne pravi  razliku između malih i velikih slova tako da nije greška to što u deklaraciji stoji malo  slovo o a u opisu algoritma veliko.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Pascal

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembra 2016.

PROGRAMSKI JEZIK PASCAL

Programski jezik Pascalje viši programski jezik kojeg je kreirao  švajcarski matematičar Niklaus Wirth. Sređena  verzija  Pascala  predstavljena  je 1974. godine u knjizi Jensen, K&Wirth N:”Pascal user manual and report“, Springer – Verlag, New York,1974.

Pascal je  nastao kao programski jezik za učenje principa programiranja.

Firma Borland je proizvela seriju Turbo Pascal  proizvoda koji su poslužili kao osnova za razvoj objektno orijentisanog programskog jezika za projektovanje aplikacija  pod nazivom Delphi.

Simboli  pascal-a

SLOVA

engleski alfabet: A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, R, S, T, U, V, W, X, Y, Z, a, b, c, d, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, t, u, v, w, x, y, z,

CIFRE: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

SPECIJALNI ZNACI: + – * / = < > [ ] . , ; : ^ ( ) ‘ { } znak za prazninu, znak za enter, znak za tabulaciju, itd.

REZERVISANE REČI

and, array, begin, case, const, div, downtt, do, else, end, file, for, function, goto, if, in, label, mod, nil, not, of, or, procedure, program, record, repeat, set, then, to, type, until, var, while, with.

Rezervisane reči imaju uvek isto značenje.

IMENA ILI IDENTIFIKATORI

Imena ili identifikatori se koriste za označavanje osnovnih objekata jezika: promenjivih, konstanti, tipova, funkcija i procedura.

Ime u Pascal-u može biti sastavljeno samo od brojeva i slova. PRVI ZNAK MORA BITI SLOVO.. Za ime se ne sme koristiti znak za prazninu koja može biti zamenjena podvučenom crtom. Ne sme da se koriste rezervisane reči, ni standardna imena koja se koriste za označavanje standardnih funkcija (abs, sin, cos, sqr, trunc…) i za standardnih  tipova podataka (integer, real, string…).

Primeri:

ispravno: x ,  x1,  broj,   broj_prvi,   br3333

neispravno: 3b,    broj-1,   real,     array,     x+y

BROJEVI

U Pascal-u se koristi dekadni zapis za predstavljanje brojeva koji mogu biti celi i realni. Kod pozitivnog broja se može izostaviti znak +.

Celi brojevi: niz cifara ispred kojeg može da stoji znak + ili -. Npr +2,3,-456…

Realni brojevi: kod predstavljanja realnog broja može da se koristi zapis sa fiksnom decimalnom tačkom ili sa pokretnom decimalnom tačkom.

Fiksna decimalna tačka: 4.23, -0.234, 0.7

Realni brojevi sa fiksnom tačkomse sastoje od celog dela, razlomljenog dela (decimale) i tačke koja ih razdvaja. Zapis ne sme da počinje i da se završava decimalnom tačkom.

Pokretna decimalna tačka: 1.5E9      3.5E-6 -0.5E4

Simbol E se čita “pomnožiti sa 10 na”, a  koji je stepen u pitanju predstavlja broj  iza E. Npr. E2 znači 102,  E-2 znači 10-2 i sl. Ovaj zapis se koristi za vrlo male ili vrlo velike brojeve.

Primeri:

2.3E5 2.3*105=230000   23E4
0.2E-4 0.2*10-4 =0.00002     2E-5
123.55E6 123.55*106 =123550000    1.2355E8
0.5E-10 0.5*10-10 =0.00000000005     5E-11
-1.6E2 -160

SEPARATOR

Separator ima ulogu da pokaže gde je kraj jedne naredbe i početak sledeće. Ulogu separatora u Pascal-u ima ;

KOMENTAR

Komentar se piše radi bolje razumljivosti programa. Može se pisati bilo gde u programu i ni na koji način ne utiče na tok programa. Komentar se piše u velikim zagradama { , } ili (* , *).

APSTRAKCIJE PODATAKA I PROSTI TIPOVI PODATAKA

Pod tipom podataka se podrazumeva  skup vrednosti koje može dobti neka promenljiva  i skup operacija  dozvoljenih  nad datom promenljivom. Svaka promenljiva se definiše tipom.

Tipovi podataka mogu biti

  • Prosti (skalarni ili standardni) : celobrojni (integer), realni (real), logički (boolean) i znakovni (char)
  • Složeni (strukturirani)

Prosti tipovi se ne mogu razlagati na elementarnije tipove i predstavljaju osnovu za građenje složenih tipova.

Celobrojni tip podataka (integer)

Celobrojni tip je podskup skupa celih brojeva.

Skup celih brojeva je skup koji obuhvata sve prirodne brojeve, nulu (0), kao sve negativne brojeve (prirodni brojevi sa predznakom -). Celi brojevi ne smeju imati decimalni nastavak. Svii prirodni brojevi se nazivaju pozitivni celi brojevi, 0 je neutralan broj, a brojevi manji od 0 se zovu negativni celii brojevi. Negativni brojevi imaju ispred predznak minus (-) i oni su manji od 0. Pozitivni brojevi imaju predznak plus(+), koji se ne piše i oni su uvijek veći od 0.

Operacije:

1) sabiranje (+)

2) oduzimanje (-)

3) množenje (*)

4) DIV (celobrojno deljenje)

5) MOD (ostatak celobrojnog deljenja)

Funkcije:

Sqr(x)  – kvadrat broja x

Abs(x) – apsolutna vrednost

Succ(x)-sledbenik broja x

pred(x) –predhodnik broja x

Relacije:

=, <, >,<= (manje ili jednako), >= (veće lili jednako), <> (različito)

Realni tip podataka (real)

Podskup skupa realnih brojeva.

Operacije nad realnim operandima koje daju relan rezultat:

  1. Množenje (*)
  2. Deljenje( /)
  3. Sabiranje (+)
  4. Oduzimanje (-)

U ovim operacijama jedan operand može biti ceo broj. Ako je izraz sastavljen od celobrojnih i realnih vrednosti, rezultat je realan broj.

Funkcije

  • koje daju realne vrednosti:
    • Abs(x)
    • sqr(x)
    • sin(x)
    • cos(x)
    • arctan(x)
    • ln(x)
    • exp(x)
    • sqrt(x)
    • Frac(x) vraća razljomeni deo x;  frac(1.23)=0.23
  • koje daju celobrojne vrednosti:
    • Trunc(x) -izdvaja celobrojni deo realnog broja

trunc(3.236)=3    trunc(-1.15)=-1

    • Round(x)- matematičko zaokruživanje

round(4.678)=5    round(-5.35)=-5

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Algoritam

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembra 2016.

Algoritmi

Algoritam je konačan uređen niz precizno formulisanih pravila  kojima se rešava jedan problem  ili čitava klasa problema.

Algoritam može biti napisan na jeziku ljudske komunikacije, ali može nastati problem kod složenijih problema gde bi takav algoritam postao težak za tumačenje.

Teško tumačenje složenih tekstualnih algoritama dovelo je do grafičkog prikaza algoritma. U tu svrhu koristi se niz grafičkih simbola za pojedine algoritamske  korake.

Algoritamske strukture:

  • Linijski algoritmi su oni kod kojih se naredbe  izvršavaju sekvencijalno jedna za drugom.
  • Razgranati algoritmi su oni kod kojih se u zavisnosti  od ispunjenosti  uslova program  nastavlja jednom od dve grane
  • Ciklični algoritmi sadrže niz instrukcija koje se ponavljaju više  puta.

 

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

 
Mrzm smglsnk

Jelena Pavlović

Računarstvo i informatika

Sonja Vlahović-Nikolić, Gimnazija "Svetozar Marković" Niš

Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra | IT Blog Srbija

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка