ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

  • Kategorije

  • Arhive

  • Kalendar

    decembar 2018.
    P U S Č P S N
    « okt    
     12
    3456789
    10111213141516
    17181920212223
    24252627282930
    31  
  • Skorašnji članci

  • Advertisements

Računarski program i programiranje

Programiranje ili računarsko programiranje (engl. programming) jeste veština pomoću koje korisnik stvara i izvršava algoritme koristeći određene programske jezike da bi napravio računarski program. Programiranje sadrži elemente umetnosti, nauke, matematike i inzinjerstva.

Programski jezici

Svaki programer piše programski kod u nekom programskom jeziku. Različiti programski jezici podržavaju različite stilove programiranja (programska paradigma). Različiti programski jezici zahtevaju različite nivoe znanja, umieća i detalja koje programer treba posedovati.

Jedini programski jezik koji računar može direktno izvršavati je mašinski jezik (mašinski kod ili binarni kod). U počecima računarstva programeri su pisali u mašinskom kodu, što je bilo vrlo komplikovano i zamorno. Sljedeći korak u razvoju računarskog programiranja ogleda se u upotrebi simboličkih jezika, poznatih pod zajedničkim nazivom asembler. Asemblerski jezici sastoje se od jednostavnih instrukcija koje se direktno i jednoznačno mogu prevesti u mašinski kod koji se direktno izvršava. Iako mnogo pogodnije i od mašinskog programiranja, asemblersko programiranje karakteriše velika količina posla koju programer mora obaviti, zbog činjenice da su operacije i dalje elementarne. Zbog toga su stručnjaci stvorili programske jezike višeg nivoa pomoću kojih se piše izvorni kod koji se u mašinski kod prevodi posredstvom specijalnih programa – prevodilaca čiji je zadatak da prevede kod višeg programskog jezika,u kod nizeg jezika, kao asembler, tj u mašinski kod tzv. interpreter i kompajler.

Koraci u programiranju

Pri izradi svakog programa potrebno je proći kroz 4 osnovne faze ili koraka:

  1. Analiza problema
  2. Kreiranje algoritma (crtanje dijagrama toka)
  3. Pisanje programskog koda
  4. Unos programskog koda u računar i pokretanje programa

Analiza problema

Prvi korak u izradi računarskog programa je analiza potreba, razmatranje situacije i problem koji treba riješiti definisati preko jednačina, uslova i kroz tzv. pseudo algoritam. Programeru mora biti jasno kako će se dešavati promene, zavisnosti, uzroci i posledice, da bi sve to prenio i precizirao kroz programski kod. Sve mora biti matematički precizirano. Kod jednostavnijih programa ovaj dio je u domenu usmene analize, dok se kod složenijih programa ovaj dio radi u pisanoj i simboličkoj formi uz uredno dokumentiranje svih promjena ( ovaj dio spada u domen softverskog inženjerstva).

Kreiranje algoritma

Riječ algoritam potiče od imena iranskog matematičara al-Hvarizmija koji se smatra tvorcem algoritma kao skupom precizno definisanih pravila za izvršavanje aritmetičkih operacija. Algoritam je procedura (postupak) sa skupom jasno definisanih koraka koji nedvosmisleno vode ka rešenju problema. Svaki algoritam mora ispoštovati 5 osnovnih zakonitosti algoritma:

  • Definisanost (svi koraci moraju biti jasni i nedvosmisleni)
  • Konačnost (izvršenje algoritma se mora obaviti u određenom broju koraka)
  • Posedovanje ulaza i izlaza ( moraju se definisati ulazi kojih može biti: ni jedan, jedan ili više i izlazi kojih mora biti bar jedan ili više)
  • Efikasnost (algoritam se izvršava u razumnom vremenskom intervalu)
  • Rezultativnost (algoritam mora dati rešenje problema a ako nema rešenja onda poruku da rešenje ne postoji).

Pisanje programskog koda

Nakon završetka algoritma, pristupa se pisanju programskog koda na papiru. U ovom koraku se svaki korak algoritma prevodi u odgovarajuću komandu u programskom jeziku u kojem se piše.

Unos koda u računar i testiranje programa

Kada su izvršene sve (analitičke) pripreme i ručno ispisan kod potrebno ga je unieti u računar prilagođavajući programskom alatu u kojem će se program testirati i izvršavati. Svaki programski jezik ima svoj editor koji omogućuje unos programskog koda tzv. Izvorni kod uz kontrolu ispravnosti ispisa ključnih rieči i sintakse uopšte. Uz editor u svakom programskom alatu nalazi se i interpreter koji omogućava testiranje svake linije koda ili koda u celini kako bi se blagovremeno otklonile eventualne greške u sintaksi ili definisanim varijablama i sl. Nakon unosa kompletnog programa u računar program  treba pokrenuti da bi se videlo da li radi. Program  treba više puta pokrenuti da bi se videlo da li program radi za različite ulazne vriednosti,a ovo podrazumeva i sve granične vrednosti.

Advertisements
 
Mrzm smglsnk

Jelena Pavlović

Računarstvo i informatika

Sonja Vlahović-Nikolić, Gimnazija "Svetozar Marković" Niš

Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra | IT Blog Srbija

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка

%d bloggers like this: