ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

  • Kategorije

  • Arhive

  • Kalendar

    decembar 2018.
    P U S Č P S N
    « okt    
     12
    3456789
    10111213141516
    17181920212223
    24252627282930
    31  
  • Skorašnji članci

  • Advertisements

Klasa Math- C#

Posted by Ljiljana Stojanovic na 31. oktobra 2018.

Matematika

Kada učimo  C# programski jezik  jedna od najbitnijih matematičkih klasa je Math. Podrazumeva se da koristimo  klasu Math kad nam je ona potrebna kao i bilo kakva sporedna klasa .Net Framework-a.

Klasa Math je statička klasa, koja se nalazi u System.Math imenskom prostoru, tako da nema  potrebe  uvoziti ovu klasu ukoliko već koristimo  imenski prostor System. Klasa Math nam omogućava da koristimo  osnovne matematičke funkcije, koje su već testirane i nemamo  potrebu  da vi pišemo sopstvene.

Koristićemo  PI u  proračunima koristeći  klasu Math.

Na primer,  ako želimo  da izračunamo  hipotenuzu pravouglog trougla koristimo  više metoda klase Math:

double hipotenuza = Math.Sqrt(Math.Pow(3, 2) + Math.Pow(4, 2));

Kod zaokruživanja brojeva, ponekad se moramo  pitati da li na primer broj 1.5 želimo  zaokružiti na 1 ili na 2. Ili na kojoj decimali broja želimo  da  zaokružimo  broj. Metoda Round je u ovom slučaju jednostavno rešenje. Možda Truncate;

Console.WriteLine(Math.Round(123.45));  // 123

Console.WriteLine(Math.Truncate(123.45)); // 123

Console.WriteLine(Math.Round(123.45,1)); //123.4   jedno decimalno mesto;

Ukoliko hoćemo  da izračunamo  bilo koji stepen ili koren  nekog broja, koristimo  metodu Pow  ili Sqrt klase Math .

Za nalaženje maksimuma i minimuma dva  broja  koristimo metode Max i Min.

 

Zadaci za vežbu:

Zadatak1: izračunati hipotenuzu pravouglog trougla ako su date katete.

namespace hipotenuza
{
class Program
{
public static void Main(string[] args)
{
Console.WriteLine(„Unesi broj“);

double  a=Convert.ToDouble(Console.ReadLine());

Console.WriteLine(„Unesi drugi broj“);

double  b=Convert.ToDouble(Console.ReadLine());

double hipotenuza=Math.Sqrt(Math.Pow(a,2)+Math.Pow(b,2));

Console.WriteLine(Math.Round(hipotenuza,1));

Console.Write(„Press any key to continue . . . „);
Console.ReadKey(true);
}
}
}

Zadatak2: Izračunati površinu kruga koristeći PI klase Math, a rezultat zaokružiti na dve decimale.

Resenje:

namespace P_i_O_kruga
{
class Program
{
public static void Main(string[] args)
{
Console.WriteLine(„unesi poluprecnik“);

double r=Convert.ToDouble(Console.ReadLine());
double o=2*r*Math.PI;
double p=Math.Pow(r,2)*Math.PI;

Console.WriteLine(„povrsina je „+Math.Round(p,3));
Console.WriteLine(„obim je je „+Math.Round(o,3));

Console.Write(„Press any key to continue . . . „);
Console.ReadKey(true);
}
}
}

Zadatak3. Naći najveći(najmanji) od dva  data broja.

namespace veci_od_dva_broja
{
class Program
{
public static void Main(string[] args)
{
Console.WriteLine(„unesi prvi broj“);
int a=Convert.ToInt32(Console.ReadLine());
Console.WriteLine(„unesi drugi broj“);
int b=Convert.ToInt32(Console.ReadLine());
int najveci=Math.Max(a,b);
Console.WriteLine(„veci je“+najveci);
Console.Write(„Press any key to continue . . . „);
Console.ReadKey(true);
}
}
}

Zadatak4. Naći najveći(najmanji) od tri  data broja.

 

 

 

Advertisements

Posted in programiranje | Leave a Comment »

Software

Posted by Ljiljana Stojanovic na 25. oktobra 2018.

Softver

Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućm programima koji će njime da upravljaju. Ova komponenta računarskog sistema zove se softver (software).

Softver se može podeliti u tri kategorije:

  • Operativni sistemi,
  • Sistemski softver,
  • Aplikativni softver.

Postoje različiti pristupi za klasifikaciju softvera. Neki autori smatraju da su operativni sistemi deo sistemskog softvera. Ovdje je operativni sistem, zbog svoje važnosti i jedinstvenosti među drugim programskim proizvodima, izdvojen kao posebna kategorija.

Operativni sistem operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji treba da obezbijedi lako i efikasno korišćenje računara. Operativni sistem objedinjuje u jedinstvenu funkcionalnu cjelinu hardver (delove računara) i softver ( programe na računaru) i predstavlja vezu (posrednika) između korisnika računara i samih računarskih komponenti – hardvera. Osnovne funkcije OS su:
1) upravljanje perifernim jedinicama,memorijom, procesorom
2) upravljanje podacima i programima,
3) kontrola funkcionisanja računarskog sistema (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka).

Operativni sistemi mogu se podeliti na osnovu:

  • broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji (monoprogramski i multiprogramski)
  • broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar (jednokorisnički i višekorisnički npr. serverski OS win nt, win 2000)
  • načina zadavanja komandi (operativni sistemi komandnog tipa – sistemski prompt,dos, unix, i os grafičkog tipa)
  • prenosivosti na različite arhitekture (prenosivi i neprenosivi (vlasnički) – projektovani da rade na samo jednom računaru)

Tipičan operativni sistem se sastoji od sledećih komponenata:  mikrokoda (microcode), jezgra (kernel) i   ljuske (omotača, skoljke – shell).
Mikrokod je skup programa specifičan za određeni hardver računara. Da bi operativni sistem mogao da funkcioniše na različitim hardverskim platformama, ovaj skup je grupisan u jedan modul, koji se naziva BIOS (Basic Input Output Sistem). Skup programa je grupisan u ROM memoriju, na čipu koji se nalazi u sastavu osnovne ploče, tako da je njegovo pisanje obavlja proizvođač osnovne ploče.
Jezgro je skup programa operativnog sistema koji kontroliše pristup računaru, organizaciju memorije, organizaciju datoteka, raspored rada procesa i raspored sistemskih resursa. Ovi programi rade u posebnom režimu rada, hardverski zaštićeno od mogućih uticaja korisnika.
Ljuska je komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika ili njihovih programa i aktivira odgovarajuće sistemske programe koji čine jezgro sistema.

Sistemski softver čine programi koji su osim operativnog sistema neophodni za normalno korišćenje računara.Ovoj kategoriji pripadaju:  programi prevodioci (kompajleri), veznici (drajveri, programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uredjaja) i različiti uslužni programi (programi za bekap, kompresiju podataka itd) .

Aplikativni softver čine programi koji korisniku omogućavaju da riješi različite probleme, obavi određene poslove, obavlja komunikaciju ili se zabavlja putem računara. Npr. Programi za rad sa tekstom, tabelama, slikama, zvukom, animacijama,  programi za crtanje, programi za rad  sa bazama podataka, programi za različite proračune, igrice, itd… Bez njih računar može da radi i instaliraju se prema korisničkim potrebama.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Procesor

Posted by Ljiljana Stojanovic na 25. oktobra 2018.

Procesor

Picture

intel procesor posljednje generacije

Procesor  definiše tip PC računara. U njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju  komande koje su zadate programom. Karakteristike procesora su: brzina procesora, dužina procesorske reči, radni takt  i interni keš.

·         Brzina procesora je broj operacija koje procesor može da obradi u 1 sek. Izražava se u MIPS (Milion Instruction Per Second) ili u MFLOPS(Milion Floating Point Operations Per Second).

·         Dužina procesorske reči je broj bitova koji se istovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora. Danas se koriste 32-bitni i 64-bitni procesori a ranije su postojali i 8-bitni i 16-bitni procesori. Podaci sa kojima procesor trenutno obavlja operaciju se nalaze u registima. Dužina registra (broj bitova) mora da bude stepen od 2  odnosno  8, 16, 32, 64. Pošto se u procesor odjednom prenosi onoliko bitova koliko je dužina registra, a isto toliko se odjednom i obrađuje u procesoru, dužina procesorske reči odgovara dužini registra procesora.

·         Radni takt je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Procesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobija takt signal (pravougaone impulse određene učestanosti). Radni takt se mjeri u GHz.

·         Interni keš je keš memorija koja se nalazi u samom procesoru.Omogućava veću brzinu procesora pa se sve češće GHz upotrebljava kao mjerna jedinica za brzinu procesora.

Procesor se postavlja u odgovarajuće podnožje za priključenje procesora na matičnoj ploči, a preko procesora se stavlja hladnjak sa ventilatorom koji ga hladi.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Memorija

Posted by Ljiljana Stojanovic na 25. oktobra 2018.

Centralna memorija

 -Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe koje se nalaze u programima. Programi i podaci koji se obrađuju čuvaju se u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola koja mogu imati dva stanja, koja se obično obeležavaju sa 0 i 1 (0-nema napona i 1-ima napona).Ova kola se zovu bit (binary digit). Ova količina memorije je veoma mala pa sa bitovi u memoriji udružuju u grupe (registre), koji su kod personalnih računara obično dužine 8 bita. Ovakva grupa bitova zove se bajt (byte). Jedan bajt ima 8 bitova i on može imati 28 (256) različitih kombinacija nula i jedinica. Svaki bajt u memoriji računara ima svoju adresu na kojoj se nalazi, koja se koristi prilikom upisa ili čitanja podataka.

-Centralna memorija se deli na tri tipa memorije: RAM, ROM i keš (cache). Kapacitet memorije izražavamo u bajtovima, oznaka B (sastoje se od 8 bita) , odnosno većim jedinicama: kilobajt (KB), megabajtima (MB), gigabajitma (GB) i terabajtima (TB). Odnos između ovih jedinica je sljedeći:
1KB = 1024B
1MB = 1024KB
1GB = 1024MB
1TB = 1024GB
RAM ( Random Access Memory ) predstavlja najveći deo memorije.Osobina RAM memorije je da se svakom njenom bajtu može slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write) i očitavati (read) iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadržaj se automatski gubi.Druga važna osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadržava (čuva) samo dok postoji napajanja na njoj. Čim nestane  napajanja, kompletan sadržaj memorije se gubi i prilikom ponovnog dolaska napajanja (pri sledećem uključenju računara) ona je potuno prazna. Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za izvršavanje programa i obradu podataka. Zato se programi i podaci učitavaju u RAM memoriju (obično sa hard diska) i tu ih koristi mikroprocesor izvršavajući učitane programe i njima obrađuje dobijene podatke. On to može da radi samo u ovoj memoriji pa se zato RAM memorija obično naziva i radna memorija. Brzina rada računara je direktno proporcionalna s količinom RAM memorije. Povećanjem RAM memorije znatno ćemo ubrzati rad računara.
ROM ( Read Only Memory) koristi se za čuvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje računara pri uključivanju. Najvažnije osobine su:
sadržaj ove memorije možemo samo čitati i ona ne gubi sadržaj po isključivanju računara.
Keš memorija (cache memory) – sastavni je dio procesora, koristi se za ubrzavanje pristupa ram memoriji, a samim tim ubrzava se i rad čitavog računara.  Kapacitet ove memorije znatno je manji od ram-a, znatno je brže vrijeme pristupa i skuplja od ram memorije. U keš memoriji nalaze se oni podaci iz ram memorije, kojima se najčešće pristupa.

Picture

RAM memorija

Picture

ROM na matičnoj ploči

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Pristup

Posted by Ljiljana Stojanovic na 10. septembra 2018.

I-9…    https://edmo.do/j/ykzmjk   

  kod:    mx453f

II-8..     https://edmo.do/j/tnzxhb

II-7…    https://edmo.do/j/nf6ujp

Posted in Informatika II | Leave a Comment »

Petlja

Posted by Ljiljana Stojanovic na 10. septembra 2018.

https://petlja.org/biblioteka/r/lekcije/prirucnik-csharp/predgovor

Posted in programiranje | Leave a Comment »

Dat je niz celih brojeva. Odrediti najveci i sumu

Posted by Ljiljana Stojanovic na 30. marta 2018.

public partial class MainForm : Form
{
int[] mojNiz = new int[100];
int n;

public MainForm()
{
//
// The InitializeComponent() call is required for Windows Forms designer support.
//
InitializeComponent();

//
// TODO: Add constructor code after the InitializeComponent() call.
//
}
void Button1Click(object sender, EventArgs e)
{

n=Convert.ToInt32(textBox2.Text);
mojNiz[n]=Convert.ToInt32(textBox3.Text);
textBox1.Text=textBox1.Text+ mojNiz[n]+“\r“ +    „\n“;

textBox2.Text=Convert.ToString(++n);
textBox3.Text=““;

}
void Button2Click(object sender, EventArgs e)
{

int max=mojNiz[0];
for(int i=0;i<n;i++)
{
if( mojNiz[i]>max)
{max=mojNiz[i];
}
}

textBox4.Text=Convert.ToString(max);

}

void Button3Click(object sender, EventArgs e)
{

int s=0;

for(int i=0;i<n;i++)
{
s=s+mojNiz[i];
}

textBox5.Text=Convert.ToString(s);

}
}
}

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

If naredba II grupa zadataka

Posted by Ljiljana Stojanovic na 19. februara 2018.

*Dat je trocifren broj. Odrediti zbir cifara datog broja.

*Dat je trocifren broj. Napisati isti broj ali u inverznom poretku.

*Dat je trocifren broj. Napisati novi broj u kome je izbacen acifra desetica

*Dat je trocifren broj. Odrediti proizvod cifre jedinica i stotina

 

Posted in programiranje | Leave a Comment »

Zadaci za vežbu C# :

Posted by Ljiljana Stojanovic na 24. januara 2018.


Zadaci za vezbu:

1.Napiši program koji će računati površinu i obim pravougaonika.
2.Napiši program koji će računati obim trougla. Korisnik unosi stranice a, b i c.
3.Napiši program koji će računati obim i površinu kruga. Poluprečnik kruga unosi korisnik.
4.Napiši program koji će računati površinu i zapreminu lopte. Poluprečnik lopte unosi korisnik.
5.Napiši program koji će računati površinu i zapreminu kocke. Stranicu kocke unosi korisnik.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

konzolne app: zbir dva broja

Posted by Ljiljana Stojanovic na 17. januara 2018.

namespace zbir dva broja

{
class Program
{
public static void Main(string[] args)
{
Console.WriteLine(„unesi prvi broj“);
int x=Convert.ToInt32(Console.ReadLine());

Console.WriteLine(„unesi drugi broj  broj“);
int y=Convert.ToInt32(Console.ReadLine());

int s;
s=x+y;

Console.Write(„zbir je „+s);

Console.ReadKey(true);
}
}
}

 

Posted in programiranje | Leave a Comment »

 
Mrzm smglsnk

Jelena Pavlović

Računarstvo i informatika

Sonja Vlahović-Nikolić, Gimnazija "Svetozar Marković" Niš

Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra | IT Blog Srbija

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка