ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

  • Kategorije

  • Arhive

  • Kalendar

    septembar 2019.
    P U S Č P S N
    « okt    
     1
    2345678
    9101112131415
    16171819202122
    23242526272829
    30  
  • Skorašnji članci

  • Advertisements

Drugi blok

Posted by Ljiljana Stojanovic na 5. septembra 2019.

Operacija deljenja

U sledećem primeru ilustrovano je  korišćenje operacije deljenja u skupu celih i skupu realnih brojeva i naglašeni su rezultati operacije.

Console.WriteLine(„Hello World!“);

Console.WriteLine(„deljenje celih brojeva       „+7/3);
//operacija deljenje je kosa crta
// delili smo dva cela broja, rezultat je ceo broj 2
Console.WriteLine(„ostatak pri deljenju:“+7%3);
// simbol procenat daje nam ostatak pri deljenju dva cela broja
Console.WriteLine(„deljenje celog i realnog broja“+7/3.0);
// rezultat je realan broj
Console.WriteLine(„deljenje realnog i celog broja“+7.0/3);
//opet je rezultat realan broj

Console.Write(„Press any key to continue . . . „);
Console.ReadKey(true);

Zad1. Uneti deljenjik i delilac (celi brojevi)sa tastature i prikazati rezultat sa opisom.

Zad2. Unesi dva broja i štampaj njihov zbir, razliku, proizvod i količnik.

Zad3. Unesi broj i štampaj njegov koren i kvadrat koristeći klasu Math. Zaokruži rezultat na dve decimale.

Zad4. Unesi poluprečnik i prikaži obim i površinu.

Više o  Math Class(System) Microsoft…

// C# poznaje konstante e(osnova prirodnog logaritma) i PI( tj. π)

Odgovor na pitanje sa časa:

Math.Pow(double,double)

Peti koren proizvoda brojeva:

namespace peti_koren
{
    class Program
    {
        public static void Main(string[] args)
        {
            Console.WriteLine(„unesi prvi broj“);
            double x=Convert.ToDouble(Console.ReadLine());
            Console.WriteLine(„unesi drugi broj“);
            double y=Convert.ToDouble(Console.ReadLine());
            double koren=Math.Pow(x*y,1.0/5.0);
            Console.WriteLine(koren);    
               Console.Write(„Press any key to continue . . . „);
            Console.ReadKey(true);        }    }}

–Klasa Math–

Zad5. Uneti dva cela broja i odrediti veći.

Zad6. Uneti tri cela broja i odrediti najmanji.

Zad7. Uneti osnovu i izložilac i odrediti stepen datog broja.

Zad8. Sportista se na početku treninga zagreva tako što trči po ivicama pravougaonog terena dužine d i širine s. Napisati program kojim se određuje koliko metara pretrči sportista dok jednom obiđe teren.
Zad9. Napiši program koji će računati obim trougla. Korisnik unosi stranice a, b i c.
Zad10.Napiši program koji će računati obim i površinu kruga. Poluprečnik kruga unosi korisnik.
Zad11.Napiši program koji će računati površinu i zapreminu lopte. Poluprečnik lopte unosi korisnik.
Zad12.Napiši program koji će računati površinu i zapreminu kocke. Stranicu kocke unosi korisnik.

Zad13.Napisati program kojim se izračunava potrebna dužina trake za porub stolnjaka kružnog oblika čija je površina P.

Zad14.Napiši program koji izračunava i ispisuje rastojanje između tačaka zadatih svojim koordinatama.

Zad15.Tokom oluje palo je n litara vode po kvadratnom metru. Napisati program kojim se određuje za koliko centimetara se podigao nivo vode u otvorenom bazenu datih dimenzija, ako znamo da se voda nije prelila preko bazena.

Zad16.Porodica je krenula autom na letovanje. Automobilom treba da pređu s kilometara krećući se ravnomernom brzinom od v km/h. Napisati program kojim se određuje koliko će im sati trebati da pređu put.

Zad17.Ako je zbir neke tri stranice pravougaonika m, a zbir neke druge tri stranice istog pravougaonika n, napisati program kojim se određuje obim i površina tog pravougaonika

Zad18.Unesi stranicu jednakostranicnog trougla i stampaj obim i povrsinu.

Zad19.Unesi osnovicu i krak jednakokrakog trougla i stampaj obim i povrsinu.

Zad20.Unesi katete pravouglog trougla I stampaj obim I povrsinu.

Zad21.Unesi osnovnu ivicu i visinu pravilne trostrane(cetvorostrane i sestostrane) prizme i stampaj povrsinu i zapreminu.

Zad22.Unesi dva cela broja. Stampaj razliku njihovih kvadrata, apsolutnu vrednost zbira, ostatak pri deljenju prvog unetog broja drugim.

Zad23.Napisati program kojim se n dinara pretvara u evre(1€=100din).

Zad24.Napisati program kojim se pomaze kasirki da vrati kusur na osnovu cene i kolicine  kupljenog artikla i kolicine novca koju je kupac dao.

Zad25.Izracunaj prosecnu ocenu uceniku na osnovu ocena iz srpskog, matematike i engleskog.

Zad26.Unesi dvocifren(trocifren, cetvorocifren) broj i stampaj zbir njegovih cifara.

Zad27.Unesi trocifren(dvocifren, cetvorocifren) broj i stampaj broj cije su cifre u inverznom poretku u odnosu na uneti broj.

Zad28.Napisati program koji vremenski interval dat u minutima izrazava u satima i minutima.

Zad29.Napisati program kojim se izbacuje cifra desetica u prirodnom broju.

 

 

Advertisements

Posted in programiranje | Leave a Comment »

Šta je IKT obrazovanje i zaštoje važno?

Posted by Ljiljana Stojanovic na 2. septembra 2019.

Obrazovanje iz informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT – Information and Communications Technologies) je u osnovi napor našeg društva da svojim sadašnjim i budućim građanima prenese dragoceno znanje i veštine oko računarskih i komunikacionih uređaja , softvera koji ih upošljava , aplikacija koje rade na njima i sistema koji se od njih grade. Šta su sve te stvari? Kako funkcionišu? Kako da se koriste na produktivan način? Kako se one raspoređuju , sastavljaju, kako se njima upravlja i kako se održavaju da bi se stvorili proizvodni sistemi? Kako se koriste u konkretnim poslovnim i industrijskim okolnostima? Koje su nauke i tehnologije na kojima se zasnivaju i kako se one mogu razviti da bi se unapredila ICT polja? ICT tehnologije su složene i naglo se menjaju, pa mnoge ljude zbunjuju. Toliko su prodrle u savremeni svet da ih svako na izvestan način razume, ali ti načini se često veoma razilaze.

Postoje mnoge važne dimenzije ICT obrazovanja , uključujući:

  • ICT/Digitalna pismenost – Danas je svim ljudima potrebno osnovno razumevanje ICT tehnologija i kako da se one koriste na produktivan način, samo da bi bili dobri studenti, radnici i građani. Obrazovati ljude tako da budu kompetentni u osnovnom korišćenju ICT tehnologija je važna uloga ICT obrazovanja, da bi oni bili uspešni u svojim akademskim i radnim karijerama i da bi efikasno učestvovali u modernom tehničkom društvu. U okviru Kalifornijske studije za odobrenje modela kompetencije Ministarstva rada SAD, centar MPICT je utvrdio 99% poverenja u Kalifornijski sporazum poslodavaca sa sledećim stavovima u pogledu digitalne pismenosti (engl. Digital Literacy):

    • “Kompetencije u informacionim i komunikacionim tehnologijama (ICT) su sve značajnije za većinu poslodavaca, bez obzira na ulogu. Kad bi postojao usaglašen standard za „digitalnu pismenost“, ili ICT kompetencije koje se očekuju od svih radnika, bez obzira na ulogu radnog mesta, moja organizacija bi uvažila uverenje zasnovano na tom standardu kao način dokazivanja ICT veštine za radnike van polja ICT tehnologije.” (70,5% poslodavaca se slaže ili se veoma slaže)

    • “U ovom 21-om veku, sposobnost rada sa informacionim i komunikacionim tehnologijama postaje bitna za uspeh u obrazovanju, životu i radu koliko i „čitanje, pisanje i računanje“.” ICT digitalnu pismenost treba u obrazovnim sistemima smatrati osnovnom veštinom, nešto što se predaje i ocenjuje za sve studente. (85.2% poslodavaca se slaže ili se veoma slaže)

    • Ova studija detaljno obrađuje 49 kompetencija za nivo znanja i veština ICT korisnika, kao delotvorne, objašnjive i procenjive definicije šta čovek treba da zna i šta treba da ume da uradi da bi bio “digitalno pismen.”

  • ICT pimenjeni tehnolozi za infrastrukturu i podršku – Preko kompetencija osnovnog korisnika, našem društvu su potrebni i obrazovaniji i sposobniji tehnolozi za uvođenje, upravljanje i održavanje ICT opreme, softvera i sistema, da bi oni dobro služili korisnicima. U svim industrijama, ovi ljudi upravljaju računarskim i komunikacionim hardverom, softverom i aplikacijama; umreženim sistemima; onlajn deljenjem informacija, komunikacionim i trgovinskim sistemima; poslovnim procesima za korišćenje tih sistema; i podrškom korisnicima.

  • Specializovane poslovne i industrijske primene ICT – Kao pomoćne tehnologije, ICT tehnologje se strateški koriste u skoro svim preduzećima i industrijama. Mnogi si razvili specializovane sisteme i primene ICT tehnologija, i mnogi imaju specializovane zakonske i regulatorne zahteve; sisteme za kontrolu kvaliteta; integrisanje sa proizvodnom i istraživačkom opremom i sistemima; bezbednosne zahteve; i softverske aplikacije. Na primer:

    • Industrije bioloških nauka se oslanjaju na specializovane ICT sisteme i aplikacije da bi sprovodili istraživanja , analizirali organske materijale , proizvodili biotehničke proizvode i pisali potrebne izveštaje;

    • Industrije finansijskih usluga oslanjaju se na ICT da bi vodili evidenciju kupaca, vršili poslovanje, obavljali trgovinu, vršili finansijsko izveštavanje, obezbeđivali informacije o imovini i pridržavali se propisa;

    • Proizvodne industrije koriste specializovane računarski kontrolisane sisteme i robote za projektovanje, proizvodnju i testiranje proizvoda.

    • Operacije za upravljanje imovinom koriste ICT za umrežavanje i kontrolu grejanja i hlađenja, osvetljenja i sistema za pristup zgradama.

    • Elektroprivreda koristi ICT za nadzor i upravljanje distribucijom električne struje, za naplatu od korisnika i za pametne merne sisteme.

    • Telekomunikacije, kablovske TV i druge industrije zabave koriste ICT za čuvanje sadržaja, upravljanje kupcima i za isporuku svojih usluga.

  • Moramo da osposobimo kompetentnu radnu snagu koja razume ne samo relevantne tehnologije, već takođe i specializovana poslovna i industrijska okruženja i operacije potrebne da se ispune ove specijalizovane potrebe.

  • Naučnici za ICT istraživanje i razvoj – I sama ICT polja su pod stalnim pritiskom da se razvijaju i unapređuju. Potrebni su nam ljudi sa dubokim razumevanjem nauke i tehnologija na kojima se zasniva ICT i koji mogu da rade na unapređenju tih polja.

Praktično u svim modernim preduzećima i industrijama, i uopšte u modernom društvu, ICT ima ključnu stratešku ulogu. Strateški je važno osposobiti građane i radnike koji mogu kompetentno i efikasno da rukuju i dodaju vrednost u ovim sistemima i okruženjima.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Klasa Math- C#

Posted by Ljiljana Stojanovic na 31. oktobra 2018.

Matematika

Kada učimo  C# programski jezik  jedna od najbitnijih matematičkih klasa je Math. Podrazumeva se da koristimo  klasu Math kad nam je ona potrebna kao i bilo kakva sporedna klasa .Net Framework-a.

Klasa Math je statička klasa, koja se nalazi u System.Math imenskom prostoru, tako da nema  potrebe  uvoziti ovu klasu ukoliko već koristimo  imenski prostor System. Klasa Math nam omogućava da koristimo  osnovne matematičke funkcije, koje su već testirane i nemamo  potrebu  da vi pišemo sopstvene.

Koristićemo  PI u  proračunima koristeći  klasu Math.

Na primer,  ako želimo  da izračunamo  hipotenuzu pravouglog trougla koristimo  više metoda klase Math:

double hipotenuza = Math.Sqrt(Math.Pow(3, 2) + Math.Pow(4, 2));

Kod zaokruživanja brojeva, ponekad se moramo  pitati da li na primer broj 1.5 želimo  zaokružiti na 1 ili na 2. Ili na kojoj decimali broja želimo  da  zaokružimo  broj. Metoda Round je u ovom slučaju jednostavno rešenje. Možda Truncate;

Console.WriteLine(Math.Round(123.45));  // 123

Console.WriteLine(Math.Truncate(123.45)); // 123

Console.WriteLine(Math.Round(123.45,1)); //123.4   jedno decimalno mesto;

Ukoliko hoćemo  da izračunamo  bilo koji stepen ili koren  nekog broja, koristimo  metodu Pow  ili Sqrt klase Math .

Za nalaženje maksimuma i minimuma dva  broja  koristimo metode Max i Min.

 

Zadaci za vežbu:

Zadatak1: izračunati hipotenuzu pravouglog trougla ako su date katete.

namespace hipotenuza
{
class Program
{
public static void Main(string[] args)
{
Console.WriteLine(„Unesi broj“);

double  a=Convert.ToDouble(Console.ReadLine());

Console.WriteLine(„Unesi drugi broj“);

double  b=Convert.ToDouble(Console.ReadLine());

double hipotenuza=Math.Sqrt(Math.Pow(a,2)+Math.Pow(b,2));

Console.WriteLine(Math.Round(hipotenuza,1));

Console.Write(„Press any key to continue . . . „);
Console.ReadKey(true);
}
}
}

Zadatak2: Izračunati površinu kruga koristeći PI klase Math, a rezultat zaokružiti na dve decimale.

Resenje:

namespace P_i_O_kruga
{
class Program
{
public static void Main(string[] args)
{
Console.WriteLine(„unesi poluprecnik“);

double r=Convert.ToDouble(Console.ReadLine());
double o=2*r*Math.PI;
double p=Math.Pow(r,2)*Math.PI;

Console.WriteLine(„povrsina je „+Math.Round(p,3));
Console.WriteLine(„obim je je „+Math.Round(o,3));

Console.Write(„Press any key to continue . . . „);
Console.ReadKey(true);
}
}
}

Zadatak3. Naći najveći(najmanji) od dva  data broja.

namespace veci_od_dva_broja
{
class Program
{
public static void Main(string[] args)
{
Console.WriteLine(„unesi prvi broj“);
int a=Convert.ToInt32(Console.ReadLine());
Console.WriteLine(„unesi drugi broj“);
int b=Convert.ToInt32(Console.ReadLine());
int najveci=Math.Max(a,b);
Console.WriteLine(„veci je“+najveci);
Console.Write(„Press any key to continue . . . „);
Console.ReadKey(true);
}
}
}

Zadatak4. Naći najveći(najmanji) od tri  data broja.

 

 

 

Posted in programiranje | Leave a Comment »

Software

Posted by Ljiljana Stojanovic na 25. oktobra 2018.

Softver

Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućm programima koji će njime da upravljaju. Ova komponenta računarskog sistema zove se softver (software).

Softver se može podeliti u tri kategorije:

  • Operativni sistemi,
  • Sistemski softver,
  • Aplikativni softver.

Postoje različiti pristupi za klasifikaciju softvera. Neki autori smatraju da su operativni sistemi deo sistemskog softvera. Ovdje je operativni sistem, zbog svoje važnosti i jedinstvenosti među drugim programskim proizvodima, izdvojen kao posebna kategorija.

Operativni sistem operativni sistem (OS) je kompleksan programski sistem koji treba da obezbijedi lako i efikasno korišćenje računara. Operativni sistem objedinjuje u jedinstvenu funkcionalnu cjelinu hardver (delove računara) i softver ( programe na računaru) i predstavlja vezu (posrednika) između korisnika računara i samih računarskih komponenti – hardvera. Osnovne funkcije OS su:
1) upravljanje perifernim jedinicama,memorijom, procesorom
2) upravljanje podacima i programima,
3) kontrola funkcionisanja računarskog sistema (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka).

Operativni sistemi mogu se podeliti na osnovu:

  • broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji (monoprogramski i multiprogramski)
  • broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar (jednokorisnički i višekorisnički npr. serverski OS win nt, win 2000)
  • načina zadavanja komandi (operativni sistemi komandnog tipa – sistemski prompt,dos, unix, i os grafičkog tipa)
  • prenosivosti na različite arhitekture (prenosivi i neprenosivi (vlasnički) – projektovani da rade na samo jednom računaru)

Tipičan operativni sistem se sastoji od sledećih komponenata:  mikrokoda (microcode), jezgra (kernel) i   ljuske (omotača, skoljke – shell).
Mikrokod je skup programa specifičan za određeni hardver računara. Da bi operativni sistem mogao da funkcioniše na različitim hardverskim platformama, ovaj skup je grupisan u jedan modul, koji se naziva BIOS (Basic Input Output Sistem). Skup programa je grupisan u ROM memoriju, na čipu koji se nalazi u sastavu osnovne ploče, tako da je njegovo pisanje obavlja proizvođač osnovne ploče.
Jezgro je skup programa operativnog sistema koji kontroliše pristup računaru, organizaciju memorije, organizaciju datoteka, raspored rada procesa i raspored sistemskih resursa. Ovi programi rade u posebnom režimu rada, hardverski zaštićeno od mogućih uticaja korisnika.
Ljuska je komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika ili njihovih programa i aktivira odgovarajuće sistemske programe koji čine jezgro sistema.

Sistemski softver čine programi koji su osim operativnog sistema neophodni za normalno korišćenje računara.Ovoj kategoriji pripadaju:  programi prevodioci (kompajleri), veznici (drajveri, programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uredjaja) i različiti uslužni programi (programi za bekap, kompresiju podataka itd) .

Aplikativni softver čine programi koji korisniku omogućavaju da riješi različite probleme, obavi određene poslove, obavlja komunikaciju ili se zabavlja putem računara. Npr. Programi za rad sa tekstom, tabelama, slikama, zvukom, animacijama,  programi za crtanje, programi za rad  sa bazama podataka, programi za različite proračune, igrice, itd… Bez njih računar može da radi i instaliraju se prema korisničkim potrebama.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Procesor

Posted by Ljiljana Stojanovic na 25. oktobra 2018.

Procesor

Picture

intel procesor posljednje generacije

Procesor  definiše tip PC računara. U njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju  komande koje su zadate programom. Karakteristike procesora su: brzina procesora, dužina procesorske reči, radni takt  i interni keš.

·         Brzina procesora je broj operacija koje procesor može da obradi u 1 sek. Izražava se u MIPS (Milion Instruction Per Second) ili u MFLOPS(Milion Floating Point Operations Per Second).

·         Dužina procesorske reči je broj bitova koji se istovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora. Danas se koriste 32-bitni i 64-bitni procesori a ranije su postojali i 8-bitni i 16-bitni procesori. Podaci sa kojima procesor trenutno obavlja operaciju se nalaze u registima. Dužina registra (broj bitova) mora da bude stepen od 2  odnosno  8, 16, 32, 64. Pošto se u procesor odjednom prenosi onoliko bitova koliko je dužina registra, a isto toliko se odjednom i obrađuje u procesoru, dužina procesorske reči odgovara dužini registra procesora.

·         Radni takt je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Procesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobija takt signal (pravougaone impulse određene učestanosti). Radni takt se mjeri u GHz.

·         Interni keš je keš memorija koja se nalazi u samom procesoru.Omogućava veću brzinu procesora pa se sve češće GHz upotrebljava kao mjerna jedinica za brzinu procesora.

Procesor se postavlja u odgovarajuće podnožje za priključenje procesora na matičnoj ploči, a preko procesora se stavlja hladnjak sa ventilatorom koji ga hladi.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Memorija

Posted by Ljiljana Stojanovic na 25. oktobra 2018.

Centralna memorija

 -Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe koje se nalaze u programima. Programi i podaci koji se obrađuju čuvaju se u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola koja mogu imati dva stanja, koja se obično obeležavaju sa 0 i 1 (0-nema napona i 1-ima napona).Ova kola se zovu bit (binary digit). Ova količina memorije je veoma mala pa sa bitovi u memoriji udružuju u grupe (registre), koji su kod personalnih računara obično dužine 8 bita. Ovakva grupa bitova zove se bajt (byte). Jedan bajt ima 8 bitova i on može imati 28 (256) različitih kombinacija nula i jedinica. Svaki bajt u memoriji računara ima svoju adresu na kojoj se nalazi, koja se koristi prilikom upisa ili čitanja podataka.

-Centralna memorija se deli na tri tipa memorije: RAM, ROM i keš (cache). Kapacitet memorije izražavamo u bajtovima, oznaka B (sastoje se od 8 bita) , odnosno većim jedinicama: kilobajt (KB), megabajtima (MB), gigabajitma (GB) i terabajtima (TB). Odnos između ovih jedinica je sljedeći:
1KB = 1024B
1MB = 1024KB
1GB = 1024MB
1TB = 1024GB
RAM ( Random Access Memory ) predstavlja najveći deo memorije.Osobina RAM memorije je da se svakom njenom bajtu može slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write) i očitavati (read) iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadržaj se automatski gubi.Druga važna osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadržava (čuva) samo dok postoji napajanja na njoj. Čim nestane  napajanja, kompletan sadržaj memorije se gubi i prilikom ponovnog dolaska napajanja (pri sledećem uključenju računara) ona je potuno prazna. Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za izvršavanje programa i obradu podataka. Zato se programi i podaci učitavaju u RAM memoriju (obično sa hard diska) i tu ih koristi mikroprocesor izvršavajući učitane programe i njima obrađuje dobijene podatke. On to može da radi samo u ovoj memoriji pa se zato RAM memorija obično naziva i radna memorija. Brzina rada računara je direktno proporcionalna s količinom RAM memorije. Povećanjem RAM memorije znatno ćemo ubrzati rad računara.
ROM ( Read Only Memory) koristi se za čuvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje računara pri uključivanju. Najvažnije osobine su:
sadržaj ove memorije možemo samo čitati i ona ne gubi sadržaj po isključivanju računara.
Keš memorija (cache memory) – sastavni je dio procesora, koristi se za ubrzavanje pristupa ram memoriji, a samim tim ubrzava se i rad čitavog računara.  Kapacitet ove memorije znatno je manji od ram-a, znatno je brže vrijeme pristupa i skuplja od ram memorije. U keš memoriji nalaze se oni podaci iz ram memorije, kojima se najčešće pristupa.

Picture

RAM memorija

Picture

ROM na matičnoj ploči

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Pristup

Posted by Ljiljana Stojanovic na 10. septembra 2018.

I-9…    https://edmo.do/j/ykzmjk   

  kod:    mx453f

II-8..     https://edmo.do/j/tnzxhb

II-7…    https://edmo.do/j/nf6ujp

Posted in Informatika II | Leave a Comment »

Petlja

Posted by Ljiljana Stojanovic na 10. septembra 2018.

https://petlja.org/biblioteka/r/lekcije/prirucnik-csharp/predgovor

Posted in programiranje | Leave a Comment »

Dat je niz celih brojeva. Odrediti najveci i sumu

Posted by Ljiljana Stojanovic na 30. marta 2018.

public partial class MainForm : Form
{
int[] mojNiz = new int[100];
int n;

public MainForm()
{
//
// The InitializeComponent() call is required for Windows Forms designer support.
//
InitializeComponent();

//
// TODO: Add constructor code after the InitializeComponent() call.
//
}
void Button1Click(object sender, EventArgs e)
{

n=Convert.ToInt32(textBox2.Text);
mojNiz[n]=Convert.ToInt32(textBox3.Text);
textBox1.Text=textBox1.Text+ mojNiz[n]+“\r“ +    „\n“;

textBox2.Text=Convert.ToString(++n);
textBox3.Text=““;

}
void Button2Click(object sender, EventArgs e)
{

int max=mojNiz[0];
for(int i=0;i<n;i++)
{
if( mojNiz[i]>max)
{max=mojNiz[i];
}
}

textBox4.Text=Convert.ToString(max);

}

void Button3Click(object sender, EventArgs e)
{

int s=0;

for(int i=0;i<n;i++)
{
s=s+mojNiz[i];
}

textBox5.Text=Convert.ToString(s);

}
}
}

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

If naredba II grupa zadataka

Posted by Ljiljana Stojanovic na 19. februara 2018.

*Dat je trocifren broj. Odrediti zbir cifara datog broja.

*Dat je trocifren broj. Napisati isti broj ali u inverznom poretku.

*Dat je trocifren broj. Napisati novi broj u kome je izbacen acifra desetica

*Dat je trocifren broj. Odrediti proizvod cifre jedinica i stotina

 

Posted in programiranje | Leave a Comment »

 
Mrzm smglsnk

Jelena Pavlović

Računarstvo i informatika

Sonja Vlahović-Nikolić, Gimnazija "Svetozar Marković" Niš

Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra | IT Blog Srbija

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка