ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

VI BLOK-Delphi

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembar 2016.

FOR NAREDBA

ZADATAK1: Sastavi aplikaciju koja računa proizvod prvih n prirodnih brojeva.

ZADATAK 2: Sastavi aplikaciju koja će izračunati zbir recipročnih vrednosti brojeva u intervalu od m do n.

ZADATAK 3. Sastavi aplikaciju koja će ispisati sve parne brojeve u intervalu od 1 do n

ZADATAK 4. Sastavi aplikaciju koja će prebrojati koliko ima brojeva deljivih sa 3  u intervalu od 1 do n

Zadaci za vežbu: Kreirati aplikaciju za:

1)izračunavanje zbira brojeva u intervalu od n do m.

2) izračunavanje sume parnih brojeva u intervalu od n do m.

3) izračunavanje sume (zbira) kvadrata brojeva od 1 do m.

4)izračunavanje i sumu korena brojeva od n do m.

5) izračunavanje faktorijela unetog broja n (n!).

 

Primer 1.Sastaviti aplikaciju koja  će računati  zbir prvih n prirodnih brojeva.

npr. za uneto n=3 računa se s=1+2+3

image38

Procedure…

Var n,s,i:integer;

BEGIN

n:=strtoint(edit1.text)

S:=0; {S uzima vrednost nula. To je početna vrednost koja se upisuje u memorijsku lokaciju na adresi s, da bi donji izraz S:=S+i imao smisla u prvom koraku kada je i=1}

FOR i:=1 TO n DO

S:=S+i; {Na staru vrednost promenljive s dodaje se trenutna vrednost kontrolne promenljive i }

edit2.text:=inttostr(s);

END.

 

 

Zadaci za vežbu(razni zadaci):

  1. Promenljivoj max dodeliti vrednost većeg od dva uneta broja.
  2. Promenljivoj max dodeliti vrednost većeg od tri uneta broja.
  3. Od tri uneta imena štampati ono koje je prvo po abecedom redosledu.

poredak

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var a,b,c,prvo:string;
begin
a:=Edit1.Text;
b:=Edit2.Text;
c:=Edit3.Text;
prvo:=a;
if b<prvo then prvo:=b;
if c<prvo then prvo:=c;
Edit4.Text:=prvo;
end;

  1. Uneti dužine tri duži. Ako je od njih moguće napraviti trougao, štampati njegovu površinu, u suprotnom štampati da je nemoguće napravi trougao.

trougao

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var a,b,c:integer;
s,p:real;

begin
a:=StrToInt(Edit1.Text);
b:=StrToInt(Edit2.Text);
c:=StrToInt(Edit3.Text);

if (a<(b+c))and (a> abs(b-c))  then   begin
s:=(a+b+c)/2;
p:=sqrt(s*(s-a)*(s-b)*(s-c)) ;
Edit4.Text:=’povrsina je’+FloatToStr(p);   end

else
Edit4.Text:=’ne moze se formirati trougao’;

end;

  1. Kreiraj aplikaciju koja testira da li je unet broj paran
  2. Kreiraj aplikaciju koja testira da li je unet broj deljiv sa 5
  3. Kreiraj aplikaciju koja testira da li je unet broj negativan
  4. Dat je trocifren broj.Odrediti najveću cifru.

najveca

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var a,b,c,max,x:integer;
begin
x:=StrToInt(Edit1.Text);
a:=x div 100;
b:=(x mod 100)div 10;
c:=x mod 10;
max:=a;
if b>max then max:=b;
if c>max then max:=c;
Edit4.Text:=IntToStr(max);
end;

  1. Dat je trocifren broj. Odrediti zbir cifara datog broja.
  2. Dat je trocifren broj. Napisati isti broj ali u inverznom poretku.

inverz

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var a,b,c,x,y:integer;
begin
x:=StrToInt(Edit1.Text);
a:=x div 100;
b:=(x mod 100)div 10;
c:=x mod 10;
y:=c*100+b*10+a;
Edit2.Text:=IntToStr(y);
end;

Zadatak:Na formu staviti jednu kontejnersku komonentu po izboru  i na nju tri RadioButton dugmeta. Klikom na dugme uz odgovarajući izbor prikazati rezultat.

memo1

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var s:string; n,i,k,p:integer;
begin
if RadioButton1.Checked then
begin
s:=Memo1.Text;
n:=Length(s);
Edit1.Text:=IntToSTr(n);
end;

if RadioButton2.Checked then
begin
s:=Memo1.Text;
n:=Length(s);
k:=0;
for  i:=1 to n do
if s[i]=’a’ then k:=k+1 ;
Edit1.Text:=IntToStr(k);
end;
if RadioButton3.Checked then
begin
s:=Memo1.Text;
n:=Length(s);
p:=0;
for  i:=1  to  n do
if s[i]=’  ‘ then p:=p+1 ;
Edit1.Text:=IntToStr(p);

end;
end;  {kraj procedure}

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

V BLOK

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembar 2016.

V blok vežbi

RadioGoup kmponeta

Zadatak 1 (naredba CASE): Napisati program koji na osnovu unetog rednog broja planete, zavisno od udaljenosti od Sunca (1-Merkur, 2-Venera, 3-Zemlja, 4-Mars, 5-Jupiter, 6-Saturn, 7-Uran, 8-Neptun, 9-Pluton), ispisuje ime te planete

planete

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var x:integer;
begin
x:=StrToInt(Edit1.Text);
case x of
1: Edit2.Text:=’Merkur’;
2: Edit2.Text:=’Venera’;
3: Edit2.Text:=’Zemlja’;
4: Edit2.Text:=’Mars’;
5: Edit2.Text:=’Jupiter’;
6: Edit2.Text:=’Saturn’;
7: Edit2.Text:=’Uran’;
8: Edit2.Text:=’Neptun’;

end;
end;

Zadatak2. (naredba CASE) Napisati program koji na osnovu zadatog broja meseca ispisuje njegov naziv planete.

meseci

procedure TForm1.RadioGroup1Click(Sender: TObject);
begin
case RadioGroup1.ItemIndex of
0: Edit1.Text:=’januar’;
1: Edit1.Text:=’februar’;
2: Edit1.Text:=’mart’;
3: Edit1.Text:=’april’;
4: Edit1.Text:=’maj’;
5: Edit1.Text:=’jun’;
6: Edit1.Text:=’jul’;
7: Edit1.Text:=’avgust’;
8: Edit1.Text:=’septembar’;
9: Edit1.Text:=’oktobar’;
10: Edit1.Text:=’novembar’;
11: Edit1.Text:=’decembar’;
end;
end;

Zadatak3. (naredba Case)Napisati program koji na osnovu ocene od 1 do 5, određuje opisnu ocenu koja može biti ‘nedovoljan’, ‘dovoljan’, ‘dobar’, ‘vrlo dobar’ ili ‘odličan’.

Zadatak 4 : Napisati program u kojem se kao ulazna vrednost unosi rimski broj kao veliko slovo (I, V, X, L, C, D, M), a zatim se kao izlazni rezultat ispisuje njegova dekadna vrednost.

rimski

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
begin
case RadioGroup1.ItemIndex of
0: Edit1.Text:=’1′;
1: Edit1.Text:=’5′;
2: Edit1.Text:=’10’;
3: Edit1.Text:=’50’;
4: Edit1.Text:=’100′;
5: Edit1.Text:=’500′;
6: Edit1.Text:=’1000′;

end;

end;

Zadatak5. (naredba Case) Napisati program u kojem treba uneti cenu proizvoda, količinu kupljenog proizvoda, kao i način plaćanja (1-gotovina 2-kredit 3-čekovi). Izračunati ukupan iznos za plaćanje (ako se uzima na kredit tada se iznos uvećava za 6%, a za gotovinu se iznos umanjuje za 5%). Kao rezultat ispisati koliki iznos treba platiti.

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
var kol,cena,suma:real;
begin
kol:=StrToFloat(Edit2.Text);
cena:=StrToFloat(Edit1.Text);

case RadioGroup1.ItemIndex of
0:  begin
suma:=kol*cena*0.95;
Edit3.Text:=FloatToStr(suma);
end;
1:  begin
suma:=kol*cena*1.06;
Edit3.Text:=FloatToStr(suma);end;
2:  begin
suma:=kol*cena;
Edit3.Text:=FloatToStr(suma);
end;
end;

end;

kupovina

Zadatak6 Napisati program u kojem treba uneti dva cela broja, u RadioGroup komonenti izabrati operaciju(+,-,*,/), a rezultat ispisati u Edit komonenti.

kalkulator

procedure TForm1.RadioGroup1Click(Sender: TObject);
var x,y,z:real;
begin
x:=StrToInt(Edit1.Text);
y:=STrToInt(Edit2.Text);
case RadioGroup1.ItemIndex of
0: begin z:=x+y;  Edit3.Text:= FloatToStr(z); end;
1: begin z:=x-y;  Edit3.Text:= FloatToStr(z); end;
2: begin z:=x*y;  Edit3.Text:= FloatToStr(z); end;
3: begin z:=x/y;  Edit3.Text:= FloatToStr(z); end;
end;
end;

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Aplikativni softver. Verzije i modifikacije programa

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembar 2016.

Aplikativni softver. Verzije i modifikacije programa

 

To su programi za rešavanje različitih problema, npr. obradu teksta, rad sa tabelama, crtanje…

Programi za obradu teksta:

Oni služe za:

  • unošenje teksta u računar
  • modifikaciju  unetog  teksta i
  • oblikovanje teksta za štampanje

Unošenje teksta  je početno smišljanje i otkucavanje dokumenta. Modifikacija ili editovanje je svako menjanje sadržaja dokumenta. Oblikovanje ili formatiranje je priprema dokumenta da lepo izgleda kad bude odštampan.

Postoje dve vrste programa za obradu teksta. Kod jednih se tekst ukucava u običnom editoru, a između teksta se ukucavaju komande za procesor teksta To znači da korisnik prilikom kucanja ne vidi na ekranu izgled svog teksta. Ako želi da ga vidi mora da prekine kucanje, pokrene program za obradu i posle toga pokrene program za pregled. Ako nešto mora da promeni opet mora da se vrati u editor. Tipičan primer iz ove grupe programa jeste TEH. Kod savremenih programa za obradu teksta korisnik za vreme kucanja vidi na ekranu kako će dokument približno izgledati kad bude odštampan.

Programi za rad sa tabelama

Ovi programi imaju na ekranu prikazane tabele, podeljene na vrste i kolone. Okruženje u kome se odvija rad programa čine:

  • radne tabele za unošenje, računanje i analizu podataka
  • grafikoni za grafičko predstavljanje podataka
  • baze podataka za obradu velikog broja informacija
  • posebne mogućnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje štampanih i trenutnih izveštaja

Radne tabele se sastoje od ćelija u koje se unose podaci, koji mogu biti izvorni i izvedeni. Izvorni podaci se unose u ćeliju direktno, dok se izvedeni formiraju u ćeliji pomoću formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci. Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika.

Programi za upravljanje bazama podataka

Koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. Svaki logički skup podataka čini bazu podataka . Sistem za upravljanje bazama podataka treba da obezbedi najosnovnije funkcije:

  • kreiranje baze podataka,
  • ponovni pristup podacima,
  • modifikaciju podataka,
  • sortiranje podataka,
  • kontrolu pristupa podacima i
  • formiranje izveštaja.

 

Programi za obradu crteža

Oni se primenjuju za predstavljanje crteža na vektorski način. Prema nameni, dele se na programe koji su više namenjeni dizajnu i na programe koji su prvenstveno namenjeni tehničkom crtanju.

Programi za obradu slika

Primenjuju se za predstavljanje slike u računaru na rasterski način. Koriste se za unošenje slike u računar pomoću odgovarajućeg uređaja i njihovu obadu.

Programi za animaciju

Oni omogućavaju stvaranje: pokretnih slika, filmskih sekvenci idt., zatim kombinovanje raznih tehnika, vizuelnih i zvučnih efekata. Koriste se u dizajnu, projektovanju, za pravljenje reklamnih spotova i mnoge druge primene.

Programi za obradu zvuka

Primenjuju se za obradu zvučnih zapisa na sličan način kao što se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. Oni omogućavaju komponovanje, unošenje u računar postojećih dela kao i različite naknadne obrade unetih zvučnih zapisa.

Programi za proračune u nauci i tehnici

Primenjuju se u različitim naučnotehničkim proračunima. Namenjeni su užem broju korisnika za koje je program predviđen.

Igre

Posebnu veliku grupu aplikativnih programa čine igre, koje predstavljaju znatan deo industrije softvera.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Programska podrška računara. Operativni sistem. Sistemski softver

Posted by Ljiljana Stojanovic na 23. novembar 2016.

Svi programi koji se nalaze u računaru čine softver. Softver se deli na:

–              operativni sistem

–              sistemski softver

–              aplikativne programe

Operativni sistem

Operativni sistem – kompleksan program sastavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje računara.

Četiri klasifikacije O.S.

untitled

1. Broj programa

Sa stanovišta broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji:

–              monoprogramski

–              multiprogramski

Monoprogramski – omogućava da računar drži u memoriji i izvršava samo jedan program.

Multiprogramski – omogućava da se u centralnoj memoriji računara nalazi istovremeno više programa, od kojih u svakom trenutku može da radi samo jedan. Redosled i vreme izvršavanja svakog programa određuje operativni sistem. On tretira računar kao skup resursa i pokušava da dodeli ove resurse programima, tako da računar kao celina bude što efikasnije iskorišćen. Resursi računarskog sistema su procesor, memorija, datoteke na disku kao i ostali uređaji koji su priključeni na računar. Deljivi resursi su: centralna memorija, datoteke na disku. Nedeljivi resursi:procesor, periferne jedinice.

Operativni sistem dodeljuje ove resurse programima na određeno vreme i po završetku ih oduzima i dodeljuje drugom programu.

2. Broj korisnika

Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar:

– jednokorisnički

– višekorisnički

3. zadavanje komandi

Sa stanovišta načina zadavanja komandi:

–              operativni sistem komandnog                    tipa(DOS , UNIX)

–              grafički operativni sistem ( WINDOWS, LINUX )

4. Prenosivost

Sa stanovišta prenosivosti na različite arhitekture računara na prenosive I neprenosive.

Razvoj operativnih sistema

Razvoj hardvera prati razvoj softvera

Prvi računari nisu imali operativni sistem

Prvi operativni sistemi su bili monoprogramski

70-tih godina nastaju prvi multiprogramski operativni sistemi (backgroun/foreground)

Kod PC računara prvi O.S bio je MS DOS

Funkcije O.S.

Glavne funkcije operativnog sistema su:

  • kontrola procesa
  • upravljanje memorijom
  • upravljanje jedinicom

Zadatak multiprogramskog o.s. je da se smanji ukupno utrošeno vreme rada računara na izvršavanje svih programa u odnosu na vreme koje bi bilo potrebno da se izvšavaju programi jedan po jedan.

Sistemski softver

Osim operativnog sistema za normalno korišćenje računara potrebni su i drugi programi koje koriste svi ili veći broj korisnika a nazivaju se sistemski softveri.

U sistemski softver ubrajamo:

  • programe prevodioce
  • veznike
  • usluzne programe

Programi prevodioci

untitled

Veznici (drajveri)

Programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uređaja

Svaki uređaj koji se priključi na računar mora da ima i odgovarajući program koji se zove drajver i koji komande date iz nekog programa prema nekom usvojenom standardu pretvara u komande koje uređaj razume.

Uslužni programi

Olakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju. Ovi programi mogu biti dodatak operativnom sistemu ali ih i korisnici mogu sami pisati.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Tacno vreme-timer komponenta

Posted by Ljiljana Stojanovic na 9. novembar 2016.

Zadatak: prikazati tacno vreme koristeci timer komponentu.

vreme

Na formu postaviti timer komponentu. Ona je nevizuelna, dakle, ne vidi se u toku izvrsenja fome…..

procedure TForm1.Timer1Timer(Sender: TObject);
begin
Label1.Caption:=TimetoStr(Time);
end;

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Kvadrat koji menja boju-timer komponenta

Posted by Ljiljana Stojanovic na 9. novembar 2016.

Zadatak: na formu postaviti timer, button i shape komponente. Obezbediti da  klikom na dugme radi kvadrat menja boje(naizmenicno crvena i bela).

forma1

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
begin
Timer2.Enabled:=true;
end;

procedure TForm1.Timer1Timer(Sender: TObject);
begin
if Shape1.Brush.Color = clRed then Shape1.Brush.Color:= clWhite else Shape1.Brush.Color:= clRed;
end;

procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);
begin
Timer1.Enabled:=false;
end;

Domaci zadatak: Uraditi zadatak koji simulira rad semafora.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

delphi-kretanje auta-timer komponenta

Posted by Ljiljana Stojanovic na 9. novembar 2016.

Zadatak: na formu postaviti timer, image, button(2)komponente/ Obezbediti da se klikom na dugme kreni, auto pokrece, a klikom na dugme stani zaustavlja.

Forma treba da izgleda ovako:

forma

 

zadatak

procedure TForm1.Timer1Timer(Sender: TObject);
begin
Image1.Left:= Image1.Left-1;
end;

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
begin
Timer1.Enabled:=true;
end;

procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);
begin
Timer1.Enabled:=false;
end;

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Zadaci,elementarni-linijska struktura

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembar 2016.

Linijska struktura

  1. NAIP koji će ispisati tvoje ime, prezime i adresu.
  2. NAIP koji će učitati ceo broj i ispisati njegov kvadrat i koren na 3 decimale.
  3. NAIP koji će učitati dva realna broja i ispisati rezultate svih računskih operacija.
  4. Učitati realan broj i ispisati odvojeno ceo i razlomljeni  deo tog broja.
  5. Unose se dva cela broja x i y. Ispisati ostatak pri deljenju broja x sa brojem y.
  6. Dati su broj sati, cena sata i porez u procentima. NAIP koji izračunava bruto i neto zaradu. (Bruto zarada se dobija kada se pomnoži broj sati i cena sata a neto kada se od bruto zarade oduzme iznos poreza)
  7. Data su 4 broja. NAIP koji izračunava koren aritmetičke sredine njihovih apsoltnih vrednosti.
  8. Date su koordinate dve tačke u ravni. NAIP koji izračunava rastojanje između njih.
  9. Data je površina jednakostraničnog trougla. NAIP koji će izračunati obin kruga opisanog oko trougla.
  10. NAIP kojim se vrši pretvaranje galona u litre ako se zna da je 1 galon=4,54 litara.
  11. NAIP koji za dat otpor i napon računa vrednost struje.
  12. Dati su broj sati, cena sata i porez u procentima. NAIP koji izračunava bruto i neto zaradu. (Bruto zarada se dobija kada se pomnoži broj sati i cena sata a neto kada se od bruto zarade oduzme iznos poreza)
  13. Data su 4 broja. NAIP koji izračunava koren aritmetičke sredine njihovih apsoltnih vrednosti.
  14. Date su koordinate dve tačke u ravni. NAIP koji izračunava rastojanje između njih.
  15. Data je površina jednakostraničnog trougla. NAIP koji će izračunati obin kruga opisanog oko trougla.
  16. NAIP kojim se vrši pretvaranje galona u litre ako se zna da je 1 galon=4,54 litara.
  17. NAIP koji za dat otpor i napon računa vrednost struje.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Linijske strukture

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembar 2016.

LINIJSKE STRUKTURE

Kod proste linijske algoritamske strukture naredbe se izvršavaju jedna iza druge onim redom kako su napisane, bez grananja, ponavljanja itd.

Primer1. Napisati algoritam i program koji će sabrati 2 uneta broja.

Plan:

Ulazne (poznate vrednosti) – 2 broja npr. a,b.

Obrazac za računanje:     c=a+b

Izlazna vrednost: c

Program sabiranje;

VAR a,b,c:integer;

BEGIN

writeln(‘sabiranje’);

writeln(‘unesi dva broja’);

readln(a,b);

c:=a+b;

writeln(‘c=’,c);

END.

 

Primer2. Napisati algoritam i program koji će izračunati prosečnu ocenu ako se  unose  ocene sa pismenog zadatka, kontrolne vežbe i usmenog odgovora iz matematike

Program prosek;

VAR pz,kv,uo:integer;

BEGIN

writeln(‘prosečna ocena iz matematike’);

writeln(‘unesi ocenu sa pismenog zadatka’);

readln(pz);

writeln(‘unesi ocenu sa kontrolne vezbe’);

readln(kv);

writeln(‘unesi ocenu sa usmenog odgovora’);

readln(uo);

po:=(pz+kv+uo)/3

writeln(‘po=’,po);

END.

 

Možete primetiti da je struktura algoritma u oba primera ista. Suština je da u problemu uočite ulazne (poznate) vrednosti,  obrazac za izračunavanje i izlazne vrednosti.

Primer3. Data je površina pravougaonika i stranica a.  Izračunati obim i dijagonalu.

U ovom primeru, pre izračunavanja izlaznih vrednosti potrebno je izračunati  stranicu b koja nam je potrebna za izračunavanje  dijagonale i obima pravougaonika.

Program pravougaonik;

VAR      p,a,o:integer;   d:real;

BEGIN

writeln(‘pravougaonik ’);

writeln(‘Unesi površinu i stranicu a’);

readln(p,a);

b:=p/a;

O:=2*a+2*b;

d:=sqrt(sqr(a)+sqr(b));

writeln(‘O=’,O);

writeln(‘d=’,d:5:2);

end.

Očigledno je da je  redosled izvršavanja operacija  bitan. Stranica b mora da se izračuna pre obima i dijagonale jer se koristi za njihovo izračunavanje.

Pascal ne pravi  razliku između malih i velikih slova tako da nije greška to što u deklaraciji stoji malo  slovo o a u opisu algoritma veliko.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Pascal

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembar 2016.

PROGRAMSKI JEZIK PASCAL

Programski jezik Pascalje viši programski jezik kojeg je kreirao  švajcarski matematičar Niklaus Wirth. Sređena  verzija  Pascala  predstavljena  je 1974. godine u knjizi Jensen, K&Wirth N:”Pascal user manual and report“, Springer – Verlag, New York,1974.

Pascal je  nastao kao programski jezik za učenje principa programiranja.

Firma Borland je proizvela seriju Turbo Pascal  proizvoda koji su poslužili kao osnova za razvoj objektno orijentisanog programskog jezika za projektovanje aplikacija  pod nazivom Delphi.

Simboli  pascal-a

SLOVA

engleski alfabet: A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, R, S, T, U, V, W, X, Y, Z, a, b, c, d, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, t, u, v, w, x, y, z,

CIFRE: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

SPECIJALNI ZNACI: + – * / = < > [ ] . , ; : ^ ( ) ‘ { } znak za prazninu, znak za enter, znak za tabulaciju, itd.

REZERVISANE REČI

and, array, begin, case, const, div, downtt, do, else, end, file, for, function, goto, if, in, label, mod, nil, not, of, or, procedure, program, record, repeat, set, then, to, type, until, var, while, with.

Rezervisane reči imaju uvek isto značenje.

IMENA ILI IDENTIFIKATORI

Imena ili identifikatori se koriste za označavanje osnovnih objekata jezika: promenjivih, konstanti, tipova, funkcija i procedura.

Ime u Pascal-u može biti sastavljeno samo od brojeva i slova. PRVI ZNAK MORA BITI SLOVO.. Za ime se ne sme koristiti znak za prazninu koja može biti zamenjena podvučenom crtom. Ne sme da se koriste rezervisane reči, ni standardna imena koja se koriste za označavanje standardnih funkcija (abs, sin, cos, sqr, trunc…) i za standardnih  tipova podataka (integer, real, string…).

Primeri:

ispravno: x ,  x1,  broj,   broj_prvi,   br3333

neispravno: 3b,    broj-1,   real,     array,     x+y

BROJEVI

U Pascal-u se koristi dekadni zapis za predstavljanje brojeva koji mogu biti celi i realni. Kod pozitivnog broja se može izostaviti znak +.

Celi brojevi: niz cifara ispred kojeg može da stoji znak + ili -. Npr +2,3,-456…

Realni brojevi: kod predstavljanja realnog broja može da se koristi zapis sa fiksnom decimalnom tačkom ili sa pokretnom decimalnom tačkom.

Fiksna decimalna tačka: 4.23, -0.234, 0.7

Realni brojevi sa fiksnom tačkomse sastoje od celog dela, razlomljenog dela (decimale) i tačke koja ih razdvaja. Zapis ne sme da počinje i da se završava decimalnom tačkom.

Pokretna decimalna tačka: 1.5E9      3.5E-6 -0.5E4

Simbol E se čita “pomnožiti sa 10 na”, a  koji je stepen u pitanju predstavlja broj  iza E. Npr. E2 znači 102,  E-2 znači 10-2 i sl. Ovaj zapis se koristi za vrlo male ili vrlo velike brojeve.

Primeri:

2.3E5 2.3*105=230000   23E4
0.2E-4 0.2*10-4 =0.00002     2E-5
123.55E6 123.55*106 =123550000    1.2355E8
0.5E-10 0.5*10-10 =0.00000000005     5E-11
-1.6E2 -160

SEPARATOR

Separator ima ulogu da pokaže gde je kraj jedne naredbe i početak sledeće. Ulogu separatora u Pascal-u ima ;

KOMENTAR

Komentar se piše radi bolje razumljivosti programa. Može se pisati bilo gde u programu i ni na koji način ne utiče na tok programa. Komentar se piše u velikim zagradama { , } ili (* , *).

APSTRAKCIJE PODATAKA I PROSTI TIPOVI PODATAKA

Pod tipom podataka se podrazumeva  skup vrednosti koje može dobti neka promenljiva  i skup operacija  dozvoljenih  nad datom promenljivom. Svaka promenljiva se definiše tipom.

Tipovi podataka mogu biti

  • Prosti (skalarni ili standardni) : celobrojni (integer), realni (real), logički (boolean) i znakovni (char)
  • Složeni (strukturirani)

Prosti tipovi se ne mogu razlagati na elementarnije tipove i predstavljaju osnovu za građenje složenih tipova.

Celobrojni tip podataka (integer)

Celobrojni tip je podskup skupa celih brojeva.

Skup celih brojeva je skup koji obuhvata sve prirodne brojeve, nulu (0), kao sve negativne brojeve (prirodni brojevi sa predznakom -). Celi brojevi ne smeju imati decimalni nastavak. Svii prirodni brojevi se nazivaju pozitivni celi brojevi, 0 je neutralan broj, a brojevi manji od 0 se zovu negativni celii brojevi. Negativni brojevi imaju ispred predznak minus (-) i oni su manji od 0. Pozitivni brojevi imaju predznak plus(+), koji se ne piše i oni su uvijek veći od 0.

Operacije:

1) sabiranje (+)

2) oduzimanje (-)

3) množenje (*)

4) DIV (celobrojno deljenje)

5) MOD (ostatak celobrojnog deljenja)

Funkcije:

Sqr(x)  – kvadrat broja x

Abs(x) – apsolutna vrednost

Succ(x)-sledbenik broja x

pred(x) –predhodnik broja x

Relacije:

=, <, >,<= (manje ili jednako), >= (veće lili jednako), <> (različito)

Realni tip podataka (real)

Podskup skupa realnih brojeva.

Operacije nad realnim operandima koje daju relan rezultat:

  1. Množenje (*)
  2. Deljenje( /)
  3. Sabiranje (+)
  4. Oduzimanje (-)

U ovim operacijama jedan operand može biti ceo broj. Ako je izraz sastavljen od celobrojnih i realnih vrednosti, rezultat je realan broj.

Funkcije

  • koje daju realne vrednosti:
    • Abs(x)
    • sqr(x)
    • sin(x)
    • cos(x)
    • arctan(x)
    • ln(x)
    • exp(x)
    • sqrt(x)
    • Frac(x) vraća razljomeni deo x;  frac(1.23)=0.23
  • koje daju celobrojne vrednosti:
    • Trunc(x) -izdvaja celobrojni deo realnog broja

trunc(3.236)=3    trunc(-1.15)=-1

    • Round(x)- matematičko zaokruživanje

round(4.678)=5    round(-5.35)=-5

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

 
Mrzm smglsnk

Jelena Pavlović

Računarstvo i informatika

Gimnazija "Svetozar Marković" Niš

Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Blogdan

Here unreal things and unreal people get a real shape. And vice versa.

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra | IT Blog Srbija

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка