ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Broj deljivih sa tri

Posted by Ljiljana Stojanovic na 21. mart 2016.

Zadatak:Kreirati niz celih brojeva. Niz prikazati u ListBox komponenti. Prebrojati koliko ima clanova koji su deljivi sa tri. Rezultat prikazati u Edit komponenti.

broj deljivih

var a:array[1..30] of integer;
i,n:integer;
Form1: TForm1;

implementation

{$R *.dfm}

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
begin
i:=StrToInt(Edit1.Text);
a[i]:=  StrToInt(Edit2.Text);
ListBox1.Items.Add(‘a[‘+intToStr(i)+’]=’+IntToStr(a[i])) ;
Edit1.Text:=IntToStr(i+1);
Edit2.Text:=’ ‘;
Edit2.SetFocus;

end;

procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);
var k:integer;
begin
n:=ListBox1.Count;
k:=0;
for i:=1 to n do
if a[i] mod 3=0 then k:=k+1;
Edit3.Text:=IntToStr(k);
end;

end.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Nizovi brojeva

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

Zadatak:  Kreirati niz celih brojeva. Niz prikazati u ListBox komponenti. Klikom na dugme „dodaj“ kreiati i prikazati jedan po jedan član niza.

Izračunati:

a)sumu svih članova

b)sumu parnih članova niza

c)najveći član u nizu

 

niz-suma

var   a:array[1..30] of integer;
i,n:integer;
Form1: TForm1;

implementation

{$R *.dfm}

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);

begin
i:=StrToInt(Edit1.Text);
a[i]:= StrToInt(Edit2.Text);
ListBox1.Items.Add(‘a[‘+IntToStr(i)+’]=’+IntToStr(a[i])  );
Edit1.Text:=  IntToStr(i+1);
Edit2.Text:=’ ‘;
Edit2.SetFocus;

end;

procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);
var s:integer;
begin
n:=ListBox1.Count;
s:=0;
for i:=1 to n do
s:=s+a[i];
edit3.Text:=IntToStr(s);

end;

procedure TForm1.Button3Click(Sender: TObject);
var sp:integer;
begin
n:=ListBox1.Count;
sp:=0;
for i:=1 to n do
if a[i]mod 2=0 then  sp:=sp+a[i];
Edit4.Text:=IntToStr(sp);

end;

procedure TForm1.Button4Click(Sender: TObject);
var max:integer;
begin
n:=ListBox1.Count;
max:=a[1];
for i:=2 to n do
if a[i]>max then max:=a[i];
Edit5.Text:=IntToStr(max);

end;

end.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

WWW

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

WWW je skup web strana u elektronskom obliku. Web strane su hipermedijalni dokumenti smešteni na kompjuterima koji se zovu web serveri a nalaze se na raznim mestima širom sveta. One mogu da sadrže tekst, slike, video klipove, animacije, zvuk a mogu da budu interaktivne u smislu da na njima možete da ukucate i ostavite neke svoje podatke. Svaka strana ima jednoznačnu adresu koja se zove URL (Uniform Resource Locator), koja određuje njenu lokaciju na serveru.

Pojmovi:

Web strane  su elektronski dokumenti koji su pisani u kompjuterskom jeziku koji se zove HTML (Hypertext Markup Language).

Hipertekst (Hipertext) – Koncept na kojem se temelji WWW mrežni informacioni servis – tekst sa hiperlinkovima.

Hipermedija – (HiperMedia) – Hipertekst dokument koji osim teksta može da sadrži grafiku, video ili zvučni zapis.

Websajt (website) je jedna ili više web strana posvećenih jednoj istoj tematici, na primer jednoj osobi, poslu, organizaciji ili temi…

Prva strana se zove home page, koja ustvari predstavlja sadržaj sajta.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Elektronska pošta

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

Elektronska pošta

Slično kao što postoje pravila pisanja pisama i ostale poslovne i privatne prepiske, postoje i osnovna pravila za pisanje e-maila kojih bi se trebalo pridržavati. Iako je većina ovih pravila logična, iznenađujući je broj korisnika e-maila koji ih ignorišu.

Korisni linkovi : Osnove pisanja elektronske pošte – Microsoft,  Netiquette Guidelines, Pravila ponašanja i komunikacije na internetu

Osnove pisanja elektronske pošte

Tema (Subject)

Temu poruke (subject) će, uz e-mail adresu pošiljaoca, primaoc prvu pročitati i na osnovu nje oceniti hoće li dalje da čita ceo e-mail.

Pošiljalac (From)

 

Primalac ( To )

 

CC ( Carbon Copy – duplikat )

Polje koje mnogi ignorišu zato što ne znaju njegovu namenu – reč je o polju u koje se upisuju adrese ljudi koji će primiti duplikat e-maila, ali tako da primaoc dobija informaciju o osobama koje će taj e-mail primiti kao kopiju. Na primer: e-mail namenjen direktoru jednog odeljenja unutar kompanije je potrebno proslediti još i dvojici radnika koji su zaduženi za taj sektor kako bi znali o promenama koje se opisuju unutar e-maila; U polje primaoca će biti upisan direktor dok će e-mailovi dvoje radnika biti upisani u CC polje kako bi svo troje znalo da su obavešteni o ovom e-mailu .

BCC ( Blind Carbon Copy – ” slepi ” duplikat )

Ukoliko se e-mail adresa primalaca upisuju u ovo polje, oni će primiti taj e – mail ali niko neće videti trag o tome kome je e-mail još bio poslat.
Izbegavajte ovo polje osim ako stvarno nije potrebno, niko ne voli da se poruke za koje pretpostavljaju da se izmenjuju između poznatih osoba prosleđuju i drugima bez njihovog znanja . Primer kada bi ovo bilo dopustivo je recimo kad se kupcu od strane prodaje potvrđuje porudžbina i odmah se šalje preko BCC polja na e-mail radnika u odeljenju pakovanja robe – kupac osim prodajnog predstavnika ne mora znati unutrašnju strukturu kompanije niti će imati potrebu da komunicira direktno s odeljenjem pakovanja robe .

Prilog (Attachment)

Pre nego što u e-mailu pošaljete prilog pogledajte da li isti dokument već postoji negde na internetu dostupan za preuzimanje. Ako se radi o većem priloženom dokumentu, to može prouzrokovati   punjenje primaočevog poštanskog sandučeta i dugotrajno čekanje na preuzimanje e-maila  sa prilozima,  pa će primalac taj e-mail verovatno i vrlo brzo obrisati kako bi ostavio mesta za nove poruke. Stoga je postavljanje linka na lokaciju na internetu gde je dokument iz priloga moguće preuzeti bolje rešenje jer će link trajno ostati unutar e-maila a primalac sam može odabrati ukoliko dokument želi preuzeti ili ne. Ukoliko se radi o nekom dokumentu koji je za internu upotrebu i kojega drugi ne bi smeli videti – razmislite još jednom o njegovom slanju preko e-maila; e-mail se uopšteno smatra nesigurnim sredstvom komunikacije i može se dogoditi da bude pročitan od strane druge osobe.

Ulepšavanje e-maila (HTML e-mail)

 

Potvrda prijema (Deliveri Receipt)

 

Opšte napomene

Budite kratki

Zbog količine e-maila kojeg prosečni e-mail korisnik dnevno prima (čak i zanemarujući spam poruke), najverovatnije neće pažljivo pročitati duge e-mailove. Ukoliko se ne uspete izraziti unutar par redova, čitalac će samo da preleti pogledom e-mail i ispustiti važnije stvari. Ako vam je potrebno više teksta za objašnjavanje, dobra ideja je na početku e-maila u par reči sažeti najosnovnije i kasnije opširnije sve opisati te će na ovaj način biti smanjena mogućnost nesporazuma.

Odgovarajte na vreme

Iako e-mail nije namenjen kao sredstvo za brzu komunikaciju, nemojte dopustiti da e-mailovi koji zahtevaju odgovor dugo čekaju – uopšteno je pravilo da bi odgovor trebalo da bude poslat u okviru 1-2 radna dana. Ukoliko niste u mogućnosti da u tako kratkom vremenu napišete odgovor, dovoljno je napisati kratku poruku da će odgovor stići kasnije kako bi osoba koja vam je poslala početni e-mail bila obaveštena da ste poruku primili i razumeli.

Pravopis

Kao što, verovatno, pazite i kod pisane komunikacije tako je i unutar e-maila potrebno poštovati pravopisna pravila – većina e-mail klijentskih aplikacija (Outlook, Thunderbird) će vam pomoći automatskom proverom pravopisa prilikom pisanja e-maila. Ako i ne koristite automatsku proveru pravopisa, neće vam biti problem da poštujete barem osnovna pravila – velika početna slova rečenica i imena te znakove interpunkcije, a tako će i e-mail biti čitljiviji. Pisanje teksta isključivo velikim slovima je takođe loše jer upućuje na ljutiti ton teksta.

Iako nije pravopisno tačno, donekle je dopustivo ispustiti dijakritik i zameniti ih sličnim slovima (npr. Č -> c, š -> s, đ -> dj) zbog tehničkih razloga – budući da sve e-mail klijentske aplikacije ne podržavaju ova slova, može se dogoditi da se kod čitaoca pretvore u upitnike ili druge znakove što otežava čitanje. Ukoliko priroda e-maila nije u potpunosti neformalne prirode, slengu i skraćenicama uobičajenim u elektronskoj komunikaciji (LOL, BTV i sl.) nije mesto u e-mailu jer, osim što ove reči ne postoje u srpskom jeziku, postoji opasnost da čitalac neće znati protumačiti smisao.

Citiranje ( Quote )

Uz odgovor na e – mail dobro je ostaviti citat e-maila pošiljaoca jer će na taj način odgovor, kada stigne do osobe koja vam je poslala prvobitni e-mail, imati više smisla jer će sadržati i pitanja na koja odgovarate. Većina e – mail klijentskih programa će ovo odraditi za vas prilikom sastavljanja odgovora na e-mail već pritiskom na “Odgovori ” ( Reply ) taster – citat će najčešće biti označen ” > ” znakom na početku reda što će primaocu biti dovoljna naznaka da razlikuje vaš odgovor od teksta koji mu je prethodio.

Odgovor možete pisati iznad ili ispod citata iako je prihvatljiviji oblik napisati odgovor direktno iznad te će primalac moći pročitati odgovor odmah bez preskakanja teksta prethodnog e-maila .Takođe, u slučaju da je u prethodnom e-mailu bilo više pitanja, dopustivo je citirati samo bitno ili pisati odgovore ispod citata svakog od pitanja kako bi bilo jasnije na šta se koji odgovor odnosi, ali u ovom slučaju pazite da odvojite svaki od ovakvih delova pitanja i odgovora u obliku pasusa kako bi primalac lakše mogao pratiti e – mail.

Vicevi i lančana pisma

 

Dodatne preporuke

 

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Internet

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

 

Internet

(INTERnational NETwork)

je međunarodna (globalna) računarska mreža,  “mreža nad mrežama” , “mreža svih mreža” koja pruža odgovarajuće usluge (servise).

Internet servisi

su: WWW, Elektronska pošta , file transfer, chat (IRC),  VoIP….

Računari koji pružaju usluge na Internetu se zovu serveri. Ove mašine obezbeđuju rad Internet servisa (Web, E-mail, ftp ..).  Mašine koji koriste ove usluge (servise)  se zovu klijenti.

Princip rada klijent-servera je:

  1. Zahtev za sadržajem upućuje klijent /CLIENT/.
  2. Odgovor na zahtev za sadržajem šalje server /SERVER/.

 

preuzeto sa sajta: http://www.znanje.org/

Protokoli

Da bi Internet funkcionisao potrebno je da postoje pravila za formatiranje, predaju i prijem podataka na njemu. Ta pravila se još zovu i komunikaciona pravila ili PROTOKOLI.

Neki od najćešće korišćenih protokola na Internetu su:

  • TCP/IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol, osnovni protokol Interneta,  zadužen za prenos i prijem podataka na Internetu).
    • Podaci i fajlovi koji se šalju preko Interneta se dele na manje celine – pakete.
    • Za podelu podatka na pakete  i ponovo povezivanja  paketa u celinu nakon prijema na odredišnom računaru zadužen je TCP, a za slanje i prijem paketa podataka na ispravnu destinaciju (adresu) odgovoran je IP deo protokola.
    • Svaki od ovih paketa  sadrži i:
      • adresu računara koji ga šalje
      • adresu računara kome se šalje
      • ime fajla i redni broj paketa
      • koliko paketa ukupno ima.

      Paketi putuju kroz Internet nezavisno jedan od drugog. Prvi koji dođe na odredište obaveštava o ostalim paketima koji treba da dođu. Istovremeno se aktivira merač vremena za koje treba svi paketi da stignu. Ako za predviđeno vreme ne stignu svi paketi, upućuje se zahtev za ponovnim slanjem izgubljenih paketa.

    • Bez obizira na razlog gubljenja paketa ponavalja se slanje samo izgubljenog paketa.
    • Po uspešno obavljenom prenosu šalje se poruka pošiljaocu o uspešnom prijemu.
    • Animacija  koja prikazuje putovanje paketa preuzeta sa znanje.org
  • HTTP (eng. HyperText Transfer Protocol, protokol za komunikaciju između web servera i web klijenta)
  • SMTP (engl. Simple Mail Transfer Protocol, predstavlja osnovni protokol za slanje elektronske pošte)
  • POP3 ( eng. Post Office Protocol version 3, je standardni mail protokol koji se koristi za primanje email poruka sa udaljenog servera na lokalnog email klijenta. POP3 Vam dozvoljava da kompletno preuzmete email poruke na Vaš lokalni kompjuter i čitate ih i kada ste offline.
  • FTP (eng. File Transfer Protocol,  protokol za prenos fajlova – datoteka).

 Adrese na Internetu

IP adrese

Svaki računar ili grupa računara povezana na Internet ima svoju IP (Internet Protocol) adresu koja je jedinstvena i koja se koristi za lociranje i identifikaciju pojedinačnih kompjutera. Postoje dva tipa IP adresa, dinamička i statička. Kao što samo ime kaže, statička IP adresa se ne menja. Sa druge strane dinamičke IP adrese se privremeno dodeljuju svaki put kada se vaš računar poveže na mrežu, iz skupa IP adresa predviđenih za tu svrhu.

IP adresa je jedinstveni skup brojeva koji određuju vaš računar tako da može da šalje i da prima podatke sa drugih računara. Trenutno, većina IP adresa se sastoji od četiri dekadna broja u intervalu od 0 do 255, razdvojenih tačkama, npr: 192.168.1.42 

U stvari, može se reći da je IP adresa sastavljena od četiri bajta, odvojenih tačkama.

Web adrese

Web strane na Internetu se označavaju simboličkim, Web adresama. Web adresa počinje sa www.

Prva stranica Web sajta ili HOME PAGE ima naziv index.htm. Pošto se podrazumeva da je ovo početna strana, nema potrebe da se navodi u adresi.

Za sve ostale stranice i fajlove se mora navesti ime fajla i razdvojiti se kosom crtom (/) od imena domena odnosno direktorijuma (foldera). 

URL (engl. Uniform Resource Locator) je Web adresa određenog resursa na Internetu. Resurs na koji pokazuje URL adresa može biti HTML dokument (web stranica), slika, ili bilo koja datoteka koja nalazi na određenom web serveru.

E-mail adresa

E-mail adresa sadrži dva dela obavezno razdvojena znakom @, ovaj znak se izgovara et. Prvi deo adrese je ime korisnika a drugi je ime domena (vlasnika E-mail servera)

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Uvod u mrežne računarske tehnologije. Pojam računarske mreže

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

 

Pojam računarske mreže

Računarska mreža je pojam koji se odnosi na računare i druge uređaje koji su međusobno povezani kablovima ili na drugi način, a u svrhu međusobne komunikacije i deljenja podataka.

U najjednostavnijem obliku, mrežu čine dva računara koja su povezana kablom, što im omogućava da zajednički koriste podatke.

Za svaku mrežu neophodno je:

  1. Najmanje dva računara
  2. Na svakom računaru mrežna kartica.  Ova kartica se često naziva i NIC (Network Interface Card), ili mrežni adapter.
  3. Medijum (posrednik) za komunikaciju (kablovi, vazduh…).
  4. Pasivna i aktivna mrežna oprema (habovi, svičevi, ruteri…).
  5. Operativni sistemi koji podržavaju rad sa mrežama.

Kablovi u računarskim mrežama

Kabl je medijum kroz koji se prenose informacije između mrežnih uređaja i računara. Postoji nekoliko tipova kablova koji se upotrebljavaju u mrežama. Izbor kabla je vezan za topologiju mreže, protokol i veličinu mreže.

-Koaksijalni kabl

Koaksijalni kabl se sastoji od jednog  bakarnog provodnika u  sredini, metalnog žičanog oklopa  oko njega i plastike koja ih razdvaja.

KoakskablKoakskonektorNajčešći konektor u upotrebi kod koaksijalnog kabla (veoma rasprostranjen i u video tehnici ) je BNC konektor. Za BNC kabl postoje i T adapteri, terminatori …

-UTP kablUtpkabl

Unshielded Twisted Pair- Neoklopljen kabl sa upletenim paricama koji obično srećemo  u računarskim mrežama je sastavljen od četiri para žica (parica) unutar gumenog omotača.

UTPkonektorRJStandardni konektor za UTP kabl nosi oznaku RJ-45. On liči na konektor RJ-11 koji se primenjuje kod telefona.
RJ-11 je pravljen za kablove koji imaju dva para žica.

 

-Fiber optički kabl

Optički kablovi predstavljaju veoma pouzdan i brz način prenosa podataka. Oni su sačinjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim staklenim omotačem. Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva zaštitne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost. Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i najčešće čine osnovu tzv. kičmu (backbone)
telekomunikacione mreže. Kada se pravi računarska mreža, obično se između spratova fibre-optickablpolaže optički kabl (vertikalni razvod) zbog velikih rastojanja i većeg propusnog opsega. Kod polaganja ovog kabla potrebno je poštovati pravila o njegovom savijanju jer isuviše veliki ugao savijanja može sprečiti prostiranje svetlosti.

Postoje različiti tipovi konektora koji se montiraju na optičke kablove. Neki često korišćeni konektori nose oznake kao što su

ST: 39229-2503459ili  SC:sc-standard-simplex-combined

Aktivna mrežna oprema

-HUB

Hub spada u kategoriju zastarelih  uređaja koji ima vrlo jednostavnu ulogu a to je dasve što stigne od podataka na jedan od njegovih konektora (portova) prosledi svima

Loše karakteristike ovih uređaja su mala brzina (10Mbps) i podložnost koliziji podataka.

-SWITCH

Switch je uređaj čija je uloga da regulišu saobraćaj na mreži. Svi  računari se vezuju na switch, a može se vezati i switch na switch kao vid proširenja mreže. Razlika u odnosu na Hub, iako isto izgledaju, jeste da switch vodi računa o tome koji podatak kom računaru ili mrežnom uređaju prosleđuje. Switch je u stanju da razlikuje (indentifikuje) uređaje koji su povezani na njega.

-ROUTER

Router ili mrežni usmerivač  je računarski uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju – rutu kojom  taj paket treba da prođe.

-MODEM

Modem je uređaj koji se koristi za slanje i primanje digitalnih podataka preko telefonske linije ili preko linije kablovske televizije.  Reč modem potiče od kombinacije reči modulator (jer modem modulira digitalni signal kako bi ga učinio kompatibilnim sa telefonskom ili kablovskom linijom) i demodulator (jer se primljeni signal demodulira kako bi se preveo u digitalni format, razumljiv kompjuteru).

-ACCESS POINT

 

Access Point je uređaj koji omogućava  spajanje na bežičnu  WiFi mrežu.

home-wireless-network-design-computer-and-networks-wireless-router-home-area-network-diagram-1-768x705

Podela mreža

1. Računarske mreže su, prema svojoj veličini i funkcijama koje imaju, svrstane u dve osnovne grupe:

  • Lokalna računarska mreža (Local Area Network, LAN)
  • Regionalna računarska mreža (Wide Area Network, WAN)

2. Po hijerarhiji (važnosti)

  • peer to peer (isti s istim) ili mreže računara istog prioriteta
  • client- server ili mreže sa centralizovanim podacima na serveru koje koriste ostali klijenti na mreži

3. Po topologiji (prostornom rasporedu)

  • Magistrala
  • Zvezda
  • Prsten

magistrala

Topologija magistrale. Bila je u upotrebi kada i koaksijalni kablovi za prenos podataka. Sada se koristi jedino u situacijama kada je moguće sprovesti samo jedan kabl kroz instituciju.

ZvezdaH

Topologija “zvezda” sa HUBom

ZvezdaS

Topologije “zvezda” sa SWITCHem

Prsten

Topologija prstena i njena TokenRing implementacija. Mreži se obraća samo računar koji poseduje fiktivni žeton (engl. token)

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Stringovi

Posted by Ljiljana Stojanovic na 22. februar 2016.

STRINGOVI

Dugi string (long string)

 

Tip podataka deklarisan kao dugi string (long string) dinamički rezerviše memoriju za dati objekat. Dužina dugog stringa je ograničena samo veličinom slobodne memorije. Object Pascal rezerviše, odnosno oslobađa memoriju u zavisnosti od potreba stringa. Dugi stringovi su veoma fleksibilni ali ponekad i sporiji u odnosu na kratke stringove, naročito kada se sa njima intenzivno manipuliše. Razlog leži u dinamičkom rezervisanju mesta u memoriji za duge stringove i njihovoj izmeni sadržaja. Sve dok brzina izvršavanja operacija nije bitna, trebalo bi da se držite korišćenja dugih stringova u aplikacijama. Da biste deklarisali dugi string koristite ključnu reč string bez navođenja parametara dužine:

var

S : string; {Dugi niz dinamicki dodeljen}

 

Pošto su stringovi dinamički raspoređeni, možete ih menjati po želji, a da istovremeno ne brinete šta se u pozadini događa. Korišćenje dugih stringova je veoma jednostavno pošto ne morate da brinete o rezervisanju prostora za string, odnosno da li ćete prekoračiti dozvoljenu dužinu. Sve je manje više automatizovano.

Dugi stringovi za razliku od kratkih stringova nemaju element 0. Pokušaji pristupa nultom elementu kod dugih stringova kao rezultat daje grešku prevodioca. Umesto toga dužinu dugog stringa možete dobiti korišćenjem funkcije Length, odnosno dužinu možete dodeliti procedurom SetLength.

Više o stringovima…

Funkcije za rad sa stringovima:

  1. Length(s)-izračunava broj simbola stringa s
  2. SetLength(s,n)-postavlja dužinu stringa s na n
  3. Pos(s1,s2)-određuje poziciju prvog pojavljivanja stringa s1 u stringu s2
  4. Copy(s,p,n)– izdvaja iz stringa s podstring dužine n simbola počev od pozicije p.
  5. Delete(s,p,n)– ukljanja n simbola u stringu s počev od pozicije p
  6. Insert(s1,s2,p)-umeće string s1 u strings2 počev od pozicije p
  7. AnsiLowerCase(s), AnsiUpperCase(s)– u stringu s pretvaraju sva slova u mala odnosno velika.

 

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Ostali uredjaji

Posted by Ljiljana Stojanovic na 22. oktobar 2015.

Ostali uređaji

Skeneri su uređaji koji prenose sliku u računar u obliku rastera (bitmapa). Pojavljuju se u različitim oblicima: kao ručni, automatski ili kao skeneri velikog formata. Skener prelazi postepeno preko slike. Iz svetlosnog izvora emituje svetlost koja se reflektuje od slike i prima optičkim delom uređaja koji registruje intezitet i boju odgovarajućeg piksela na slici.

Ploteri su specijalizovani uređaji za crtanje kvalitetnijih crteža i/ili crteža većih dimenzija. Prema načinu rada, ploteri se mogu podeliti na vektorske i rasterske. Vektorski ploteri su ploteri sa perima, a rasterski su fotoploteri, elektrostatički i termalni.

Digitajzeri i grafički tableti su u suštini isti uređaji, razlika je jedino u veličini. Koriste se za unošenje podataka (koordinata) sa crteža. Pored toga, mogu da se koriste i za zadavanje komandi u nekim programima pokazivanjem na komande iz menija koji se postavi na grafički tablet.

ploter i digitajzer

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Izlazne jedinice

Posted by Ljiljana Stojanovic na 22. oktobar 2015.

Izlazne jedinice

Monitor je važan deo PC računara jer se preko njega vrši komunikacija korisnika sa računarom. On daje na uvid korisniku šta računar radi. Kada korisnik unosi podatke, oni se prikazuju na ekranu. Isto tako, rezultati rada računara, kao i eventualne programske poruke prikazuju se na monitoru.

Monitori se mogu klasifikovati prema korišćenoj tehnologiji na:

  • CRT (Cathode Ray Tube) – monitori sa katodnom cevi. Kod njih slika nastaje udarom elektronskog mlaza u fosforescentni zaslon ekrana tako da tačka koja je udarena zasvetli. Brzim kretanjem elektronskog mlaza i čestim obnavljanjem njegovog prelaza preko ekrana dobija se slika.
  • LCD (Liquid Crystal Display) – monitori se tečnim kristalom. Tečni kristal je želatinozna masa, koja je smeštena između prozirnih elektroda. Pod delovanjem upravljačkog napona na elektrode, čestice kristala se orijentišu u određenom smeru propuštajući samo određeni deo svetlosnog spektra. Propuštanjem željenog dela spektra i blokiranjem neželjenog određuje se intenzitet i boja svetlosnog elementa (piksela).
  • LED (Light Emitting Diode) – monitori sa svetlosnim diodama. Diode su poređane u obliku mreže (svaka dioda je jedan piksel). U zavisnosti od primljenog signala, svaka dioda zasvetli odgovarajućim intezitetom svetla čime se formira slika na ekranu.
  • GPD (Gas Plasma Display) – monitori sa gasnom plazmom. Sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom, poslaganih u mrežu između dve staklene ploče.

monitor

Takođe, monitori se dele na:

  • monohromatske monitore (cela površina ekrana je u jednoj boji, a slova, crteži ili slike u različitim intezitetima druge boje) i
  • monitore u boji – kolor monitore (svaki piksel se sastoji iz tri osnovna piksela boja RGB. Kombinacijom inteziteta i nijansi tri piksela boja dobija se boja koja odgovara toj kombinaciji osnovnih boja. Broj boja koje se mogu prikazati zavise od grfičke kartice).

Monitori se razlikuju i po njihovoj veličini, koja se meri, kao i kod televizijskih prijemnika, dijagonalom ekrana (ova veličina se izražava u inčima 1“ = 2,56cm): 15“, 17“, 19“, 21“, 22“…

Štampači (printeri) su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i grafičkih dokumenata. Zasnovani su na tri osnovne tehnologije i dele se na:

  • matrične,
  • laserske, i
  • štampače sa mlaznicama (ink-jet).

Matrični štampači su najstariji. Rade na istom principu kao i pisaće mašine. Glava štampača udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu udarca. Glava za štampanje sastoji se od udarnih iglica (pin) koje su tako složene da mogu nacrtati bilo koji znak pomeranjem glave nalevo ili nadesno. Postoje tri vrste glava za matrične štampače sa: 9, 18 i 24 iglice. Pošto je veličina svakog znaka određena, jasno je da veći broj iglica daje kvalitetniji otisak. Brzina štampanja ovih štampača izražava se u broju znakova u sekundi (cps – characters per second) i zavisi kako od štampača, tako i od kvaliteta otiska koji se želi dobiti. Prednosti ovih štampača su relativna jednostavnost, niska cena štampača i potrošnog materijala. Nedostaci su mala brzina štampanja, bučnost, a karakter grafike ograničen je na nivo informativnog. Padom cena laserskih i štampača sa mlaznicama skoro su potpuno potisnuti iz upotrebe.

matricni

Laserski štampači imaju izvor laserskih zraka koji menja intezitet u zavisnosti od dobijenog signala. Laserski zrak se odbija od obrtnog ogledala i osvetljava fotosenzitivni valjak koji je pokriven jednakim nabojem. Kada je valjak izložen laserskom zraku, naboj na valjku se menja, što deluje na toner. Toner se prenosi na papir i tako nastaje slika. Način rada ovih štampača sličan je radu mašina za fotokopiranje. Brzina štampanja izražava se brojem strana u minutu (najčešće 12 do 16). Prednosti su najveća brzina štampanja, dobra rezolucija i najbolji kontrast. Ovi štampači pored teksta omogućavaju i kvalitetno štampanje crteža i slika. Za štampanje u boji koriste se posebni laserski kolor štampači.

laserski

Štampači sa mlaznicama rade slično matričnim, samo što nemaju traku, a umesto glave za štampanje imaju cevčice kroz koje pod pritiskom izbacuje zagrejano mastilo. Prilikom dodira sa papirom, mastilo se hladi i stvrdnjava. Broj mlaznica određuje kvalitet otiska. Tipičan štampač ima 48 mlaznica. Prednosti ovih štampača su velika rezolucija, dobar kontrast, tišina pri radu, brzina veća od matričnih, ali manja od laserskih, znatno bolji izgled grafike i relativno niska cena samog štampača i mogućnost štampanja u boji.

All in one uređaji su kombinacija skenera, uređaja za kopiranje i štampača u jednom uređaju. Mogu biti manji za kućne primene i male kancelarije i veliki za poslovne primene.

samlaznicama

 

 

 

 

 

laserski

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Ulazne jedinice

Posted by Ljiljana Stojanovic na 22. oktobar 2015.

 

Ulazne jedinice

Ulazni uređaji su svi oni uređaji (tastatura, miš, trekbol, tačped, džojstik, grafička tabla, skener, mikrofon, kamera, fotoaparat itd.) koji omogućuju unos podataka ili programa iz okoline u računar. Podaci mogu biti zvuk, slika, pokret, temperatura, gotovo uvek su u obliku nepogodnom za direktan unos u računar. Te podatke treba odgovarajućim konvertorima i sklopovima pretvoriti u električne signale prihvatljive računaru.

Tastatura je primarni uređaj za unošenje podataka u računar. Broj tastera zavisi od vrste i namene tastature (84-101). Osnovne grupe tastera su: alfanumerički, numerički, za pomeranje kursora, funkcionalni i kontrolni tasteri (Esc, Ctrl, Shift, Tab). Kod pojedinih modela postoje dodatne grupe tastera koji se koriste za uobičajene zadatke karakteristične za operativni sistem kome je namenjena tastatura (zoom fotografija, upravljanje multimedijalnim sadržajem).

Miš je uređaj za pokazivanje i izbor objekata na ekranu. Sa donje strane se nalazi mehanizam za registrovanje pomaka po radnoj površini. Nekada je mehanizam bio mehaničko – elektronski, dok se u današnje vreme zasniva na optici (LED ili laserski) i ne sadrži pokretne delove. Sa gornje strane se nalaze komandni tasteri. Njihov broj se povećavao u skladu sa zahtevima i mogućnostima operativnog sistema koji je korišćen. Nekada je to bio samo jedan, dok je danas minimum tri (dva plus točkić sa funkcijom tastera).

tastatura

 

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

 
Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Blogdan

Ovde nerealne stvari i nerealni ljudi dobijaju realan oblik. I obratno.

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.