ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Zadaci,elementarni-linijska struktura

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembar 2016.

Linijska struktura

  1. NAIP koji će ispisati tvoje ime, prezime i adresu.
  2. NAIP koji će učitati ceo broj i ispisati njegov kvadrat i koren na 3 decimale.
  3. NAIP koji će učitati dva realna broja i ispisati rezultate svih računskih operacija.
  4. Učitati realan broj i ispisati odvojeno ceo i realan deo tog broja.
  5. Unose se dva cela broja x i y. Ispisati ostatak pri deljenju broja x sa brojem y.
  6. Dati su broj sati, cena sata i porez u procentima. NAIP koji izračunava bruto i neto zaradu. (Bruto zarada se dobija kada se pomnoži broj sati i cena sata a neto kada se od bruto zarade oduzme iznos poreza)
  7. Date su zaključne ocene ujednog učenika iz Engleskog jezika za sve 4  NAIP koji izračunava prosečnu ocenu iz En. jez. za sve 4 godine.
  8. Data su 4 broja. NAIP koji izračunava koren aritmetičke sredine njihovih apsoltnih vrednosti.
  9. Date su koordinate dve tačke u ravni. NAIP koji izračunava rastojanje između njih.
  10. Data je površina jednakostraničnog trougla. NAIP koji će izračunati obin kruga opisanog oko trougla.
  11. NAIP kojim se vrši pretvaranje galona u litre ako se zna da je 1 galon=4,54 litara.
  12. NAIP koji za dat otpor i napon računa vrednost struje.
  13. Dati su broj sati, cena sata i porez u procentima. NAIP koji izračunava bruto i neto zaradu. (Bruto zarada se dobija kada se pomnoži broj sati i cena sata a neto kada se od bruto zarade oduzme iznos poreza)
  14. Data su 4 broja. NAIP koji izračunava koren aritmetičke sredine njihovih apsoltnih vrednosti.
  15. Date su koordinate dve tačke u ravni. NAIP koji izračunava rastojanje između njih.
  16. Data je površina jednakostraničnog trougla. NAIP koji će izračunati obin kruga opisanog oko trougla.
  17. NAIP kojim se vrši pretvaranje galona u litre ako se zna da je 1 galon=4,54 litara.
  18. NAIP koji za dat otpor i napon računa vrednost struje.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Linijske strukture

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembar 2016.

LINIJSKE STRUKTURE

Kod proste linijske algoritamske strukture naredbe se izvršavaju jedna iza druge onim redom kako su napisane, bez grananja, ponavljanja itd.

Primer1. Napisati algoritam i program koji će sabrati 2 uneta broja.

Plan:

Ulazne (poznate vrednosti) – 2 broja npr. a,b.

Obrazac za računanje:     c=a+b

Izlazna vrednost: c

Program sabiranje;

VAR a,b,c:integer;

BEGIN

writeln(‘sabiranje’);

writeln(‘unesi dva broja’);

readln(a,b);

c:=a+b;

writeln(‘c=’,c);

END.

 

Primer2. Napisati algoritam i program koji će izračunati prosečnu ocenu ako se  unose  ocene sa pismenog zadatka, kontrolne vežbe i usmenog odgovora iz matematike

Program prosek;

VAR pz,kv,uo:integer;

BEGIN

writeln(‘prosečna ocena iz matematike’);

writeln(‘unesi ocenu sa pismenog zadatka’);

readln(pz);

writeln(‘unesi ocenu sa kontrolne vezbe’);

readln(kv);

writeln(‘unesi ocenu sa usmenog odgovora’);

readln(uo);

po:=(pz+kv+uo)/3

writeln(‘po=’,po);

END.

 

Možete primetiti da je struktura algoritma u oba primera ista. Suština je da u problemu uočite ulazne (poznate) vrednosti,  obrazac za izračunavanje i izlazne vrednosti.

Primer3. Data je površina pravougaonika i stranica a.  Izračunati obim i dijagonalu.

U ovom primeru, pre izračunavanja izlaznih vrednosti potrebno je izračunati  stranicu b koja nam je potrebna za izračunavanje  dijagonale i obima pravougaonika.

Program pravougaonik;

VAR      p,a,o:integer;   d:real;

BEGIN

writeln(‘pravougaonik ’);

writeln(‘Unesi površinu i stranicu a’);

readln(p,a);

b:=p/a;

O:=2*a+2*b;

d:=sqrt(sqr(a)+sqr(b));

writeln(‘O=’,O);

writeln(‘d=’,d:5:2);

end.

Očigledno je da je  redosled izvršavanja operacija  bitan. Stranica b mora da se izračuna pre obima i dijagonale jer se koristi za njihovo izračunavanje.

Pascal ne pravi  razliku između malih i velikih slova tako da nije greška to što u deklaraciji stoji malo  slovo o a u opisu algoritma veliko.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Pascal

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembar 2016.

PROGRAMSKI JEZIK PASCAL

Programski jezik Pascalje viši programski jezik kojeg je kreirao  švajcarski matematičar Niklaus Wirth. Sređena  verzija  Pascala  predstavljena  je 1974. godine u knjizi Jensen, K&Wirth N:”Pascal user manual and report“, Springer – Verlag, New York,1974.

Pascal je  nastao kao programski jezik za učenje principa programiranja.

Firma Borland je proizvela seriju Turbo Pascal  proizvoda koji su poslužili kao osnova za razvoj objektno orijentisanog programskog jezika za projektovanje aplikacija  pod nazivom Delphi.

Simboli  pascal-a

SLOVA

engleski alfabet: A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, R, S, T, U, V, W, X, Y, Z, a, b, c, d, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, t, u, v, w, x, y, z,

CIFRE: 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

SPECIJALNI ZNACI: + – * / = < > [ ] . , ; : ^ ( ) ‘ { } znak za prazninu, znak za enter, znak za tabulaciju, itd.

REZERVISANE REČI

and, array, begin, case, const, div, downtt, do, else, end, file, for, function, goto, if, in, label, mod, nil, not, of, or, procedure, program, record, repeat, set, then, to, type, until, var, while, with.

Rezervisane reči imaju uvek isto značenje.

IMENA ILI IDENTIFIKATORI

Imena ili identifikatori se koriste za označavanje osnovnih objekata jezika: promenjivih, konstanti, tipova, funkcija i procedura.

Ime u Pascal-u može biti sastavljeno samo od brojeva i slova. PRVI ZNAK MORA BITI SLOVO.. Za ime se ne sme koristiti znak za prazninu koja može biti zamenjena podvučenom crtom. Ne sme da se koriste rezervisane reči, ni standardna imena koja se koriste za označavanje standardnih funkcija (abs, sin, cos, sqr, trunc…) i za standardnih  tipova podataka (integer, real, string…).

Primeri:

ispravno: x ,  x1,  broj,   broj_prvi,   br3333

neispravno: 3b,    broj-1,   real,     array,     x+y

BROJEVI

U Pascal-u se koristi dekadni zapis za predstavljanje brojeva koji mogu biti celi i realni. Kod pozitivnog broja se može izostaviti znak +.

Celi brojevi: niz cifara ispred kojeg može da stoji znak + ili -. Npr +2,3,-456…

Realni brojevi: kod predstavljanja realnog broja može da se koristi zapis sa fiksnom decimalnom tačkom ili sa pokretnom decimalnom tačkom.

Fiksna decimalna tačka: 4.23, -0.234, 0.7

Realni brojevi sa fiksnom tačkomse sastoje od celog dela, razlomljenog dela (decimale) i tačke koja ih razdvaja. Zapis ne sme da počinje i da se završava decimalnom tačkom.

Pokretna decimalna tačka: 1.5E9      3.5E-6 -0.5E4

Simbol E se čita “pomnožiti sa 10 na”, a  koji je stepen u pitanju predstavlja broj  iza E. Npr. E2 znači 102,  E-2 znači 10-2 i sl. Ovaj zapis se koristi za vrlo male ili vrlo velike brojeve.

Primeri:

2.3E5 2.3*105=230000   23E4
0.2E-4 0.2*10-4 =0.00002     2E-5
123.55E6 123.55*106 =123550000    1.2355E8
0.5E-10 0.5*10-10 =0.00000000005     5E-11
-1.6E2 -160

SEPARATOR

Separator ima ulogu da pokaže gde je kraj jedne naredbe i početak sledeće. Ulogu separatora u Pascal-u ima ;

KOMENTAR

Komentar se piše radi bolje razumljivosti programa. Može se pisati bilo gde u programu i ni na koji način ne utiče na tok programa. Komentar se piše u velikim zagradama { , } ili (* , *).

APSTRAKCIJE PODATAKA I PROSTI TIPOVI PODATAKA

Pod tipom podataka se podrazumeva  skup vrednosti koje može dobti neka promenljiva  i skup operacija  dozvoljenih  nad datom promenljivom. Svaka promenljiva se definiše tipom.

Tipovi podataka mogu biti

  • Prosti (skalarni ili standardni) : celobrojni (integer), realni (real), logički (boolean) i znakovni (char)
  • Složeni (strukturirani)

Prosti tipovi se ne mogu razlagati na elementarnije tipove i predstavljaju osnovu za građenje složenih tipova.

Celobrojni tip podataka (integer)

Celobrojni tip je podskup skupa celih brojeva.

Skup celih brojeva je skup koji obuhvata sve prirodne brojeve, nulu (0), kao sve negativne brojeve (prirodni brojevi sa predznakom -). Celi brojevi ne smeju imati decimalni nastavak. Svii prirodni brojevi se nazivaju pozitivni celi brojevi, 0 je neutralan broj, a brojevi manji od 0 se zovu negativni celii brojevi. Negativni brojevi imaju ispred predznak minus (-) i oni su manji od 0. Pozitivni brojevi imaju predznak plus(+), koji se ne piše i oni su uvijek veći od 0.

Operacije:

1) sabiranje (+)

2) oduzimanje (-)

3) množenje (*)

4) DIV (celobrojno deljenje)

5) MOD (ostatak celobrojnog deljenja)

Funkcije:

Sqr(x)  – kvadrat broja x

Abs(x) – apsolutna vrednost

Succ(x)-sledbenik broja x

pred(x) –predhodnik broja x

Relacije:

=, <, >,<= (manje ili jednako), >= (veće lili jednako), <> (različito)

Realni tip podataka (real)

Podskup skupa realnih brojeva.

Operacije nad realnim operandima koje daju relan rezultat:

  1. Množenje (*)
  2. Deljenje( /)
  3. Sabiranje (+)
  4. Oduzimanje (-)

U ovim operacijama jedan operand može biti ceo broj. Ako je izraz sastavljen od celobrojnih i realnih vrednosti, rezultat je realan broj.

Funkcije

  • koje daju realne vrednosti:
    • Abs(x)
    • sqr(x)
    • sin(x)
    • cos(x)
    • arctan(x)
    • ln(x)
    • exp(x)
    • sqrt(x)
    • Frac(x) vraća razljomeni deo x;  frac(1.23)=0.23
  • koje daju celobrojne vrednosti:
    • Trunc(x) -izdvaja celobrojni deo realnog broja

trunc(3.236)=3    trunc(-1.15)=-1

    • Round(x)- matematičko zaokruživanje

round(4.678)=5    round(-5.35)=-5

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Algoritam

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembar 2016.

Algoritmi

Algoritam je konačan uređen niz precizno formulisanih pravila  kojima se rešava jedan problem  ili čitava klasa problema.

Algoritam može biti napisan na jeziku ljudske komunikacije, ali može nastati problem kod složenijih problema gde bi takav algoritam postao težak za tumačenje.

Teško tumačenje složenih tekstualnih algoritama dovelo je do grafičkog prikaza algoritma. U tu svrhu koristi se niz grafičkih simbola za pojedine algoritamske  korake.

Algoritamske strukture:

  • Linijski algoritmi su oni kod kojih se naredbe  izvršavaju sekvencijalno jedna za drugom.
  • Razgranati algoritmi su oni kod kojih se u zavisnosti  od ispunjenosti  uslova program  nastavlja jednom od dve grane
  • Ciklični algoritmi sadrže niz instrukcija koje se ponavljaju više  puta.

 

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Objektno orijentisano programiranje (OOP) U DELPHI-ju

Posted by Ljiljana Stojanovic na 4. septembar 2016.

Uvod u OOP

 

Delphi kao jezik višeg nivoa je napredovao od strukturalnog – proceduralnog jezika ka jeziku koji koristi sve prednosti OOP-a. U principu OOP je programiranje kod koga se radi sa objektima i klasama. Klase su apstraktna reprezentacija objekata iz realnog života (čovek, auto, drvo, pas,itd.) ili softverskih objekata (prozori u Windows-u, događaji, itd.). Klase prestavljaju programersku kopiju nekog realnog ili softverskog objekta. Objekti klasa su instance tih klasa, odnosno validne kopije klasa.

Realan objekat: AUTO

osobine: boja, tip;

ponašanje: ubrzanje, kočenje;

 

 

Klasa TAuto;    Objekat: Auto

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Broj deljivih sa tri

Posted by Ljiljana Stojanovic na 21. mart 2016.

Zadatak:Kreirati niz celih brojeva. Niz prikazati u ListBox komponenti. Prebrojati koliko ima clanova koji su deljivi sa tri. Rezultat prikazati u Edit komponenti.

broj deljivih

var a:array[1..30] of integer;
i,n:integer;
Form1: TForm1;

implementation

{$R *.dfm}

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);
begin
i:=StrToInt(Edit1.Text);
a[i]:=  StrToInt(Edit2.Text);
ListBox1.Items.Add(‘a[‘+intToStr(i)+’]=’+IntToStr(a[i])) ;
Edit1.Text:=IntToStr(i+1);
Edit2.Text:=’ ‘;
Edit2.SetFocus;

end;

procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);
var k:integer;
begin
n:=ListBox1.Count;
k:=0;
for i:=1 to n do
if a[i] mod 3=0 then k:=k+1;
Edit3.Text:=IntToStr(k);
end;

end.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Nizovi brojeva

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

Zadatak:  Kreirati niz celih brojeva. Niz prikazati u ListBox komponenti. Klikom na dugme „dodaj“ kreiati i prikazati jedan po jedan član niza.

Izračunati:

a)sumu svih članova

b)sumu parnih članova niza

c)najveći član u nizu

 

niz-suma

var   a:array[1..30] of integer;
i,n:integer;
Form1: TForm1;

implementation

{$R *.dfm}

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);

begin
i:=StrToInt(Edit1.Text);
a[i]:= StrToInt(Edit2.Text);
ListBox1.Items.Add(‘a[‘+IntToStr(i)+’]=’+IntToStr(a[i])  );
Edit1.Text:=  IntToStr(i+1);
Edit2.Text:=’ ‘;
Edit2.SetFocus;

end;

procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);
var s:integer;
begin
n:=ListBox1.Count;
s:=0;
for i:=1 to n do
s:=s+a[i];
edit3.Text:=IntToStr(s);

end;

procedure TForm1.Button3Click(Sender: TObject);
var sp:integer;
begin
n:=ListBox1.Count;
sp:=0;
for i:=1 to n do
if a[i]mod 2=0 then  sp:=sp+a[i];
Edit4.Text:=IntToStr(sp);

end;

procedure TForm1.Button4Click(Sender: TObject);
var max:integer;
begin
n:=ListBox1.Count;
max:=a[1];
for i:=2 to n do
if a[i]>max then max:=a[i];
Edit5.Text:=IntToStr(max);

end;

end.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

WWW

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

WWW je skup web strana u elektronskom obliku. Web strane su hipermedijalni dokumenti smešteni na kompjuterima koji se zovu web serveri a nalaze se na raznim mestima širom sveta. One mogu da sadrže tekst, slike, video klipove, animacije, zvuk a mogu da budu interaktivne u smislu da na njima možete da ukucate i ostavite neke svoje podatke. Svaka strana ima jednoznačnu adresu koja se zove URL (Uniform Resource Locator), koja određuje njenu lokaciju na serveru.

Pojmovi:

Web strane  su elektronski dokumenti koji su pisani u kompjuterskom jeziku koji se zove HTML (Hypertext Markup Language).

Hipertekst (Hipertext) – Koncept na kojem se temelji WWW mrežni informacioni servis – tekst sa hiperlinkovima.

Hipermedija – (HiperMedia) – Hipertekst dokument koji osim teksta može da sadrži grafiku, video ili zvučni zapis.

Websajt (website) je jedna ili više web strana posvećenih jednoj istoj tematici, na primer jednoj osobi, poslu, organizaciji ili temi…

Prva strana se zove home page, koja ustvari predstavlja sadržaj sajta.

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Elektronska pošta

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

Elektronska pošta

Slično kao što postoje pravila pisanja pisama i ostale poslovne i privatne prepiske, postoje i osnovna pravila za pisanje e-maila kojih bi se trebalo pridržavati. Iako je većina ovih pravila logična, iznenađujući je broj korisnika e-maila koji ih ignorišu.

Korisni linkovi : Osnove pisanja elektronske pošte – Microsoft,  Netiquette Guidelines, Pravila ponašanja i komunikacije na internetu

Osnove pisanja elektronske pošte

Tema (Subject)

Temu poruke (subject) će, uz e-mail adresu pošiljaoca, primaoc prvu pročitati i na osnovu nje oceniti hoće li dalje da čita ceo e-mail.

Pošiljalac (From)

 

Primalac ( To )

 

CC ( Carbon Copy – duplikat )

Polje koje mnogi ignorišu zato što ne znaju njegovu namenu – reč je o polju u koje se upisuju adrese ljudi koji će primiti duplikat e-maila, ali tako da primaoc dobija informaciju o osobama koje će taj e-mail primiti kao kopiju. Na primer: e-mail namenjen direktoru jednog odeljenja unutar kompanije je potrebno proslediti još i dvojici radnika koji su zaduženi za taj sektor kako bi znali o promenama koje se opisuju unutar e-maila; U polje primaoca će biti upisan direktor dok će e-mailovi dvoje radnika biti upisani u CC polje kako bi svo troje znalo da su obavešteni o ovom e-mailu .

BCC ( Blind Carbon Copy – ” slepi ” duplikat )

Ukoliko se e-mail adresa primalaca upisuju u ovo polje, oni će primiti taj e – mail ali niko neće videti trag o tome kome je e-mail još bio poslat.
Izbegavajte ovo polje osim ako stvarno nije potrebno, niko ne voli da se poruke za koje pretpostavljaju da se izmenjuju između poznatih osoba prosleđuju i drugima bez njihovog znanja . Primer kada bi ovo bilo dopustivo je recimo kad se kupcu od strane prodaje potvrđuje porudžbina i odmah se šalje preko BCC polja na e-mail radnika u odeljenju pakovanja robe – kupac osim prodajnog predstavnika ne mora znati unutrašnju strukturu kompanije niti će imati potrebu da komunicira direktno s odeljenjem pakovanja robe .

Prilog (Attachment)

Pre nego što u e-mailu pošaljete prilog pogledajte da li isti dokument već postoji negde na internetu dostupan za preuzimanje. Ako se radi o većem priloženom dokumentu, to može prouzrokovati   punjenje primaočevog poštanskog sandučeta i dugotrajno čekanje na preuzimanje e-maila  sa prilozima,  pa će primalac taj e-mail verovatno i vrlo brzo obrisati kako bi ostavio mesta za nove poruke. Stoga je postavljanje linka na lokaciju na internetu gde je dokument iz priloga moguće preuzeti bolje rešenje jer će link trajno ostati unutar e-maila a primalac sam može odabrati ukoliko dokument želi preuzeti ili ne. Ukoliko se radi o nekom dokumentu koji je za internu upotrebu i kojega drugi ne bi smeli videti – razmislite još jednom o njegovom slanju preko e-maila; e-mail se uopšteno smatra nesigurnim sredstvom komunikacije i može se dogoditi da bude pročitan od strane druge osobe.

Ulepšavanje e-maila (HTML e-mail)

 

Potvrda prijema (Deliveri Receipt)

 

Opšte napomene

Budite kratki

Zbog količine e-maila kojeg prosečni e-mail korisnik dnevno prima (čak i zanemarujući spam poruke), najverovatnije neće pažljivo pročitati duge e-mailove. Ukoliko se ne uspete izraziti unutar par redova, čitalac će samo da preleti pogledom e-mail i ispustiti važnije stvari. Ako vam je potrebno više teksta za objašnjavanje, dobra ideja je na početku e-maila u par reči sažeti najosnovnije i kasnije opširnije sve opisati te će na ovaj način biti smanjena mogućnost nesporazuma.

Odgovarajte na vreme

Iako e-mail nije namenjen kao sredstvo za brzu komunikaciju, nemojte dopustiti da e-mailovi koji zahtevaju odgovor dugo čekaju – uopšteno je pravilo da bi odgovor trebalo da bude poslat u okviru 1-2 radna dana. Ukoliko niste u mogućnosti da u tako kratkom vremenu napišete odgovor, dovoljno je napisati kratku poruku da će odgovor stići kasnije kako bi osoba koja vam je poslala početni e-mail bila obaveštena da ste poruku primili i razumeli.

Pravopis

Kao što, verovatno, pazite i kod pisane komunikacije tako je i unutar e-maila potrebno poštovati pravopisna pravila – većina e-mail klijentskih aplikacija (Outlook, Thunderbird) će vam pomoći automatskom proverom pravopisa prilikom pisanja e-maila. Ako i ne koristite automatsku proveru pravopisa, neće vam biti problem da poštujete barem osnovna pravila – velika početna slova rečenica i imena te znakove interpunkcije, a tako će i e-mail biti čitljiviji. Pisanje teksta isključivo velikim slovima je takođe loše jer upućuje na ljutiti ton teksta.

Iako nije pravopisno tačno, donekle je dopustivo ispustiti dijakritik i zameniti ih sličnim slovima (npr. Č -> c, š -> s, đ -> dj) zbog tehničkih razloga – budući da sve e-mail klijentske aplikacije ne podržavaju ova slova, može se dogoditi da se kod čitaoca pretvore u upitnike ili druge znakove što otežava čitanje. Ukoliko priroda e-maila nije u potpunosti neformalne prirode, slengu i skraćenicama uobičajenim u elektronskoj komunikaciji (LOL, BTV i sl.) nije mesto u e-mailu jer, osim što ove reči ne postoje u srpskom jeziku, postoji opasnost da čitalac neće znati protumačiti smisao.

Citiranje ( Quote )

Uz odgovor na e – mail dobro je ostaviti citat e-maila pošiljaoca jer će na taj način odgovor, kada stigne do osobe koja vam je poslala prvobitni e-mail, imati više smisla jer će sadržati i pitanja na koja odgovarate. Većina e – mail klijentskih programa će ovo odraditi za vas prilikom sastavljanja odgovora na e-mail već pritiskom na “Odgovori ” ( Reply ) taster – citat će najčešće biti označen ” > ” znakom na početku reda što će primaocu biti dovoljna naznaka da razlikuje vaš odgovor od teksta koji mu je prethodio.

Odgovor možete pisati iznad ili ispod citata iako je prihvatljiviji oblik napisati odgovor direktno iznad te će primalac moći pročitati odgovor odmah bez preskakanja teksta prethodnog e-maila .Takođe, u slučaju da je u prethodnom e-mailu bilo više pitanja, dopustivo je citirati samo bitno ili pisati odgovore ispod citata svakog od pitanja kako bi bilo jasnije na šta se koji odgovor odnosi, ali u ovom slučaju pazite da odvojite svaki od ovakvih delova pitanja i odgovora u obliku pasusa kako bi primalac lakše mogao pratiti e – mail.

Vicevi i lančana pisma

 

Dodatne preporuke

 

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

Internet

Posted by Ljiljana Stojanovic na 16. mart 2016.

 

Internet

(INTERnational NETwork)

je međunarodna (globalna) računarska mreža,  “mreža nad mrežama” , “mreža svih mreža” koja pruža odgovarajuće usluge (servise).

Internet servisi

su: WWW, Elektronska pošta , file transfer, chat (IRC),  VoIP….

Računari koji pružaju usluge na Internetu se zovu serveri. Ove mašine obezbeđuju rad Internet servisa (Web, E-mail, ftp ..).  Mašine koji koriste ove usluge (servise)  se zovu klijenti.

Princip rada klijent-servera je:

  1. Zahtev za sadržajem upućuje klijent /CLIENT/.
  2. Odgovor na zahtev za sadržajem šalje server /SERVER/.

 

preuzeto sa sajta: http://www.znanje.org/

Protokoli

Da bi Internet funkcionisao potrebno je da postoje pravila za formatiranje, predaju i prijem podataka na njemu. Ta pravila se još zovu i komunikaciona pravila ili PROTOKOLI.

Neki od najćešće korišćenih protokola na Internetu su:

  • TCP/IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol, osnovni protokol Interneta,  zadužen za prenos i prijem podataka na Internetu).
    • Podaci i fajlovi koji se šalju preko Interneta se dele na manje celine – pakete.
    • Za podelu podatka na pakete  i ponovo povezivanja  paketa u celinu nakon prijema na odredišnom računaru zadužen je TCP, a za slanje i prijem paketa podataka na ispravnu destinaciju (adresu) odgovoran je IP deo protokola.
    • Svaki od ovih paketa  sadrži i:
      • adresu računara koji ga šalje
      • adresu računara kome se šalje
      • ime fajla i redni broj paketa
      • koliko paketa ukupno ima.

      Paketi putuju kroz Internet nezavisno jedan od drugog. Prvi koji dođe na odredište obaveštava o ostalim paketima koji treba da dođu. Istovremeno se aktivira merač vremena za koje treba svi paketi da stignu. Ako za predviđeno vreme ne stignu svi paketi, upućuje se zahtev za ponovnim slanjem izgubljenih paketa.

    • Bez obizira na razlog gubljenja paketa ponavalja se slanje samo izgubljenog paketa.
    • Po uspešno obavljenom prenosu šalje se poruka pošiljaocu o uspešnom prijemu.
    • Animacija  koja prikazuje putovanje paketa preuzeta sa znanje.org
  • HTTP (eng. HyperText Transfer Protocol, protokol za komunikaciju između web servera i web klijenta)
  • SMTP (engl. Simple Mail Transfer Protocol, predstavlja osnovni protokol za slanje elektronske pošte)
  • POP3 ( eng. Post Office Protocol version 3, je standardni mail protokol koji se koristi za primanje email poruka sa udaljenog servera na lokalnog email klijenta. POP3 Vam dozvoljava da kompletno preuzmete email poruke na Vaš lokalni kompjuter i čitate ih i kada ste offline.
  • FTP (eng. File Transfer Protocol,  protokol za prenos fajlova – datoteka).

 Adrese na Internetu

IP adrese

Svaki računar ili grupa računara povezana na Internet ima svoju IP (Internet Protocol) adresu koja je jedinstvena i koja se koristi za lociranje i identifikaciju pojedinačnih kompjutera. Postoje dva tipa IP adresa, dinamička i statička. Kao što samo ime kaže, statička IP adresa se ne menja. Sa druge strane dinamičke IP adrese se privremeno dodeljuju svaki put kada se vaš računar poveže na mrežu, iz skupa IP adresa predviđenih za tu svrhu.

IP adresa je jedinstveni skup brojeva koji određuju vaš računar tako da može da šalje i da prima podatke sa drugih računara. Trenutno, većina IP adresa se sastoji od četiri dekadna broja u intervalu od 0 do 255, razdvojenih tačkama, npr: 192.168.1.42 

U stvari, može se reći da je IP adresa sastavljena od četiri bajta, odvojenih tačkama.

Web adrese

Web strane na Internetu se označavaju simboličkim, Web adresama. Web adresa počinje sa www.

Prva stranica Web sajta ili HOME PAGE ima naziv index.htm. Pošto se podrazumeva da je ovo početna strana, nema potrebe da se navodi u adresi.

Za sve ostale stranice i fajlove se mora navesti ime fajla i razdvojiti se kosom crtom (/) od imena domena odnosno direktorijuma (foldera). 

URL (engl. Uniform Resource Locator) je Web adresa određenog resursa na Internetu. Resurs na koji pokazuje URL adresa može biti HTML dokument (web stranica), slika, ili bilo koja datoteka koja nalazi na određenom web serveru.

E-mail adresa

E-mail adresa sadrži dva dela obavezno razdvojena znakom @, ovaj znak se izgovara et. Prvi deo adrese je ime korisnika a drugi je ime domena (vlasnika E-mail servera)

Posted in Informatika I | Leave a Comment »

 
Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Blogdan

Ovde nerealne stvari i nerealni ljudi dobijaju realan oblik. I obratno.

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка