ljstojanovic

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Pristup

Posted by Ljiljana Stojanovic na 10. septembra 2018.

I-9…    https://edmo.do/j/ykzmjk   

  kod:    mx453f

II-8..     https://edmo.do/j/tnzxhb

II-7…    https://edmo.do/j/nf6ujp

Advertisements

Posted in Informatika II | Leave a Comment »

Petlja

Posted by Ljiljana Stojanovic na 10. septembra 2018.

https://petlja.org/biblioteka/r/lekcije/prirucnik-csharp/predgovor

Posted in programiranje | Leave a Comment »

Dat je niz celih brojeva. Odrediti najveci i sumu

Posted by Ljiljana Stojanovic na 30. marta 2018.

public partial class MainForm : Form
{
int[] mojNiz = new int[100];
int n;

public MainForm()
{
//
// The InitializeComponent() call is required for Windows Forms designer support.
//
InitializeComponent();

//
// TODO: Add constructor code after the InitializeComponent() call.
//
}
void Button1Click(object sender, EventArgs e)
{

n=Convert.ToInt32(textBox2.Text);
mojNiz[n]=Convert.ToInt32(textBox3.Text);
textBox1.Text=textBox1.Text+ mojNiz[n]+“\r“ +    „\n“;

textBox2.Text=Convert.ToString(++n);
textBox3.Text=““;

}
void Button2Click(object sender, EventArgs e)
{

int max=mojNiz[0];
for(int i=0;i<n;i++)
{
if( mojNiz[i]>max)
{max=mojNiz[i];
}
}

textBox4.Text=Convert.ToString(max);

}

void Button3Click(object sender, EventArgs e)
{

int s=0;

for(int i=0;i<n;i++)
{
s=s+mojNiz[i];
}

textBox5.Text=Convert.ToString(s);

}
}
}

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

If naredba II grupa zadataka

Posted by Ljiljana Stojanovic na 19. februara 2018.

*Dat je trocifren broj. Odrediti zbir cifara datog broja.

*Dat je trocifren broj. Napisati isti broj ali u inverznom poretku.

*Dat je trocifren broj. Napisati novi broj u kome je izbacen acifra desetica

*Dat je trocifren broj. Odrediti proizvod cifre jedinica i stotina

 

Posted in programiranje | Leave a Comment »

Zadaci za vežbu C# :

Posted by Ljiljana Stojanovic na 24. januara 2018.


Zadaci za vezbu:

1.Napiši program koji će računati površinu i obim pravougaonika.
2.Napiši program koji će računati obim trougla. Korisnik unosi stranice a, b i c.
3.Napiši program koji će računati obim i površinu kruga. Poluprečnik kruga unosi korisnik.
4.Napiši program koji će računati površinu i zapreminu lopte. Poluprečnik lopte unosi korisnik.
5.Napiši program koji će računati površinu i zapreminu kocke. Stranicu kocke unosi korisnik.

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

konzolne app: zbir dva broja

Posted by Ljiljana Stojanovic na 17. januara 2018.

namespace zbir dva broja

{
class Program
{
public static void Main(string[] args)
{
Console.WriteLine(„unesi prvi broj“);
int x=Convert.ToInt32(Console.ReadLine());

Console.WriteLine(„unesi drugi broj  broj“);
int y=Convert.ToInt32(Console.ReadLine());

int s;
s=x+y;

Console.Write(„zbir je „+s);

Console.ReadKey(true);
}
}
}

 

Posted in programiranje | Leave a Comment »

Operatori u C#

Posted by Ljiljana Stojanovic na 20. decembra 2017.

Aritmetički operatori su:
+ (sabiranje)
– (oduzimanje)
* (množenje)
/ (deljenje)
% (ostatak celobrojnog deljenja – moduo)
Logički operatori su:
! – negacija
|| – logičko “ili” (OR)
&& – logičko „I“ (AND)
Relacijski operatori su:
== – ekvivalencija tj jednakost
!= – neekvivalencija tj različito
< – manje
> – veće
<= – manje ili jednako
>= – veće ili jednako
Operatori za rad sa bitovima su:
~ – negacija na nivou bita
& – I na nivou bita
| – Ili na nivou bita
^ – ekskluzivno ili na nivou bita
<< – pomeranje u levo
>> – pomeranje u desno

Inkrement i dekrement

Dodavanje i oduzimanje 1 postojećoj vrednosti neke varijable vrlo su česti postupci u programiranju. Uobičajeni zapis tih operacija je:

	brojac  =  brojac + 1;
	brojac  =  brojac - 1;

Postupak izvođenja ovih izraza je da se uzme stara vrednost varijable, izračuna se koliko iznosi ta vrednost uvećana (ili umanjena) za 1 i rezultat se daje  kao nova vrednost varijable. Drugi način zapisivanja ovih postupaka je:

	brojac++;
	brojac--;

++ i — se nazivaju operatori inkrementacije  (++) i dekrementacije (–) i mogu se primeniti na svim vrstama numeričkih varijabli i na char varijablama.

 

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Windows aplikacije-RadioButton

Posted by Ljiljana Stojanovic na 13. decembra 2017.

1.Napraviti kalkulator

2.unetu numeričku ocenu učenika (od 1 do 5), ispisati njeno značenje (5 – „Odličan“, 4 – „Vrlo dobar“, 3 – „Dobar“, 2 – „Dovoljan“ i 1 – „Nedovoljan“).

3.Unosi se rednibroj dana u nedelji. Proveriti da li je u pitanju radni dan ili vikend.

4.Napisati program u kojem treba uneti cenu proizvoda, količinu kupljenog proizvoda, kao i način plaćanja (1-gotovina 2-kredit 3-čekovi). Izračunati ukupan iznos za plaćanje (ako se uzima na kredit tada se iznos uvećava za 6%, a za gotovinu se iznos umanjuje za 5%). Kao rezultat ispisati koliki iznos treba platiti.

 

 

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

Načini predstavljanja video zapisa u računaru

Posted by Ljiljana Stojanovic na 11. decembra 2017.

Video: predstavlja integraciju zvuka i slike koji u vremenskom periodu daju video.

Digitalni video je osmišljen 1994. godine kada su se Sony, Panasonic, i preko 50 drugih kompanija složile oko DV formata.

Prve DV kamere (uglavnom profesionalne) pojavile su se 1995. Od tada su se cene DV kamkordera konstantno smanjivale dok su im kvalitet, mogućnosti i popularnost rasle.

Već krajem poslednje decenije proslog milenijuma cene su im postale pristupačne i dostupne svima.

Dakle, nema sumnje, digitalni video je sasvim potisnuo analognu tehnologiju jer:

  • DV (Digital Video) nudi bolji kvalitet slike,
  • Slike su oštrije, a boje živahnije i preciznije,
  • Slike su mnogo bolje od VHS i konkurentne su profesionalnim snimcima,
  • DV kamere su manje od analognih, neke od njih mogu da stanu i u džep,
  • Kvalitet se ne gubi čak ni višestrukim kopiranjem,
  • Digitalni video se lako prebacuje na kompjuter već u DV formatu,
  • DV format ima zvuk CD kvaliteta,
  • Digitalni video koristi komponentni prikaz boja koji sadrži tri puta više informacija o boji nego analogni VHS i S-VHS video. Rezultat su jasnije i tačnije boje.
  • Mogućnost korekcije grešaka (Error Correction) – ispravljanja nedostatke u video zapisu, itd.

 

Snimanje digitalnog videa

Digitalne kamere, kamkorderi i fotoaparti zahtevaju konvertor koji:  transformiše upadnu svetlost u sočivo u električne signale.

Kod savremenihi digitalnih uređaja ovaj zadatak izvršavaju CCD kola (eng. Charge Coupled Devices – elementi sa spregnutim naelektrisanjem).

Analogno Digitalni kovertor klasifikuje analognu voltažu:

  • sa piksela na nivoe osvetljenja, i
  • dodeljuje svakom nivou binarnu oznaku, tako da slika može da bude sačuvana digitalno.

Kolor filter

  • Svi senzori na CCD čipu reaguju na svetlost
  • Da bi fotoaparat mogao da razlikuje boje, senzori se pokrivaju filterima različite boje –
    • RGB (crvena, zelena, plava) ili
    • CMY (cijan, magenta, žuta).

 

Tri kriterijuma na osnovu kojih procenjujemo kvalitet videa su:

 

  • broj linija horizontalne rezolucije,
  • signal za boje, i
  • odnos signal / š

(Po bilo kojem od ovih kriterijuma DV je superiorniji u odnosu na druge formate.)

 

Dve od ogromnih prednosti DV-a su:

  • jednostavnost montaže i
  • nelinearna montaž

 

 

 

Osnovni formati video zapisa

 

Za zapisivanje i čuvanje video datoteka koriste se različiti video formati. Razlika u formatima je u kvalitetu videa i količini memorije koju zauzimaju. Mi prema našim potrebama biramo koji ćemo format da koristimo.

Najpoznatiji formati: .avi, .mpeg, .wmv, .

 

  • Za najpoznatije Video programe formati podataka su:
    • MOV (za Quick Time, firme Apple);
    • AVI (za MS Video for Windows).

 

  • Video for Windows (VfW) je po funkcionalnosti sličan QuickTime programskom sistemu.
  • Zasnovan je na PC platformi i koristi operativni sistem Microsoft Windows.

 

  • VfW koristi AVI (Audio Video Interleaded) format datoteka, odnosno sistem sa preplitanjem audio i video zapisa, i više metoda kompresije, npr. Indeo (verziju softvera koji radi po DVI standardu).

 

 

Audio Video Interleave (skraćeno AVI) je Majkrosoftov definisani format za video, izveden iz RIFF-a, napravljen 1991. za Windows 3.1.  AVI sistem funkcioniše na principu koji je osmišljen 1970-tih za Intel 8068 procesore.

 

WMV (engl. Windows media video) je ime za Majkrosoftov video kodek baziran na MPEG 4 standardu.

Za WMV potrebno je imati instaliran operativni sistem Windows i na njemu poslednju verziju Windows Media Player-a, programa s kojim se WMV može reprodukovati (i drugi programi mogu reprodukovati video zapise ako je na računaru instaliran odgovarajući video kodek, ali je obično slika nekvalitetna u tom slučaju, zbog Majkrosoftove politike softvera zatvorenog koda).

Verzije WMV 7 i 8 su vlasnički, tek je verzija 9 slobodna za upotrebu.

Video kodek, ili samo kodek je zajednička imenica za veliki broj različitih postupaka za kodovanje video materijala.   Pod video materijalom se podrazumeva da je u digitalnom obliku, jer se samo digitalni video može adekvatno kodovati. Svrha primene kodovanja je smanjivanje veličine protoka neophodnog za prenos digitanog video materijala.

Postoji veoma veliki broj kodeka, ali najpoznatiji su: MPEG-2, MPEG-4, H.264 ,Dirak…

MPEG (engl. Moving Picture Experts Group – MPEG) – Radna grupa stručnjaka za standardizaciju digitalnih formata pokretne slike je radna grupa naučnika, ISO/IEC standarda, koji se bave pronalaženjem, objavljivanjem i razvojem standarda za kodovanje video i audio signala. Radna grupa je nastala 1988. godine u Otavi, Kanada. Broji oko 350 stalnih članova iz industrijskih, univerzitetskih i pronalazačkih institucija. Zvanični naziv je ISO/IEC JTC1/SC29 WG1.

Blu-ray, pronađen je 2006. Jedan blu-ray disk ima kapacitet od 128 GB. Koristi se za HD tehnologiju. Podržava veliki kvalitet a zauzima malo memorije. Najverovatnije će da zameni DVD. Za rezanje ovih diskova se koristi blu-ray tehnologija.

 

 

 

Programi za reprodukciju video zapisa

 

Programe za reprodukciju video sadržaja svi koristimo. Postoji više vrsta programa preko kojih mogu da se reprodukuju filmovi i u suštini svi su isti. Postoje neki koji se u nekim stvarima razlikuju po nečemu od drugih i imaju neke prednosti ili nedostatke ali u sustini svi se koriste za isto. Svaki program sadrži određene video formate koje može da podržava. Imamo više vrsta formata, a neki od njih su: -AVI, -MPG, -MPEG, -DAT, -MP4

Pored raznih formata imamo i veći broj programa preko kojih možemo da reprodukujemo ove formate, a neki od njih su :

-GOM Player, -MV2 Player, -KM Player, -Windows Media Player, -BS Player, -DivX Player

Svi ovde navedeni programi se mogu skinuti sa interneta i besplati su za skidanje.

 

Windows Media Player

Ovo je plejer koji su svi koristili u početku kao i internet explorer. Dolazi upakovan u Windowsu i imate ga na računaru. Ali čim se ukaže prilika za nekim zahtevnijim plejerom prelazi se na neki drugi. Windows Media Plejer ne zadovoljava sve potrebe, ima problem sa kodecima, sa velikim fajlovima i mnoštvom drugih stvari.

GOM Player

Gom je besplatan media plejer sa ugrađenim popularnim audio i video kodecima. Gom plejer uključuje mnoge kodeke a neki od njih su: (Xvid, DivX, OGG, AC3 i mnogi drugi). Za one video sadržaje koji zahtevaju poseban kodek GOM će sam pronaći. Pored podrške za različite media formate takođe podržava streaming Windows media formata (WMV, ASF, ASX). Možete takođe gledati  DVD video sa 5.1 kanalnim audio izlazom.

KM Player

Pušta većinu fajlova. Zanimljivo je što sa njim možete izvući video, audio ili slike iz filma. Ima sopstvene kodeke koji se ne mešaju sa sistemskim. Može se koristiti na Windows 2000 i Windows XP.

BS Player

Plejer koji je jedan od lakših za korišćenje. Podržava automatsko skidanje kodeka prilikom instalacije, automatsko skidanje titlova za 95%  filmova. Brzo puštanje velikih fajlova i kod premotavanja se ne zamrzava. Takođe je bitno da na androidu može da se skine besplatno sa podrškom za titlove.

 

 

 

 

 

 

 

 

Posted in Informatika II | Leave a Comment »

For petlja

Posted by Ljiljana Stojanovic na 27. oktobra 2017.

Sintaksa:
                 for ( init; condition; increment )
                     {
                          statement(s);
                      }
Primer: Ispisati sve prirodne broeve manje ili jednake  10 a manje od 20.
using System;
namespace Loops
{
class Program
             {
                 static void Main(string[] args)
                     {
                     /* for loop execution */
                  for (int a = 10; a < 20; a ++)
               { Console.WriteLine(„value of a: {0}“, a);
               }
                 Console.ReadLine();
                 }
         }
}
Zadaci
* Naći zbir prirodnih brojeva deljivih sa sedam a manjih od 100.
* Sa tastature uneti  10 različitih beojeva. Odrediti njihov zbir.

Kreirati sledeće aplikacije:

1. Za izračunavanje zbira prvih n prirodnih brojeva.

2. Za izračunavanje proizvoda prvih n prirodnih brojeva,

3. Za izračunavanje zbira brojeva u intervalu od n do m.

4. Za izračunavanje proizvoda recipročnih vrednosti brojeva u intervalu od n do m.

5. Za izračunavanje sume (zbira) kvadrata brojeva od 1 do m.

6. Za izračunavanje i sumu korena brojeva od n do m.

7. Za uneto a i n izračunati    S=a/1 +a/2+a/3 + … + a/n

image8.  Za izračunavanje faktorijela unetog broja n (n!).

9. Za izračunavanje An

10. Za izračunavanje S=1!+2!+3!+…+n!

11. Izračunati p=1(1+2)(1+2+3)(1+2+3+4)…(1+2+3+4+…+n).

12. Za štampanje Amstrongovih brojeva. Amstrongov broj je trocifren broj koji je jednak zbiru kubova svojih cifara.

13. Za štampatnje trocifrenih brojeve za koje važi abc=(ab)2+c2 gde je a- prva cifra, b-druga cifra, c-treća cifra.

14. Za ispisivanje svih brojeva deljivih brojem 3 u intervalu od n do m.

15. Za ispisivanje koliko ima brojeva deljivih brojem x u intervalu od n do m.

16. Za izračunavanje zbira parnih brojeva u intervalu od 1 do n.

17. Za izračunavanje proizvoda dvocifrenih brojeva deljivih brojem x.

18. Za ispisivanje koliko ima ima brojeva manjih od x u intervalu n do m.

19. Za izračunavanje aritmetičke sredine brojeva u intervalu od n do m.

20. Za izračunavanje zbira:

S= clip_image004 clip_image006 .

  • Prikazati brojeve Fibonačijevog niza za zadato n,     npr n=10,  1,2,3,5,8,13,21,34,55,89

Posted in Informatika III | Leave a Comment »

 
Mrzm smglsnk

Jelena Pavlović

Računarstvo i informatika

Sonja Vlahović-Nikolić, Gimnazija "Svetozar Marković" Niš

Časovi računarstva

materijali za učenike gimnazije u Vrbasu

Učimo informatiku 2

--- seniori ---

Informatika

Word, Excel, Moodle i još ...

Blog Jaka Šifra | IT Blog Srbija

Materijal za Racunarstvo i informatiku

Vežbe i testovi iz računarstva i informatike i matematike

Zorica Beguš, profesor matematike i računarstva i informatike u Šabačkoj gimnaziji

Наталија Прерадов

гимназија "20. октобар" Бачка Паланка